tag:blogger.com,1999:blog-33469738208930412122024-02-19T09:18:42.623-08:00Бранислав НушићЖивот и делоMelancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.comBlogger6125tag:blogger.com,1999:blog-3346973820893041212.post-35373648970928141742013-05-02T06:57:00.001-07:002013-05-02T07:27:40.993-07:00Сумњиво лице (1887)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<h4 style="text-align: left;">
Писано 1887. или 1888, први пут
изведено 1923. године у Београду</h4>
<div>
<br /></div>
<h3 style="text-align: left;">
Садржај</h3>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html#predgovor">Предговор Бранислава Нушића</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html#lica">Лица</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html#prvi_cin">Први чин</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html#drugi_cin">Други чин</a><br />
<br /></div>
<div>
<a name='more'></a></div>
<div style="text-align: left;">
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html" name="predgovor"> </a></div>
<h3 style="text-align: left;">
Предговор Бранислава Нушића</h3>
<h2 align="center" style="text-align: center;">
</h2>
Комад <i>Сумњиво лице</i> писан је пре четрдесет више година, и носи на
себи пун отисак оних утицаја који су тих година преовлађивали, и под којима
се у нашој књижевности извршио процес преображаја романтизма у реализам. Од
руских писаца, којису тада били најпопуларнији, Чернишевског, Тургењева и
Гогоља - први је био омиљени писац нових људи, следбеника Светозара
Марковића; Тургењев је постао љубимац књижевно интелигентне публике, која се
до тада задовољавала Владановом "Кочином крајином", Змајевом
"Видосавом Бранковићевом" и Ђуриним "Српским чобанчетом";
а Гогољ је био писац целе тадашње омладине, која се њиме одушевљавала због
његове оштре сатире, нарочито оне која се односила на руску бирократију. У
Гогољевим типовима омладина је видела ону нашу бирократију која је заостала
из првих дана грађења државе и која је, додуше, већ тада изумирала, али још
увек бележила јасне трагове у нашем јавном животу. Милован Глишић,
најнепосреднији учесник Гогољев и најизразитији представник реалистичког
правца, био је уједно и најпопуларнији писац, као што је Гогољев Ревизор био
најомиљенија лектира омладине. Испод таквога снажнога утицаја тешко је било
извући се, а комедиографу утолико теже што је тадашње наше друштво, најпре
бирократија, била тако истоветна са оном из <i>Ревизора,</i> да се Гогољ
замало па могао сматрати нашим домаћим писцем. Под тим су великим утицајем
Гогољевим сви моји комади писани осамдесетих година - Народни <i>посланик,
Протекција,</i> а на првом месту и највише <i>Сумњиво лице</i> које ће
свакојако и умногоме подсетити на <i>Ревизора.</i> На моме оригиналноме
рукопису овога комада чак и не пише "комедија у два чина" као што
је то доцније на позоришним листама написано, већ "гогољијада у два
чина".<br />
Ову констатацију ваљало ми је учинити пре но што је критика као своје
откриће објави.<br />
Када сам малочас поменуо да је овај комад писан пре четрдесет и више
година, мислим 1887. или 1888. године, читаоцима се извесно и самима морало
наметнути питање: откуда и како то да комад, који је писан пре
четрдесет и толико година, тако доцкан стиже да буде приказиван?* [<i>Сумњиво
лице</i> приказано је први пут на београдској позорници 29. маја 1923.
године] То питање је утолико наметљивије што, за све то време, остали моји
комади бивају од управа предусретљиво примани и често приказивани, те зашто
онда да један комад, који се може приказивати 1928. године, не буде на
репертоару осамдесетих година, када је и писан и када је, пре но сада,
оскудноме изворноме репертоару добро дошла била свака, па ма и скромнија
новина?<br />
У томе питању и лежи разлог због кога сам ја себи задржао право да своје
читаоце позабавим историјом овога комада, верујући да их она може
интересовати, утолико пре што ће их и та историја, као и сам комад, вратити у
доба наших очева, те задовољити и један култ који се у последње време толико
негује у нашој јавности.<br />
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлога века, може се
рећи да се у пас водила последња и најочајнија битка између два доба, једнога
које је изумирало и другога које је наступало. Борба се водила на свим
линијама и на свим фронтовима, и у политици и у књижевности и у животу. То је
управо било раздобље испуњено сукобима, трзавицама, потресима и свим оним
појавама које такву епоху у развоју једног народа и једног друштва
карактеришу. Прошлост се држала упорно у дефанзиви; нови живот, нови људи,
нови погледи и нови правци су безобзирно надирали и освајали, уносећи у своје
напоре пуно темперамента, тако да тих година температура нашега јавнога
живота, за читав један децениј, није силазила на нормалу, а врло се често
пела и на четрдесет и један степен, па прелазила гдекад и ту линију. Политика
нарочито имала је један епидемичан карактер, и то карактер епидемије којом је
заражен био цео један народ, те није ни чудо што је политика често залазила и
у књижевност или, ако не то, а оно што су књижевници залазили у политику. И
најнежнији лирски песник тога доба, онај који је писао само о уздаху и
"њеним очима", није пропустио да напише и по какву политичку песму
или, у најмању руку, епиграм. Како би онда комедиограф, са претензијама да
буде хроничар свога доба, могао или смео избећи да се не потчини тој општој
појави, а како тек, као што је случај код <i>Сумњивог лица,</i> где писац,
под непосредним утицајем Гогољевим, хоће да исмеје нашу тадашњу бирократију?<br />
Али то није сав грех <i>Сумњивог лица.</i> Тога елемента има нешто мање у <i>Протекцији,</i>
а много више у <i>Народном посланику,</i> па су ипак та два комада приказана
а <i>Сумњиво лице</i> све до данас не. Тежак грех његов је у томе што се два
или три пута у тексту овога комада помиње реч - династија и то не баш увек
довољно пажљиво и не баш оним лојалним тоном какав је тој речи припадао у
доба када је комад писан и у доба када је династичност инаугурисана као
нарочити култ свих режима.<br />
И онда, може се мислити како се пред том појавом морао згранути и
претрнути један управитељ "Краљевског српског народног позоришта"
пре четрдесет и толико година? То је био покојни Милорад Шапчанин, човек чија
је династичка лојалност била једна врста верске догме.<br />
Кад сам му предао рукопис, примио га је са поверењем, јер је дотле већ био
примљен на репертоар један мој комад. Обећао ми је да ће га брзо прегледати и
збиља, није прошло ни неколико дана, а ја добих поруку да одем господину
управнику.<br />
Читаоцима не може бити познато осећање младог писца кад пође да чује
судбину свога комада. Нечега сличнога, можда, има у осећању младе девојке
приликом првога виђења са оним који би хтео да је проси. Разуме се некад,
када том виђењу нису претходили многобројни рандевуи и опширна
коресподенција. Једно неодређено и нејасно узбуђење носило ме је уз
многобројне степенике у Народном позоришту, у канцеларију управникову, која
је тада била горе, под кровом, иза данашње треће галерије. Ја сам, прескачући
по три степеника, замишљао свој комад већ подељен, видео сам већ пробе,
многобројне пробе, главну пробу, видео сам публику у ложама и партеру и
очекивао сам са стрепњом да се да први знак и да се дигне завеса. Све сам ја
то преживео пењући се уз сто и двадесет и седам степеника, колико их је
управо било одоздо па до управникових врата. Овај тачан број степеника су
утврдили заједничком сарадњом млади и безнадежни писци.<br />
Шапчанин ме је дочекао са оном љубазношћу и предусретљивошћу која је била
једна од његових најлепших особина, па ипак ја сам се осећао пред њим као
оптужени коме ће председник суда саопштити пресуду.<br />
- Прочитао сам ваш комад и, могу вам рећи, свиђа ми се! - поче Шапчанин. -
Има извесних грубости, које би се дале и ублажити, али углавноме је добра
ствар и свиђа ми се. Ја мислим да би имала лепога успеха и на позорници.<br />
Ова уводна реченица разли по моме лицу израз задовољства и мени поново
прођоше крај очију пробе, многобројне пробе, главна проба, публика, и зазвони
ми у ушима први знак звонцета за дизање завесе.<br />
- Али - настави Шапчанин и завуче руку у фиоку вадећи рукопис отуд - али
ја вам, млади човече, саветујем, да узмете овај рукопис, да га однесете кући
и да га спалите у фуруни!<br />
Још чим је Шапчанин изустио реч "али", мене је пљеснуло нешто по
челу као хладан млаз воде, јер сам осетио да иза тога "али" долази
нешто непријатно, нешто опоро, нешто грубо, нешто немилосрдно. И Шапчанин
развеза затим једну дугу и речиту беседу, која је имала тон родитељскога
савета. Говорио ми је о светињи династије и о потреби њене неприкосновености;
објашњавао ми је потребу лојалности једне државне установе, која је управо и створена
иницијативом и потпором династије; говорио мије затим о мојој младости и
будућности, коју другим начином и другачијим појимањем прилика треба себи да
заснујем. Он најзад заврши свој красноречиви говор, понављајући још једном:<br />
- И ја вам, млади човече, саветујем да овај свој комад спалите!<br />
Ако сам пењући се, прескакао по три степеника, ја сам силазио извесно и по
пет, јер сам се за секунд сручио са треће галерије у партер, са рукописом под
пазухом.<br />
Разуме се да нисам послушао Шапчанинов савет. Тешко је то своје рођено
чедо предати огњу и гледати како пламен прождире листове, које је исписала
младалачка воља и племенита амбиција. Ставио сам га у фиоку, на дно, испод
многих других хартија, а извадио сам из фиоке чист табак хартије да друго што
почнем писати.<br />
Пролазиле су године, а моје <i>Сумњиво лице</i> почивало је мирно и
неузнемиравано на дну фиоке. Пролазиле су године и догађаји су се ваљали. За
нас, позоришну публику, био је велики догађај и то када је једнога дана
Милорад Шапчанин отишао из позоришта, а на његово место дошао Никола
Петровић. Та промена није значила само промену личности, већ и промену режима
у позоришту. Напредна странка, чији је експонент био Никола Петровић,
законима које је инаугурисала, проширила је слободе свима појавама јавнога
живота. Почео се осећати један живљи друштвени покрет, један свежији дах и
много штошта, што је до јуче било неприкосновено, поче добијати једну
обичнију, да не речем баналнију физиономију.<br />
Мени тада паде на памет да на дну једне фиоке у моме столу лежи годинама
један рукопис и учини ми се да је управо дошло његово време. Извадим, дакле,
једнога дана рукопис, стресем са њега прашину, прочитам, исправим и упутим се
са свежњем под пазухом новоме управнику, чија је канцеларија била на првоме
спрату из Доситејеве улице, те до кога је лакше било допрети.<br />
Ја нећу да понављам казивање о оним стрепњама за време очекивања пресуде,
на коју ипак нисам чекао толико дуго, јер је покојни Никола Петровић био
вредан и предусретљив човек.<br />
Једнога дана, након две или три недеље, идући Хилендарском улицом, спазих
са противне стране покојног Николу Петровића, који је тада у тој улици
становао. Још на двадесет метара растојања, Петровић удари у гласан и сладак
смех и продужи још и кад се зауставих пред њим. Када га прође смех, он ми
рече:<br />
- Е, слатко сам се смејао оној вашој ствари, па кад вас видех издалека,
мени паде на памет. Е, оно је дивота, просто дивота! Читао сам пре неки дан у
кревету и кажем вам, тресао сам се од смеха. Морам вам честитати, Нушићу!<br />
И он ми срдачно продрмуса руку, а на моме се лицу изли израз задовољства и
поново ми прођоше крај очију пробе, многобројне пробе, главна проба, публика,
и зазвони ми у ушима први знак звонцета за дизање завесе.<br />
- Жестоко, кажем вам, само, овај, дођите ви, Нушићу, још данас к мени да
вам дам рукопис...<br />
- Како? -... зинух ја.<br />
- Да, да вам дам рукопис да га носите кући. Знате, не волим да се нађе у
мојој фиоци; матор <i>сам</i> да идем у апсу. Него носите ви то што пре
својој кући.<br />
Мени се преврну Хилендарска улица заједно са Митрополитовом баштом,
прогутах узбуђење и разочарање и већ тога дана, пред подне, сместих рукописа
и извадих чист табак хартије да друго што почнем писати.<br />
Пролазили су опет дани и године, а <i>Сумњиво лице</i> лежало је у
притвору, без истраге и без ислеђења. Био сам готово и заборавио на тај
рукопис.<br />
Године 1900. долазим ја за управника позоришта и смењујем Николу
Петровића. Позоришни писац и сам, имао сам амбицију да своје управљање
обележим што обилатијом приновом изворнога репертоара, те нисам презао ни од
смелијих покушаја, верујући да ће то дати маха изворној драми и да ће слабији
писац извући конзеквенце из свога неуспеха, а бољи и јачи охрабрити се
подстреком и поћи новом стварању. Је ли чудо, дакле, што ми је у тој тежњи
пало на памет да тамо негде, у једној фиоци мога стола, лежи заборављен један
комад? И није ли природна била моја нада да ће нова управа, коју сам
представљао ја, извесно бити предусретљивија од досадањих управа? Ако икад,
дакле, сад би било време и сад прилика, као никад досад, да <i>Сумњиво лице</i>
види света.<br />
Ја опет вадим комад са дна фиоке, стресам. прашину са њега, и односим га
једнога дана те стављам на сто управника позоришта. Рукопис није дуго чекао
на преглед, сео сам једнога од првих дана, затим, да га прочитам још једном.<br />
Сто управнички велики, простран, на столу акта, на актима нумере, звонце,
па фотеља и на зиду, иза мене, краљева слика у богатоме раму. Улази у
канцеларију позоришни чиновник и доноси акта на потпис акта са државним
жигом, потпис под штамбиљом утиснутом титулом - и све то, и све око мене,
ствара у мени неко званично расположење, ствара једну нарочиту, канцеларијску
атмосферу и исправљам се некако у фотељи иза које, а над мојом главом, виси у
дебелом раму слика Његовог Величанства Краља.<br />
Читам комад, читам, и кад наиђем на реч "династија", окрећем се
око себе и погледам обазриво у слику Његовог Величанства Краља. Читам даље,
читам га седећи заваљен у управничкој фотељи и, боме, кад сам дочитао до
краја, учини ми се сасвим другачији но што ми се чинио кад сам га читао код
куће, као писац. И најзад, кад сам га прочитао још једанпут, деси се оно што
се морало десити. Устајем са фотеље, дижем са стола рукопис и враћам га себи
као писцу, а разуме се, пропраћам то све овим мудрим речима:<br />
- Драги мој господине Нушићу, носите ви овај рукопис кући. Леп је комад,
добар је комад, ја вам чак и честитам на њему, али носите ви то кући, јер не
бих био рад да се нађе овде, у мојој управничкој фиоци.<br />
- Али, забога - покушавам ја, Нушић писац, да се буним - раније управе разумем...
али данас... па онда ваша тежња да приновите репертоар...<br />
- Све је то тако... да, тако је - одговарам ја, Нушић управник - али ја
вам као ваш искрен пријатељ, и у интересу ваше будућности, саветујем, носите
овај рукопис кући. Ви сте млад човек, па треба да ме послушате!<br />
Овај сам разговор водио, погледајући у велико огледало, које је било према
моме столу и у коме је, преда мном, седео погружен писац Нушић. Да бих га
умирио, ја направих једну компилацију из некадање беседе Шапчанинове и одржах
један дуг говор, те једва најзад успех убедити онога у огледалу да узме
рукопис и да га однесе кући, и остави на његово старо место, на дну фиоке,
под дебелим свежњем других рукописа.<br />
Између ове историје, коју овде исписујем, и првога приказивања <i>Сумњивога</i>
<i>лица</i> преваљали су крај нас велики и крупни догађаји. Прошлост, коју
смо још и ми запазили, измакла је врло далеко; засути су или су ишчезли по
путу трагови тешких стопала које је она у спороме ходу за собом остављала. Од
оних мутних времена до данас, прошло је толико ствари и измењено толико духа
у нашим наравима, да нам данас брига старе полиције о династији изгледа као
карикатура из Твенових анегдота или из Гогољевих комада. <i>Сумњиво лице мо</i>жда
је, услед тога, изгубило један део дражи, коју је могло имати пре тридесет
или четрдесет година, али не и свој хроничарски карактер.<br />
Ако, ипак, у овој комедији има алузија које нису застареле; ако има
погдекоје речи која би се могла и данас рећи; ако има појава на које би се и
данас могао пружити прст - то је само доказ да у бирократији целога
човечанства, свих народа и свих раса, има елемената који су општи и вечити,
те који ће комедиографима будућности тако исто пружити материјал као што га
је мени прошлост пружила.<br />
Ја бих могао овде да завршим, али <i>Сумњиво лице</i> има још једну своју
накнадну историју. И предмети често, као људи, преживљавају догађаје,
чудновате доживљаје, покаткад чак и авантуре. И овај комад, <i>Сумњиво лице,</i>
преживео их је.<br />
Године 1915. ја сам се налазио у Скопљу као управник позоришта. Ту ме је
затекао и слом и одатле сам кренуо у бекство, у Албанију. Отворио сам све
фиоке на своме столу, и побацао један део недовршених рукописа и бележака, а
све што је довршено или бар детаљније скицирано - понео са собом. Том
приликом, тамо на дну фиоке, нашао сам и - на вечиту робију осуђено <i>Сумњиво
лице</i> и понео га са собом. Најзад, до Приштине докле се бежало железницом,
и могао се понети читав дењак рукописа, који је тежио можда, десет, петнаест
кила. Али од Приштине, одакле смо пешке морали поћи пут Призрена, тешко ми је
било носити на леђима толики терет. У Приштини сам, дакле, морао наново
редуцирати рукописе, морао сам одбацити оно што је мање вредно, а понети само
оно чему сам придавао нарочиту важност. Одабирајући тако и бацајући на под
све оно што сам решио жртвовањем, дође ред и на <i>Сумњиво</i> лице. Погледах
га, погледах уздуж и попреко, и - најзад одлучих. Бацих га на патос, у гомилу
оних рукописа које жртвујем, које одбацујем од себе, којима намењујем да за
увек пропадну. "Иди, бедо!"- мислио сам бацајући га. - "Нисам
био кадар пренети те преко позорнице, а где ли бих био кадар пренети те преко
Албаније?"<br />
И кренуо сам једнога дана, носећи на леђима мали пакет најдрагоценијих ми
рукописа, а тамо у Приштини, у једној арнаутској кући у којој сам становао,
остали су рукописи на смрт осуђени.<br />
Али ни у Призрену се није могло остати, а путујући дотле, увидео сам
колико је и то велики терет што сам га понео и решим да и тај део рукописа
оставим. Али их не остављам незбринуте као оне тамо у Приштини, бачене на под
и осуђене на пропаст, већ их поверавам једној Српкињи, Призренки, која их
брижљиво прикрива на тавану, под самим патосом.<br />
Ми одлазимо из отаџбине и три дуге године проводимо у туђини, а крајем
осамнаесте, одмах за војском, враћам се и ја у Скопље. Мало дана, затим, и ја
сазнајем тужну вест, да су Бугари у Призрену, премећући српске куће да траже
оружје, нашли оне моје драгоцене и одабране рукописе, скривене под патосом на
тавану, и спалили их.<br />
За време избеглиштва, међутим, мој отац, који је становао у Приштини, умро
је, и, чим је било могуће, жена ми оде у Приштину да му нађе гроб. Пролазећи
кроз приштинске улице, сретне се са оним Арнаутином у чију смо се кућу били
склонили, и овај је поздрави: "Ама, госпођо, да свратиш до мене. Кад сте
побегли одавде, побацали сте неке хартије, а ја покупио и сачувао!"<br />
Жена сврати, узе и донесе ми у Скопље.<br />
<div align="right" style="text-align: right;">
<i>Бранислав Нушић</i></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
</div>
<h3 align="center" style="text-align: center;">
</h3>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html" name="lica"> </a></div>
<h3 style="text-align: left;">
Лица</h3>
<h4>
</h4>
· ЈЕРОТИЈЕ ПАНТИЋ, срески капетан<br />
· АНЂА, његова жена<br />
· МАРИЦА, њихова кћи<br />
· ВИЋА <br />
· ЖИКА срески писари<br />
· МИЛИСАВ <br />
· ТАСА, практикант<br />
· АЛЕКСА ЖУЊИЋ, срески шпијун<br />
· ГАЗДА СПАСА<br />
· ГАЗДА МИЛАДИН<br />
· ЈОСА, пандур<br />
Збива се у доба наших очева, у једној пограничној паланци.<br />
<br />
<div style="text-align: left;">
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html" name="prvi_cin"> </a></div>
<h3 style="text-align: left;">
Чин први </h3>
<h2 align="center" style="text-align: center;">
</h2>
<h4 style="text-align: left;">
I</h4>
Соба паланачки намештена. Врата са стране и у дну.<br />
<br />
ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(шета узбуђено с рукама позади држећи једно писамце).</i><br />
АНЂА <i>(долази из</i> <i>леве собе):</i> Што си ме звао?<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(подмеће јој писмо под нос):</i> Помириши!<br />
АНЂА: Ала лепо мирише!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Нашта?<br />
АНЂА <i>(досећа се):</i> Чекај!... Мирише на проминцле.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Баш си погодила!<br />
АНЂА: Него?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђоку.<br />
АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог!<br />
АНЂА: Говори, човече, шта је, ништа те не разумем.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији ?<br />
АНЂА <i>(домишљајући се):</i> Немам!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Е, ако ти немаш, твоја ћерка има.<br />
АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он!<br />
АНЂА: Ама ко?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока!<br />
АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети!
<i>(даје јој писмо)</i><br />
АНЂА <i>(чита писмо):</i> "Ђока".<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега па почни озго.<br />
АНЂА <i>(чита озго):</i> "Марице, душо моја!"<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле?<br />
АНЂА: <i>(наставља читање):</i> "Примо сам твоје слатко писмо и
изљубио сам га стотину пута."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изљубио и писмоношу и управника поште и...<br />
АНЂА: <i>(чита даље):</i> "Поступићу тачно по упутствима која си ми у
њему изложила."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дивота! Твоја ћерка шаље упутства. Ако тако потера, може почети
још и да шаље фасписе; може чак да заведе и деловодне протоколе па да почне
посао под нумером...<br />
АНЂА <i>(чита даље):</i> "Једва чекам срећан час да
притиснем..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(престрави се):</i> Шта да притисне? <br />
АНЂА <i>(наставља):</i> "Пољубац на твоја уста." <br />
ЈЕРОТИЈЕ: Чудо не каже да ударим печат на твој распис.<br />
АНЂА <i>(завршава читање):</i> "Твој до гроба верни Ђока." <i>(згранута)</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ђока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока.<br />
АНЂА <i>(крсти се):</i> Ју, ју, ју, ју, Господ је не убио! Прсте ћу јој
исећи, да га мајци никад више не напише писмо.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Море, ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад
хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Донео поштар.<br />
АНЂА: За њу?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: За њу, дабоме!<br />
АНЂА: И ти га отворио?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Отворио, дабоме.<br />
АНЂА: Боље да ниси, боље бога ми, него овако што ми преседе. И како ћу да
јој кажем да си јој отворио писмо?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе,
па нећу Ђокино.<br />
АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Изгубио, па шта? Поседео мало, колико да се заборави, па после
опет добио службу.<br />
АНЂА: Па јесте, ал' немој сад опет да отвараш писма.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку
у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим
туђа писмо. У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише. Не можеш
да издржиш, па то ти је. Слађе је мени прочитати туђе писмо но појести три
порције сутлијаша са циметом, а ти, Анђо, знаш колико ја волим сутлијаш са
циметом. Ето, дошло од јутрос пуно писама из министарства, из округа, из
општине. Кад, једно писмо мирише. Знам писма из министарства не миришу, не
миришу ни она из округа, а она из сеоских општина... можеш мислити већ!...
Узмем ово писмо, погледам, кад... "Госпођици Марици Пантићевој."
Охо, рекох, ту смо! Отворим га, помиришем, кад... замириса Ђока. Ето ти!<br />
АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава! Зар није боље да девојке
уче читати и писати тек кад се удаду.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па и онда не знам шта ће им. Да читају ваљда из
"Кувара" како се праве пуслице и мушкацоне. Ту је муж, па ако му се
једу пуслице, а он нека прочита жени како се праве.<br />
АНЂА: Право кажеш!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: А ниси ни погледала одакле јеписмо?<br />
АНЂА <i>(загледа):</i> "Прокупље".<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки, али ти, нека, нека
се дете проведе мало. Е, ето ти сад, она се провела, а сад можеш ти да се
проводиш.<br />
АНЂА <i>(размишља):</i> А опет, шта знаш, Јеротије, можда је ово каква
добра прилика?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика, Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је
прилика господин Вића, а не Ђока! И ти, да си мајка као што треба, ти би
требала да је научиш. Ето човек је хоће, није да неће. Баш пре неки дан опет
ми је рекао: "Кад би се ми ородили, господине капетане, где би нам био
крај !"<br />
АНЂА: Говорила сам јој, није да јој нисам говорила, али кад га дете не
воли.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: А по чему га опет мора волети? Ниси ни ти мене волела кад си се
удала, па шта ти фали? Него реци, ниси ни ти много наваљивала на њу?<br />
АНЂА: Па и нисам. Отежем ствар због оне његове кривице. Рекох, нек се то
сврши па онда нека проси.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ама, каква кривица, побогу брате! Где си ти још видела код нас
да је чиновника глава заболела због кривице? А после, паметан је то човек зна
тај шта ради. Покрао је он сва та акта, и сад нема акта, нема ни кривице. Не
може му министар ништа, мањ да га истера из службе. Али и да га истера,
мислиш мари он? Скрцкао је тај парицу, па му се може и без службе. Седеће
годину-две и даваће паре на зајам сељацима. Ако баш хоће наново службу,
сачекаће док падне влада, па ће га после друга са класом у службу.<br />
АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него
четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је као пиштољ. Ал' уме,
брате! Ето, онај други господин Жика целог ће живота остати сиромах. Њему
доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај, јок! Неће да се прља за
ситницу; не воли чак ни да прими на рад продаје, процене, лицитације и такве
ствари, вели: "Нека то господин Жика." Он само на крупно хвата.
Његова је струка политика и на њој, боме, добро зарађује. Највише зарађује на
династији. За њега је династија крава музара. А музе, брате, вешто! Тек
видиш, притвори каквог газду, вели: "Лајао против династије!" и
натовари му оволика акта... седам, осам, дванаест сведока... пет година
робије. А једног дана тек, нестало акта, или искази сведока сасвим друкче
гласе него кад си их први пут читао, и онај... тек видиш - у слободи. Ето,
тако, иде му тај посао од руке. Е, то је, видиш, домаћин човек, таквог зета
дај, а не Ђоку.<br />
АНЂА: Шта ћу, шта могу, кад га она не трпи, каже личи јој на петла.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Роткве њој стругане! А шта би она хтела! И ја сам личио на петла
кад сам тебе узео, па шта ти фали?<br />
<h4 style="text-align: left;">
II ГОСПОДИН ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ВИЋА <i>(долази из</i> <i>канцеларије са телеграмом у руци):</i> Добар
дан, желим!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо.<br />
ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Из округа?.<br />
ВИЋА: Није, из министарства.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(са већом пажњом):</i> Из министарства? Шта је?<br />
ВИЋА: Шифра.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Шифра? Поверљиво?<br />
ВИЋА: Врло поверљиво.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене.<br />
АНЂА: Знам, де, разумем ја то! <i>(полази)</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? <i>(спази га у</i> <i>њеној руци)</i>
Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја...<br />
АНЂА <i>(оде).</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
III ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА</h4>
ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно?<br />
ВИЋА: Не знам!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Јеси разрешио?<br />
ВИЋА: Јесам.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па шта је?<br />
ВИЋА: Не знам!<br />
ЈЕРОТИЈЕ. Ама, како не знаш?<br />
ВИЋА: Ето, па читајте сами! <i>(даје му теле</i>грам)<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(чита и изненађује се,</i> <i>загледа </i>де<i>пешу са свих</i>
<i>страна,</i> <i>погледа Вићу, па опет покушава да чита):</i> Па добро, шта
је ово?<br />
ВИЋА: Не знам.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(чита </i>г<i>ласно):</i> "Плава риба" - јест
"плава риба". Буди бог с нама! <i>(чита опет)</i> "Плава риба,
кљукана династија." <i>(тргне се)</i> Ама, господине Вићо, шта је ово? <i>(чита
даље)</i> "Локомотива, округ, трт, трт, трт..." <i>(погледа у Вићу
па</i> <i>наставља)</i> "... зора, кундак, владика, фењер, свастикин
бут, бубањ, печат, пензија, поп!" <i>(престаје) </i>Буди бог с нама, шта
је ово?<br />
ВИЋА: Не знам, не разумем. Знојио сам се по сата док сам разрешио.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(шета замишљено):</i> Што не разумеш ти, добро; али, ето, ни
ја не разумем. Ниједну реч не разумем. 'Ајд' ово "династија" и ово
"трт, трт, трт", кад се веже, рецимо, могло би се још некако и
разумети. То би могло значити, на пример: "Уђите у народ страхопоштовање
према" династији " Ал' ово друго овај поп, па ова плава риба и овај
свастикин бут, то баш не може ништа значити. <i>(чита опет у себи)</i> Не
знам! <i>(мисли се) </i>А да, ипак, ово не значи нешто, само врло завијено
речено, а? И то можда врло важно?<br />
ВИЋА: И ја бих рекао.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: То би морало бити штогод врло важно јер ако би било да тебе,
господине Вићо, отпуштају из службе, због онога што си удесио да се у акта
подметне лажни тестамент, то не би морало шифром.<br />
ВИЋА: Дабоме! Не би морало шифром чак и кад би вас пензионисали, због оног
што сте удесили да се човек задужи код Управе фондова на туђе имање.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(уједа се):</i> Јест, не би ни то морало шифром! Мора да је то
важније што. Да није мобилизација, или... ко зна шта све може бити? Ама, јеси
ли ти то, господине Вићо, добро разрешио?<br />
ВИЋА: Реч по реч. Видо сам одмах да је нешто врло важно па сам пажљиво
радио.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(мисли):</i> "Плава риба"! Добро, нека му буде
"плава риба", али "кљукана династија ". Кад се зрело
размисли има ту и увреде, господине Вићо! То не може друкчије бити него ти си
нешто погрешио.<br />
ВИЋА: Ево, да донесем шифре, па сами да видите.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Разрешио си доњом, општом шифром?<br />
ВИЋА: Јесте!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: А ниси пробао горњом, специјалном?<br />
ВИЋА: Гле! Нисам, бога ми!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајд брже, ако бога
знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! <i>(оду десно)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
IV АНЂА, МАРИЦА</h4>
МАРИЦА <i>(напољу,</i> <i>лево, чује се</i> <i>тресак неког чуда који се
разбио о земљу; одма</i>х <i>затим појављује се узбуђена).</i><br />
АНЂА <i>(долази за њом):</i> Што да разбијеш шерпењу?<br />
МАРИЦА: Па шта бих друго могла разбити кад ми је шерпења била у руци?<br />
АНЂА: Па добро, ал' зашто да је разбијеш?<br />
МАРИЦА: Ја сам ти казала једанпут засвагда, нећу ни речи више да ми
говориш о томе господину Вићи, а ти нећеш да ме се оканеш. Сад сам се решила,
чим ми проговориш макар једну реч о њему, да разбијем што ми прво дође до
руке. Друкче не могу с тобом да изађем накрај.<br />
АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло. <br />
МАРИЦА: Зашта год да ми говориш, нећу да чујем, разумеш ли ме? Чим ми га
поменеш, разбићу што год дочепам.<br />
АНЂА <i>(крсти се):</i> Буди бог с нама, а да кажеш бар да је рђав човек.
Ето, баш малопре разговарамо ја и отац, вели има пара, а и воли те човек,
казао је оцу да те воли.<br />
МАРИЦА <i>(дочепа чашу с цвећем која стоји на</i> <i>столу и тресе је о
земљу).</i><br />
АНЂА: Е, јеси бесна, кћери!<br />
МАРИЦА: Казала сам ти, није да ти нисам казала, па шта ме изазиваш!<br />
АНЂА: Шта ти је данас?<br />
МАРИЦА: Шта ми је? Још ме питаш?... Отворили ми писмо, читали га можда
целом свету, па сад ме пита шта ми је данас!<br />
АНЂА: Па лепо, 'ајд да разговарамо људски и паметно о томе.<br />
МАРИЦА: <i>(дочепа флашу с водом, одлучно): </i>О чему? О коме?<br />
АНЂА: О... Ђоки!<br />
МАРИЦА <i>(остави флашу):</i> Шта да говоримо?<br />
АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је то, шта је, какав је...?<br />
МАРИЦА: Какав је да је, ја га волим, па то ти је!<br />
АНЂА: Па знам, кћери, ал' не иде то тако!<br />
МАРИЦА: Иде, бога ми! До деветнаесте године нисам ни мислила на удају,
оставила сам то вама, од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала
сам вам: нађите ми. Кад сам навршила двадесет прву, а ви никог нисте нашли,
казала сам вам: ја ћу наћи. Па ето, нашла сам!<br />
АНЂА: Ама како то "нашла сам"... И... није то ваљда... како да
кажем...<br />
МАРИЦА: Јесте, јесте, свршено је, ако си то хтела да питаш! Ако не
верујеш, ево да ти прочитам шта сам му писала. <i>(извади из кецеље парче
хартије)</i> На, ово је тај одговор од њега што сте га ви отворили и
прочитали. Ево слушај! Ово напред те се не тиче, него ово. <i>(чита)</i>
"Ја сам ти већ усмено говорила да је мој отац..." <i>(говори)</i> И
то те се не тиче! <i>(чита)</i> "А тај господин Вића, због кога..."
<i>(говори)</i> И то те се не тиче! <i>(чита)</i> "Ни остали у
срезу..." <i>(говори)</i> И то те се не тиче!<br />
АНЂА: Па шта ме се онда тиче?<br />
МАРИЦА: Ево ово! <i>(чита)</i> "Зато, ако ме одиста волиш, ти одмах
крени на пут. Дођи овамо и кад стигнеш, одседни у хотел - Европи, али немој
излазити нигде у варош. Мало је место па би одмах пао у очи. Седи у соби и
јави ми цедуљицом да си стигао. Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку
отворено. Ако пристану, зваћу те да одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја
ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није десила откако је света и
века. Тада већ ни отац ни мајка неће имати где..." <i>(престане читати)</i>
Ово даље те се не тиче! Ето, сад знаш! Јеси разумела? На то ми он одговара:
"Поступићу тачно по упутствима која си ми у писму изложила." Јеси
разумела сад? Ето ти, па се према томе сад управљајте и ти и отац.<br />
АНЂА <i>(крсти се):</i> Ју, ју, ју, кћери, црна кћери шта сам доживела?
Обећаваш човеку да му идеш у кафану. Господе боже каква је ово данашња
младеж!<br />
МАРИЦА: Онаква каква је увек била младеж...<br />
АНЂА: Ју, помери се дете... никад то није било, никад! Изметнуо се свет,
преврнуло све тумбе и променило се...<br />
МАРИЦА: Променило се само место и ништа више.<br />
АНЂА: Какво место?<br />
МАРИЦА: Па тако. Сад девојке заказују састанке у кафани, а у твоје време
су на тавану.<br />
АНЂА: То није истина. А и да је истина, опет је то друго.<br />
МАРИЦА: Не знам по чему?<br />
АНЂА: Па по томе што је срамота да девојка изађе из куће, а таван је у
кући.<br />
МАРИЦА: Е, то ти вреди!<br />
АНЂА: Ал' ово, у кафани, ја да доживим да моја кћерка иде у кафану са
младићем!<br />
МАРИЦА: А ти немој да живиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако
пристајете.<br />
АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни...<br />
МАРИЦА: Па питај ме ако ти треба, па ћу ти казати.<br />
АНЂА <i>(крсти се):</i> Господе боже! Па добро, ево да те питам. 'Ајд кажи
ми: који ти је тај Ђока?<br />
МАРИЦА: Апотекарски помоћник.<br />
АНЂА: Апотекарски помоћник? Зато његово писмо мирише на проминцле!<br />
МАРИЦА: Баш си погодила!<br />
АНЂА: Свеједно, нашта било, тек мирише. Па добро кћери, јеси ли размислила
озбиљно, шта је један апотекарски помоћник, од чега ћете да живите?<br />
МАРИЦА: То немој ти да бринеш.<br />
АНЂА: Да ко ће? Не можете се хранити проминцлама, нити се облачити у
фачле.<br />
МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде
после доцкан кад већ пукне брука. Чула си шта у писму пише и тако ће и бити.
Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно
кажи оцу, брука му не гине!<br />
АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела...<br />
МАРИЦА: Ако нећеш ти, ја ћу му казати.<br />
АНЂА: Немој, боље немој. Наљутићеш га, па још горе. Пусти мене, ја ћу то
полако, издалека, лепим. Немој, молим те, ти!<br />
МАРИЦА: Како год хоћеш, мени је свеједно!<br />
<h4 style="text-align: left;">
V ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
АНЂА <i>(чим се појави Јеротије на десним</i> вра<i>тима):</i> Хтела бих,
Јеротије...<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(значајно, прст на уста):</i> Пст!<br />
МАРИЦА <i>(одлучно):</i> Слушајте, оче!<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(као</i> <i>горе):</i> Пст! Ствар је врло важна! Изађите из
ове собе.<br />
АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо времена.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава је преча.<br />
МАРИЦА: Мени је свеједно, само да се после не кајете! <i>(оде у леву собу)</i><br />
АНЂА: Ствар је озбиљна...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: И ово је ствар озбиљна, још како озбиљна. Зваћу те, иди сад,
зваћу те! <i>(одгура је у леву собу)</i><br />
АНЂА <i>(одлазећи):</i> Бога ми, Јеротије, грешиш... <i>(оде)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
VI ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА</h4>
ЈЕРОТИЈЕ: <i>(на вратима, из којих је дошао): </i>Оди, господине Вићо.<br />
ВИЋА: Јесте ли сами?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Сам. Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да
разговараш. Она наша канцеларија права јурија, тек зинеш, а неко упадне.
Овде, опет, можемо! <i>(седа) </i>Дедер сад, молим те, господине Вићо,
прочитај ми још једанпут ту депешу, али полако, реч по реч. <i>(метне шкољку
од шаке</i> <i>на уво)</i><br />
ВИЋА <i>(обзирући се да ко не слуша):</i> "Строго поверљиво. Према
сазнању и трагу до сада уоченоме..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ах!...<br />
ВИЋА <i>(наставља): "...</i> у томе се срезу сада налази извесно
сумњиво лице..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Упамти, господине Вићо, "сумњиво лице."<br />
ВИЋА <i>(наставља):</i> "... које носи собом револуционарне и
антидинастичке списе и писма..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Прочитај то, молим те, још један-пут! <i>(метне на</i> <i>оба
ува</i> <i>шкољке)</i><br />
ВИЋА <i>(понавља)</i> "... које носи собом револуционарне и
антидинастичке списе и писма..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ (узима <i>депешу):</i> Дај и ја да прочитам. <i>(чита)</i>"Које
носи собом револуционарне антидинастичке списе и писма..." <i>(враћа му
депешу)</i> Читај даље!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "са намером да их пренесе преко границе..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ах! Дедер даље!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "... Тачан опис овог сумњивог лица непознат је
властима! Једино се зна да је то млад човек. Учините све што је могуће да се
ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега одузму и под јаком
стражом спроведе у Београд. Удвојте пограничне страже да би му се спречио
прелазак преко границе и ако вам затреба помоћ, обратите се у моје име
суседним среским властима."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, господине Вићо, ово није плава риба и свастикин бут? Ово је
важна и озбиљна ствар. А? Дај овамо ту депешу! <i>(ставља</i> <i>је на длан</i>
<i>и узноси као да јој одмери тежину)</i> Шта мислиш ти, господине Вићо,
колико је тешка ова депеша?<br />
ВИЋА: Боме!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ако хоћеш да јој измериш тежину, треба да знаш шта носи. Шта
мислиш, господине Вићо, шта носи ова депеша?<br />
ВИЋА: <i>(слеже раменима)</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: Носи класу, господине Вићо, класу!<br />
ВИЋА: Вама, господине капетане!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па мени, дабоме! Уосталом ти, господине Вићо, и не мариш много
за класу. Па јес', шта ће теби?<br />
ВИЋА: Не кажем да ми треба класа, али бих волео онако да се средим, да се
одомаћим...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Знам шта хоћеш да кажеш. Не брини, господине Вићо, ако овај
посао свршимо, мени класа, а теби невеста у кућу.<br />
ВИЋА: То тако ви кажете, а девојка?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Девојка има да ћути и да слуша родитеље, само ако ми помогнеш да
ухватимо ово лице.<br />
ВИЋА: Ако мени само поверите ствар ја ћу га ухватити.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Добро, да ти поверим, ал' како ћеш да га нађеш? 'Ајд', кажи ми,
како ћеш га наћи?<br />
ВИЋА: Па ја мислим, овај, на основу ове депеше да ухапсим газда-Спасоја
Ђурића.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо.
Честит човек и миран, најбогатији трговац...<br />
ВИЋА: Па баш зато!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ама откуд то иде?<br />
ВИЋА: Не би му баш ништа фалило. Одседео би два до три дана у апсу, а ја
бих га после пустио.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд
газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише "млад човек",
а газда Спасоје има шесет година. Па онда, и да га ухапсиш, камо ти код њега
револуционарни и антидинастички списи? Ако и претуриш хартије
газда-Спасојеве, шта ћеш наћи? - Признаницу твоју, признаницу моју, а то,
брате, нису сумњиви списи.<br />
ВИЋА <i>(буни се):</i> Па, оно...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Оно јест, сумњиви су, зато што не мислиш да му платиш. А не мислим
ни ја, ако хоћеш право да ти кажем. Доста он зарађује од овог народа, а ми
смо, као власт, позвани да узмемо у заштиту народ од таквог глобаџије. А како
ћеш га заштити друкче до ако закинеш погдешто од газда-Спасоја. Али,
господине Вићо, ако су наше признанице сумњиве, нису антидинастичке. Не можеш
тек узети наше признанице па их послати господину министру као антидинастичке
списе! Је л' тако? Него слушај ти мене, господине Вићо. Ово је велика и важна
ствар, од нас зависи спас државе, те се морамо озбиљно узети у памет. Јесу ли
сви чиновници овде на окупу?<br />
ВИЋА: Сви су, само је г. Жика "отишао у срез".<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад, шта ће у срез?<br />
ВИЋА: Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије
па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично "отишао у срез".<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез. Разумем кад се напије при каквој већој
лицитацији, при каквој процени за зајам код Управе фондова или тако што, али
је он почео у последње време да се напија и код најситнијих услуга које врши
грађанству. Изда неком лажан сточни пасош, напије се, натера неког да плати
дуг који не признаје, напије се. Е, па, брате, то не вреди тако за ситне
ствари. Због тога пати држава, а треба и о томе који пут водити рачуна.<br />
ВИЋА: Па треба, дабоме!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Кажи пандуру Јоси - у њега је добар расол - нека му однесе једну
тестију, па кад се растрезни нека дође овамо. А остали?<br />
ВИЋА: Остали су овде.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Чим дође господин Жика, нека дођу сви овамо. Не могу тамо у
канцеларији ни да разговарам поверљиво. Наслоне они практиканти уши на врата,
па сваку шифру цела варош одмах сазна. И колико сам их одучивао од тога па,
бадава, не помаже ништа. 'Ајде, господине Вићо, чим дође господин Жика,
дођите сви овамо да се разговоримо и посаветујемо, јер ствар је озбиљна и
важна.<br />
ВИЋА: А како би било, господине капетане, да још сад одмах пошаљем
повереника Алексу да мало процуња по вароши ?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши, оно се крије негде у срезу.
Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима
кафаницама. Нека оде и од оне Кате код горњега бунара, и она издаје собе за
самце. Нека сврати и код онога газда-Јоце малога и то је канда некакав
револуционар, могао га је и он сакрити.<br />
ВИЋА: То је онај кројач женског одела?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, он! Пре једном, кад је долазио да му платим неки рачун,
па га је избацио из канцеларије, дигао је такву дреку против власти да сам
одмах приметио да је револуционар. Нек види и код њега.<br />
ВИЋА: Не брините, уме то Алекса. <i>(полази)</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(испраћајући га):</i> 'Ајде, па пожури господин-Вићо.<br />
<h4 style="text-align: left;">
VII ЈЕРОТИЈЕ САМ</h4>
ЈЕРОТИЈЕ: "Плава риба"... Ја, плава риба, ал' треба је упецати.
Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно... ћутиш, не
дишеш... а тек пловак заигра, а ти - хоп!... Искочи удица, а кад погледаш на
удици - класа? Класа, дабоме! Прошлих избора ми измакла, али ми сад мајци
неће измаћи. Похапсићу пола среза ако не може другаче, па ћу онда решето, па
сеј. Што је чисто, прође кроз решето, а што је сумњиво, остане па се праћака
као рибица у мрежи. А ја само бирам. <i>(тобож вади из решета једно</i> ли<i>це)</i>
"'Ајд, голубе, најпре тебе!" Стегнем га за врат, а он само крекне
као јаре. Мора да призна и ако му се не признаје. - "Јеси ли ти сумњиво
лице?" - "Јесам, господине, како да нисам!" - "Тако те
хоћу, голубе мој!", па отрчим одмах на телеграф. <i>(покрет као да куца
у тастер)</i> "Господину Министру унутрашњих дела. У мојим је рукама
сумњиво лице, у вашим је рукама моја класа. Молим за хитну размену!" Ја,
тако уме Јеротије, него!<br />
<h4 style="text-align: left;">
VIII ЈЕРОТИЈЕ, МАРИЦА</h4>
МАРИЦА <i>(долази из собе):</i> Јеси ли сам, оче?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Нисам.<br />
МАРИЦА <i>(гледа):</i> Нема никог?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Нисам сам кад ти кажем... заузет сам мислима... врло важне
бриге.<br />
МАРИЦА: Ја не знам какву бригу имаш, али ја морам говорити с тобом још
сад.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, немам кад!<br />
МАРИЦА: Ако не говоримо сад, биће доцкан. Ја те молим да ме саслушаш, јер
ћеш се иначе кајати.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Добро, 'ајде говори, али кратко ијасно. Кажи име и презиме,
године старости, место рођења, јеси л' који пут осуђивана и зашто, и одмах
пређи на изјаву.<br />
МАРИЦА: Слушај, оче, ти знаш да сам ја већ у годинама и да је ред и
дужност родитељска да ме збринете.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(не</i> <i>слуша</i> <i>је, већ</i> <i>размишља за свој
рачун):</i> Треба послати пандуре у срез. Колико имамо коњаника пандура? <i>(броји
на прсте)</i><br />
МАРИЦА: Ја сам чекала све досад да ви ту своју дужност испуните.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(сам себи):</i> А треба и распис председницима...<br />
МАРИЦА: Па ви мене и не слушате?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не слушам. Ето, видиш и сама да немам кад да те слушам!<br />
МАРИЦА: Добро, оче, ал' знајте да ћете имати да се кајете...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Слушај, све што имаш реци ти својој мајци, а ја овај... па видиш
ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице... антидинастички
списи, плава риба, класа, пандури, расол за господина Жику, па онда фењер, па
поп, па класа, распис председницима општина... Све се то, видиш, меша у мојој
глави и крчка... Остави ме, остави ме, молим те, или... још, боље, седи ти
овде, а ја ћу тебе да оставим. <i>(одлази</i> <i>десно)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
IX МАРИЦА, ЗАТИМ ЈОСА</h4>
МАРИЦА <i>(сама):</i> Ја ово нећу да трпим. <i>(узима са стола тањир на
коме је раније била чаша с цвећем)</i> Почећу да лупам све по кући, па им се
мора досадити. Друкче не могу изаћи са њима накрај. И онако, кад бих што
случајно разбила, говорили би ми, што лупаш као да си заљубљена? Е па ево,
сад сам заљубљена и све ћу одреда да разбијам. <i>(баци тањир на под)</i><br />
ЈОСА <i>(долази на задња врата):</i> Овај... Дође малочас један дечко па
вели: где је Јоса пандур? А ја велим: ја сам Јоса пандур! А он вели: ево ти
ово писмо! А ја велим: дај овамо то писмо. А он вели: да даш у руке
госпођици, а ја велим...<br />
МАРИЦА <i>(шчепа му писмо):</i> Добро, добро, добро!...<br />
ЈОСА: После он вели...<br />
МАРИЦА: Добро, чула сам! <i>(узбуђено отвара писмо и</i> <i>чита потпис)</i>
Ђока! <i>(гласно) </i>Хвала ти, Јосо!<br />
ЈОСА: А ја онда њему рекох...<br />
МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо!<br />
ЈУСА: Па ићи ћу, дабоме!<br />
МАРИЦА, ЗАТИМ АНЂА <br />
МАРИЦА <i>(усхићена):</i> Слатко име, Ђока. Боже, како сам узбуђена! <i>(чита)</i>
"Стигао сам, налазим се у хотел-Европи, соба бр. 4 и не излазим нигде
док ти не јавиш. Чак ни газди хотела нисам хтео рећи име своје да не би ствар
одао. Као што видиш, поступио сам у свему како си ти желела. Грли те твој
Ђока."<br />
<h4>
X АНЂА, МАРИЦА</h4>
АНЂА <i>(улази слева, па кад сагледа поломљене судове по земљи, она
застане на вратима):</i> Маро, дете, ти си мора бити разговарала с оцем о
твојој удаји?<br />
МАРИЦА: Ко то каже?<br />
АНЂА: Па, ето, поломљени тањири и стакло...<br />
МАРИЦА: Мајка, слатка мајчице, 'оди да те пољубим. <i>(љуби је)</i><br />
АНЂА <i>(изненађена):</i> Да ме пољубиш? Шта је теби, дете?<br />
МАРИЦА: Једну реч да ти кажем само, па ћеш све разумети.<br />
АНЂА: Једну реч?<br />
МАРИЦА: Ђока!<br />
АНЂА: Па шта?<br />
МАРИЦА: То што сам та казала - Ђока! <i>(одјури весело у собу из које је
дошла Анђа)</i><br />
АНЂА <i>(гледа за њом и крсти се).</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XI ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА</h4>
ЈЕРОТИЈЕ <i>(долази из канцеларије):</i> Анђо, иди одавде и затвори врата,
па пази добро да ми нико не прислушкује.<br />
АНЂА: Ама, шта је то данас?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не питај шта је, важно је! Позвао сам све чиновништво овде на
саветовање.<br />
АНЂА: Па нашто ти онда канцеларија?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, брате, тамо. Што год проговориш у канцеларији, чује
цела чаршија. Морам овде, сигурнији сам. 'Ајде, ево их, затвори добро врата.<br />
АНЂА: Добро! <i>(одлази и затвара врата)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XII ЈЕРОТИЈЕ, ЧИНОВНИШТВО</h4>
ЈЕРОТИЈЕ <i>(на друга врата): Извол'те, уђите. (улази Вића, Жика, Милисав
и Таса. Вића је сув и штркљаст, он има необично кратак капут на струк, тесне,
припијене јахаће панталоне, чизме и на њима мамузе. Подшишаних је бркова и
има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе,
подбулих очију и дебелих усана. На њему виси извештало прљаво одело, прслук
му кратак тако да му се кошуља под њим види. Панталоне му горе врло широке, а
доле уске још спале те се наборале. Господин Милисав је средњег раста,
улицкане косе и уфитиљених бркова. На њему је бивша официрска блуза са
распаранимзнацима и чојицама од којих се траг још познаје. Он је војнички
кратко ошишан, а панталоне му затегнуте ластишем под ципелом. Таса је омален,
повијених леђа, седих бркова, ћелав. На њему дугачак излизан реденгот и прљаве
и искривљених штикала ципеле. Јеротије их најпре премерава све, па онда
почиње свечаним тоном. Господо, ствар је врло важна и озбиљна... морамо
сви... (Заустави му се поглед на Жики) Како је теби, господин-Жико ?</i><br />
ЖИКА <i>(одебљалим језиком):</i> Ја вршим своју дужност!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Тако, тако и треба! Морамо сви вршити дужност, јер ствар је
озбиљна... Ствар је, како да кажем... да, господо, ми смо се овде сабрали...
управо, ја сам вас позвао, господо!... Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш
човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег
говорника.<br />
ВИЋА: Па имао бих да вам кажем.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Шта?<br />
ВИЋА: Послао сам већ Алексу.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ако, добро си учинио! Дакле, шта сам оно хтео да кажем? <i>(сети
се)</i> Ах, да! Дедер ти, Тасо, прочитај ову депешу. <i>(да му)</i> Господо,
депеша је поверљива, од господина министра унутрашњих дела!... Читај!<br />
ТАСА <i>(чита):</i> "Плава риба, кљукана династија... "<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(тргне се и отме му):</i> Ама није то, ко ти то даде?
Господин-Вићо, ово је требало уништити. <i>(трпа у џеп ову,</i> <i>а вади из
другог џепа другу хартију и даје Таси)</i> Ово читај...<br />
ТАСА <i>(чита):</i> "Строго поверљиво."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте господо, "строго поверљиво". Тасо, ево ти
овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по чаршији и
истртљаш шта си прочитао.<br />
ТАСА: А!... Господин-капетане!...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Немој ти мени "а, господин-капетане!" јер си ти,
брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља.
Једна обична жена па крије своје тајне, а једна држава па да није кадра
сакрити своје. И то због једног полића ракије. Ја, видиш, још нисам казао ову
тајну својој жени, а ти да је кажеш чаршији. Ако те почем сврби језик, а ти
узми четку од ципела па га прочеши, а немој га чешати на државни рачун.
Разумеш ли?<br />
ТАСА: Разумем!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ово су све указна лица, а ја, видиш, чиним теби част, па те
зовем заједно с указним лицима. Зашто? Зато што си већ тридесет година овде
чиновник и што си стар човек. Па немој онда... 'ајд', читај даље!<br />
ТАСА <i>(чита):</i> "Према сазнању и трагу до сада уоченом, у томе се
срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и
антидинастичке списе и писма, са намером да их пренесе преко границе. Лични
опис овога сумњивог лица непознат је властима. Једино се зна да је то млад
човек. Учините све што је потребно да се ово лице у вашем срезу пронађе,
списи и писма од њега одузму и под јаком стражом у Београд спроведе. Удвојте
пограничне страже да би му се спречио прелазак преко границе и, ако вам
затреба помоћи, обратите се у моје име и суседним среским властима."<br />
ЈЕРОТИЈЕ (за <i>време читања посматрао</i> <i>их је важно):</i> Јесте ли
чули?... Јесте ли чули, господо? Увиђате ли колико је ово важна ствар? На
нама је да спасемо државу, у нас, у овоме часу, гледа и држава и династија! <i>(општа</i>
<i>тишина;</i> о<i>н</i> <i>их посма</i>тра <i>и пошто прошета два-трипут</i>
<i>размишљајући, наставља)</i> Ствар није проста и морамо сви озбиљно да
размислимо како ћемо притећи држави у помоћ. Није то да кажете хајдук, на
пример, па се дигнемо, сви овако, те, хајд', на вечеру код председника
општине у ово село. Сутрадан оставимо господина Жику да се испава, а ми хајд'
на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и
пошаљемо депешу у Београд: "Енергичном потером овосреске власти, хајдук
тај и тај измакао испред потере у други срез!" Ал' ово је друга ствар,
ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице? 'Ајд кажи, Тасо, шта је, то
сумњиво лице? <i>(Таса слеже раменима и гледа у</i> <i>указна лица)</i> Не
знаш, дабоме! Сумњиво лице, то је, прво и прво, лице без личног описа, а
друго, то је лице које је тешко пронаћи, а државни интереси захтевају да га
пронађеш! И како да познаш, међу толиким лицима, које је сумњиво лице? Ето,
'ајд кажите, је ли господин Жика сумњиво лице? <i>(Жика се буни)</i> Није! Је
ли Таса сумњиво лице? <i>(Таса се снисходљиво смеје)</i> Ето, промерите га,
молим вас, па кажите, је ли сумњиво лице? То вам је, господо моја, као на
пример на патарицама, скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена, е, 'ајд'
сад ти, ако можеш, познај која је међу њима непоштена? Не можеш да познаш ни
која је поштена, а камоли која је непоштена! <i>(пауза, шета)</i> Е, па, де
сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви да поступимо у овој прилици?
Шта, на пример, мислиш ти господин-Жико?<br />
ЖИКА <i>(он није ни</i> <i>слушао говор капетанов, већ се неиспаван борио
са очним капцима који му једнако падају):</i> Ја? Ја не мислим ништа!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Како не мислиш?<br />
ЖИКА: Ухватила ме промаја, а мене кад ухвати промаја, не умем ништа да
мислим.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Али тебе често хвата та промаја, а то не ваља. Треба да се
лечиш, требао би да идеш у какву сумпорну бању. То су оне бање што смрде на
покварена јаја.<br />
ЖИКА: Јест!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима
председницима општина. То ћеш ти, господине Милисаве, да напишеш!<br />
МИЛИСАВ: Је л' строго?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Строго, него шта? И да ми свршиш распис са оним: "За сваку
немарност по овој ствари одговараће ми лично председник." А они тамо
знају да тај свршетак у моме распису значи двадесет и пет у затвореном
простору и без сведока. Разумеш ли ме, господине Милисаве, хоћу да напишеш
тако да се председници општина, чим прочитају распис, почешу одостраг. Па
онда, господине Жико, да се пошаљу пандури коњаници у срез.<br />
ЖИКА: Нек се пошаљу!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре
цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу. Нек се и
пандури коњаници мало размрдају, и иначе ништа не раде до што иду по селима
те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на
шверцу, па је право да се и они одуже држави.<br />
МИЛИСАВ: Треба!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо посао међу собом. Ти ћеш,
господине Милисаве, рецимо, да напишеш распис... добро! Ти ћеш, господине
Вићо, рецимо, да примиш на себе варош... добро! Ти ћеш, господине Жико,
рецимо да... <i>(погледа на дремљивог)</i> спаваш!<br />
ЖИКА: Јесте!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ти ћеш, Тасо, рецимо, да преписујеш расписе. Добро! Ал' ко ће у
срез? Треба неко да иде у срез!<br />
ЖИКА <i>(гунђа нешто).</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: Је л' кажеш нешто, господин-Жико?<br />
ЖИКА: Кажем... могла би госпођа капетаница да иде у срез.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад. Како може она да иде у срез по званичној дужности?<br />
ЖИКА: Ње се највише боје председници општина.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Оно, да је она строга, то признајем, али што не иде, не иде. А
ја не могу у срез, морам бити овде, сваки час може стићи каква нова депеша од
господина министра. Морам бити овде. Него, господине Жико, кад би ти могао
некако да се раздремаш? Ово је тренутак кад држава тражи од нас да сви будемо
будни.<br />
ЖИКА: Па ја бих могао... само...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Само би заспао у првој општини и онда ко зна кад би се пробудио.
Овако, кад спаваш овде у вароши, можемо те и пробудити ако затребаш. Не
остаје ништа друго него да ти, господине Милисаве, свршиш брзо распис па да
пођеш у срез!<br />
ЖИКА: Јесте!<br />
<h4 style="text-align: left;">
XIII ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ЈОСА <i>(уноси посетницу и даје је Вићи).</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: Шта је?<br />
ВИЋА: Алекса.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Гле, гле, ја немам визиткарте, а Алекса их има.<br />
ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским
вратима.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! <i>(узима</i> <i>карту и чита)</i>
"Алекса Жунић, срески шпијун." <i>(говори) </i>Па је л' он луд?
Откуд се јавно каже да је шпијун?<br />
ВИЋА: Он каже, пре ништа да дозна, а сад му сви казују један против
другог.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(Јоси):</i> Где је он?<br />
ТАСА: Ево га чека.<br />
ВИЋА: Он је процуњао кроз варош; мора да је наишао на какав траг, чим се
овако брзо вратио.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(издере се на Јосу):</i> Па шта чекаш, брате, пусти га нека
уђе.<br />
ЈОСА <i>(оде).</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин Вићо, место одмах да га зовеш, заподео си неке
разговоре: те био жандар у Београду, те штампао визиткарте! А време пролази и
сваки је тренутак изгубљен за отаџбину.<br />
<h4 style="text-align: left;">
XIV АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА, МИЛИСАВ <i>(једновремено кад Алекса</i> <i>уђе):</i> Шта
је?<br />
АЛЕКСА <i>(поверљиво):</i> Ту је!<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(запрепашћен пред страшним фактом):</i> Лице?<br />
АЛЕКСА: Онај што га тражимо!<br />
СВИ <i>(сем г. Жике):</i> А-а-а?<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(збуњен):</i> Ама... сумњиво лице?<br />
АЛЕКСА: Онај што га тражимо! <i>(сви се окупљају око њега)</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(имитира га):</i> "Онај што га тражимо!" "Онај
што га тражимо!"... Па зар ти, мајку му, у овако озбиљним моментима, не
умеш ништа више да кажеш?<br />
АЛЕКСА: Па ето то, шта имам друго да кажем?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Где је?<br />
АЛЕКСА: У кафани "Европи", јутрос је стигао.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Јутрос? Овај... шта сам хтео? Дедер ти, брате, одговарај мени по
реду, немој тако "јутрос је стигао". Дакле, прво и прво... <i>(збуни
се) </i>Шта сам оно хтео, господине Вићо, прво да питам?<br />
ВИЋА: Кад је стигао?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ама, питао сам то! А, јест! Тасо, дедер читај депешу.<br />
ТАСА <i>(чита):</i> "Према сазнању и трагу досад уоченом..."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Прескочи то! Одавде, ево, одавде читај!<br />
ТАСА <i>(чита):</i> "Лични опис овога сумњивог лица непознат је
власти, једино се зна да је то млад човек."<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Чекај! Дакле, је л му знаш лични опис?<br />
АЛЕКСА: Не знам!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Оно, није ни потребно пошто је лични опис и иначе непознат
властима. А је ли млад?<br />
АЛЕКСА: Јесте!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Млад? Је л' знаш сигурно да је млад?<br />
АЛЕКСА: Па јесте, млад је!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Добро, онда даље... <i>(чиновницима)</i> Па припитајте га ви
штогод, ја већ не умем да се сетим шта још да питам.<br />
ВИЋА <i>(Алекси):</i> По чему си ти посумњао?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, по чему си посумњао?<br />
МИЛИСАВ: Јеси ли разговарао с њим?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, јеси ли разговарао с њим?<br />
АЛЕКСА: Ево, ако хоћете све по реду да вам кажем.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па тако, брате! Разуме се да треба све по реду да нам кажеш. Ја
не знам и шта сте га окупили са тим питањима па само збуњујете човека.<br />
АЛЕКСА: Пробудим се ја јутрос рано. Покварен ми сат, па не знам колико је
било, ал' биће да је било пет, пола шест. Може бити и више, ал' више од шест
није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам
пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми
стомак. Завија ме тако и диза ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало
старе комовице са кичицом...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Уха, ли си запео! Па онај ће, бре, да побегне док ти то све
испричаш. Говори, брате, брже!<br />
ВИЋА: Краће!<br />
МИЛИСАВ: Замисли да си на саслушању!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, говори као да си на саслушању.<br />
АЛЕКСА <i>(запне као ђак научену лекцију):</i> Зовем се Алекса Жуњић, по
занимању сам шпијун имам 40 година, нисам суђен ни осуђиван, са оптуженим
нисам ни у каквом сродству...<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(ставља му шаку на уста):</i> Ама чекај, брате! Е, јес' ово
лудо, за цео срез је лудо.<br />
ВИЋА: Почни оданде кад сам те ја послао у варош да процуњаш.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Одатле, дабоме!<br />
АЛЕКСА: Ако је одатле, онда је лако. Пођем ја по наредби господин-Вићиној
прво да обиђем све гостионице...<br />
ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидајте га!<br />
АЛЕКСА: Јест, како је свега једна гостионица у вароши, то прво одем у њу,
односно у "Европу." Запитам газду има ли ово два-три дана кога
путника, а он вели: има три недеље како му никакав путник није прекорачио
праг.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ја не знам ког би ђавола и тражили путници овде?<br />
АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме! Ама кажем ја вама не прекидајте га. Стао си: како већ
три недеље ниједан путник није прекорачио праг.<br />
АЛЕКСА: Јесте! И таман ја да пођем, а газда се присети, вели: од јутрос...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ах... ?<br />
АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Од јутрос, дакле Господо, упамтите, од јутрос!<br />
АЛЕКСА: Питам газду: како му је име? Газда вели: не зна. Кад је питао, он
није хтео да каже име.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, то смо! Није хтео да каже име. Упамти то, г. Вићо!<br />
ВИЋА: То је врло сумњиво!<br />
МИЛИСАВ: То је он!<br />
ТАСА: Он је!<br />
АЛЕКСА: Питам ја: је л' излазио где, је ли говорио с ким, шта је радио?
Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Аха!<br />
ВИЋА: Аха!<br />
МИЛИСАВ: Аха!<br />
ТАСА: Аха!<br />
АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи!
Отишао сам само до врата, прислонио уво и слушао, чујем - мрда.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Мрда?<br />
АЛЕКСА: Јест, мрда! Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Господо, он је!<br />
ВИЋА: А ко би други могао и бити?<br />
МИЛИСАВ: Јутрос стигао, млад, неће да каже име, сакрио се у собу...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: И мрда!...<br />
ТАСА: Ала га брзо ухватисмо!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Море, то је оно што га још нисмо ухватили.<br />
ВИЋА: И може нам још и умаћи.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па може, дабоме, кад овај запео па ми прича како га завија
стомак и како га диза ноћу. 'Ајде, говорите, како ћемо? Морамо бити обазриви,
јер такви се људи не предају лако, он ће да се брани и - пуцаће.<br />
ВИЋА: Хоће!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, господине Милисаве, ти си био поднаредник у војсци, дедер
ти направи план. 'Ајде покажи се!<br />
МИЛИСАВ <i>(важно, Алекси):</i> У којој је соби?<br />
АЛЕКСА: Соба број четири.<br />
МИЛИСАВ <i>(размишља</i> <i>најпре,</i> <i>затим узме штап од</i> <i>Алексе</i>
<i>и казујући</i> <i>план</i> <i>повлачи штапом по поду):</i> Ја мислим
овако: да господин Вића са Ристом пандуром прими на себе десно крило и да
крене одавде, кроз Милићево сокаче, па кроз Милетину башту, да избије с оне
стране "Европе." <i>(сви прате</i> <i>пажљиво и иду за Милисавом
гледајући у</i> <i>врх штапа)</i> Ја ћу са Јосом да примим лево крило и
ударићу на кнез-Јевтин бунар, крај Мила папуџије, па ћу избити иза општинског
кантара, те с ове стране "Европе". Ви ћете, господине капетане,
бити центар...<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(преплаши се):</i> Ко центар?<br />
МИЛИСАВ: Ви!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Таман! Па у мене да гађа онај, је ли?<br />
МИЛИСАВ: Ама не, него ви ћете држати средину. Са вама ће поћи Таса.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Таса? Ала ми изабрасте војску.<br />
ВИЋА: Боље је, господине капетане, нека пође с вама. Не зато што би вам
био од помоћи, него да не остане у канцеларији, јер ће побећи и сићи у
чаршију те разгласити све.<br />
ТАСА: Нећу, бога ми!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Хоћеш! Знам те! Него ћеш ти са мном - центар!<br />
МИЛИСАВ: Ви ћете да сиђете право чаршијом.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: И онако правићу се као да сам пошао на пијацу. А ти <i>(Таси)</i>
да не мрдаш од мене.<br />
МИЛИСАВ: Кад тако опколимо "Европу" са свих страна...<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Бре, бре, бре, читаву "Европу" ће да опколимо! Па
онда?<br />
МИЛИСАВ: Онда морамо извршити напад.<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(препадне се):</i> Какав напад?<br />
МИЛИСАВ: Кад стигнемо сви на своја места, ви ћете, господине капетане, да
нам дате знак звиждањем.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Е, то не могу!<br />
МИЛИСАВ: Зашто?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не умем!<br />
МИЛИСАВ: Шта не умете?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то. Умем тако кад
вабим пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се
нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам, али не излази никакав
глас.<br />
МИЛИСАВ <i>(Таси):</i> Умеш ли ти да звизнеш? <br />
ЈОСА: Умем, господине Милисаве. <br />
МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. <br />
ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек буде звиждаљка, да бар и од њега буде неке фајде.<br />
ВИЋА: Добар је овај Милисављев план, господине капетане!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Бре, господине Милисаве, где би ти био крај да си остао у војсци
па да освајаш тако Европе. Овај план ти паре вреди. Само, не рече шта ћемо са
г. Жиком? <i>(потражи га и види на столици како спава)</i> Знаш шта, нек
остане овде као резерва.<br />
АЛЕКСА: А ја да пођем напред па да се нађем тамо.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: И да прислушаш мало, шта ће на све то да каже грађанство. Ако ко
гунђа штогод, забележи му само име, јер грађанство треба да зна да држава не
трпи гунђање у овако озбиљним тренуцима. <i>(осталима)</i> Е, па 'ајде сад,
господо, само храбро и паметно. Тасо, причекај ме на капији! <i>(сви се
повлаче у канцеларију, сем Жике који остаје спавајући)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XV ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА, МАРИЦА</h4>
ЈЕРОТИЈЕ <i>(на левим вратима):</i> Анђо, Марице!<br />
АНЂА <i>(једновремено са Марицом на</i> <i>вратима):</i> Шта је?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дајте ми качкету и пиштољ! <br />
АНЂА: Шта ће ти пиштољ, човече? <br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем! <br />
МАРИЦА: Ама што нам не кажете... ? <br />
ЈЕРОТИЈЕ: <i>(раздере</i> <i>се):</i> Дајте качкету и пиштољ, строго вам
кажем. Разумете ли ви шта је то строгост?<br />
АНЂА И МАРИЦА <i>(повлаче се у собу).</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(шета узбуђено говорећи сам са собом).</i><br />
АНЂА <i>(и за њом Марица, долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ):</i>
Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ?<br />
ЈЕРОТИЈЕ <i>(меће качкет на главу, а пиштољу задњи џеп капута):</i> Пст!
Ја сам данас центар.<br />
АНЂА: Шта си ти?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Центар!<br />
АНЂА <i>(прекрсти се):</i> Буди те бог с нама и мајка божја! Па добро, а
што ће ти пиштољ?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Идем у лов?<br />
МАРИЦА: У лов!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Јесте!<br />
АНЂА: Ама шта је теби, шта говориш, бога ти?<br />
ЈЕРОТИЈЕ? Упамти, идем у лов на - класу! <i>(оде).</i><br />
АНЂА И МАРИЦА <i>(гледају дуго убезекнуте</i> <i>за њим; у том Господин
Жика страховито захрче, оне цикну и побегну у собу).</i><br />
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/sumnjivo-lice.html" name="drugi_cin"> </a></div>
<h3 style="text-align: left;">
Чин други </h3>
<h2 align="center" style="text-align: center;">
</h2>
Писарска соба у срезу. У дну врата која воде споља, слева <i>(напред)</i>
врата која воде у практикантску собу, а здесна <i>(у дубини) </i>врата која
воде у капетанов стан. У углу, иза ових врата, лимена пећ од које чунак иде
најпре право ка публици, уза зид, па се над столом г. Жикиним превија у колено
и полази лево те пробија зид над вратима практикантске канцеларије. Десно од
задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката која су с
једне и друге стране подупрта по једном циглом. Над клупом слика кнеза Милана
Обреновића, под њом нека прокламација и са стране неколике писане наредбе
излепљене на зид. Дужином левога зида рафови и у њима фасцикуле. На свакој
велико слово "Ф" и разни бројеви. Испред тих рафова сто и на њему
грдна књижурина <i>(регистар)</i> и деловодни протокол. Регистар отворен и
узвишен горњом страном на једну цепаницу са дрвљаника. По столу још и гомила
аката. То је сто г. Милисава писара, а онај десно, сасвим напред, сто је г.
Жике писара и на њему је још већа гомила аката, притиснута комадима од цигле.<br />
Канцеларија уопште прљава. По поду хартије, љуске од јабука итд. На
зидовима висе неке избледеле хартије, капути, метлице, и разни предмети.<br />
При отварању сцене г. Милисав стоји на своме столу, скидајући једну
фасцикулу из најгорњих редова. Г. Жика седи за својим столом, без крагне,
раскопчана прслука, и држи хладну крпу на глави.<br />
<br />
<h4 style="text-align: left;">
I МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА </h4>
ЖИКА <i>(испија крчаг воде, па кад га је</i> <i>испио, додаје га Јоси,
који стоји крај стола):</i> На! Има ли који да чека?<br />
ЈОСА: Има<br />
ЖИКА: Количина су?<br />
ЈОСА: Има их, тако, пет-шест.<br />
ЖИКА: Ух! Да бог сачува, навикао се овај свет да се обеси власти о врат,
па то ти је! Пушћај!<br />
ЈОСА <i>(одлази).</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
II МИЛИСАВ, ЖИКА</h4>
МИЛИСАВ <i>(који је отворио фасцикулу,</i> <i>дрешкну је полако):</i> Мора
да је било овогодишње вино?<br />
ЖИКА: Зашто овогодишње?<br />
МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос.<br />
ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате.<br />
<h4 style="text-align: left;">
III МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ</h4>
МИЛАДИН <i>(улази понизно гужвајући шубару у руци).</i><br />
ЖИКА <i>(мрзовољно):</i> Шта је:<br />
МИЛАДИН: Дошао сам, господине!<br />
ЖИКА: Видим да си дошао. 'Ајд' казуј, шта-хоћеш?<br />
МИЛАДИН: Па ти знаш, господине Жико<br />
ЖИКА: Не знам ја ништа.<br />
МИЛАДИН: Па... дошао сам за правду, господине!<br />
ЖИКА: Дошао за правду. Као да сам ја пекар па печем правду. Ти мислиш тако
то, дођеш само на тезгу па: дај правду, а ја отворим фиоку па: изволите,
молим лепо!<br />
МИЛАДИН: Па ја велим... закон. <br />
ЖИКА: Остави ти закон на миру, закон је закон, а ти си ти. Је ли ти што
род закон, можда кум, стриц или ујак?<br />
МИЛАДИН: Па није, господине! <br />
ЖИКА: Па што га потежеш као да ти је рођени ујак?! Закон није написан за
тебе, него за мене да знам колико да ти одрежем. Је л' разумеш ?<br />
МИЛАДИН: Разумем! Ал' велим...<br />
ЖИКА: Је л' имаш ти кантар у дућану? <br />
МИЛАДИН: Имам, господин-Жико!<br />
ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја. Закон, то је мој кантар. Метнем на
кантар твоју молбу, јали тужбу, па с друге стране метнем један параграф. Ако
је мало, ја метнем још један, ако је мало и то, ја метнем једну олакшану
околност, па ако нагне језичак на другу страну, ја додам једну отежавну
околност. Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми
мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар хоп, па превали на твоју
страну.<br />
МИЛИСАВ <i>(развио</i> <i>за то</i> <i>време фасцикулу и тражио по њој
нешто љутећи се што не може</i> <i>да</i> <i>нађе; уређује опет фасцикулу,
везује је и пење се на сто</i> <i>па</i> <i>је ставља на своје место,</i> <i>а
скида</i> <i>другу те њу развија</i> <i>на столу и</i> <i>тражи).</i><br />
МИЛАДИН: Па то, знаш, ја и мислим. <br />
ЖИКА: Шта мислиш? <br />
МИЛАДИН: Да удариш малим прстом. <br />
ЖИКА: А, то би ти хтео? Па знам те онда, птицо, и зашто си дошао. Хоћеш по
други пут да наплатиш од некога дуг!<br />
МИЛАДИН: Није, бога ми, него први пут. <br />
ЖИКА: Море, како први пут! Да је први пут, не би теби требао мој мали
прст.<br />
МИЛАДИН: Бог ми је сведок, господин-Жико!<br />
ЖИКА: Имаш ли ти неког сигурнијег сведока него што је бог?<br />
МИЛАДИН: Немам. Ал' ја највише на тебе рачунам, господин-Жико. Рекох, ако
те као човека замолим...<br />
ЖИКА: Е, мој брате, ти мислиш то тако, да ме замолиш. Је л' тако радиш ти
у твом дућану? Дође неко па каже: "Дошао сам, газда-Миладине, да те
замолим да ми даш оку кафе !" А ти му даш, је ли?<br />
МИЛАДИН: Па оно је еспап.<br />
ЖИКА: А наука није еспап, је ли? Ко ће да плати мени моје школовање? Десет
година сам ја провео у школи. Да сам на робији толико година провео, ја бих
научио какав занат. И то, нисам ја учио као што данашња младеж учи - годину
дана, па хајд' у старији разред. Него се ја, господине мој, нисам мицао из
разреда по годину-две, па и три ако хоћеш, све док нисам испекао науку. А ти
сад хоћеш тако?... 'Ајде, господин-Жико, макни малим прстом!...<br />
МИЛАДИН: Ја велим, господин-Жико, да ти учиниш твоје а... ја већ знам
моје. Има, знаш она твоја хартија код мене...<br />
ЖИКА: Ух, мајку му, и јест велика ствар. Дужан сам ти сто динара, па
окупио сваки дан: она хартија код мене, она хартија код мене...<br />
МИЛАДИН: Никад ти, господине Жико, нисам поменуо досад.<br />
ЖИКА: Немој никад више у животу ни да поменеш. <i>(звони)</i><br />
МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико!<br />
ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао?<br />
МИЛАДИН: Па ево шта је, неки Јосиф из Трбушнице...<br />
ЖИКА: Знам Јосифа. <i>(опет звони)</i><br />
МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан па...<br />
ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај, пријатељу, изиђи
напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам.<br />
МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. <i>(узме крпу</i> <i>и пође)</i><br />
ЖИКА: Ал' извади свежу воду. <br />
МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико!<br />
<h4 style="text-align: left;">
IV ЖИКА, МИЛИСАВ</h4>
МИЛИСАВ <i>(који је</i> расуо <i>сву фасцикулу):</i> Е, ово је страшно,
ово је већ превршило сваку меру!<br />
ЖИКА: Које?<br />
МИЛИСАВ: Па, брате, ја не знам каква је ово земља, кад у самој полицији
могу да покраду полицијског писара!<br />
ЖИКА: Ама, кога покрали?<br />
МИЛИСАВ: Ја држим, знаш, свој веш овде, у фасцикули, па ето нема ми нових
новцатих чарапа.<br />
ЖИКА: А што у фасцикули?<br />
МИЛИСАВ: Овде ми је згодно, нико не зна. Па, ето, опет украли!<br />
ЖИКА: Па дабоме, кад не држиш код куће, као сав остали свет.<br />
МИЛИСАВ: Ама код куће још горе, зато га и не држим тамо.<br />
ЖИКА: Поткрада те газдарица?<br />
МИЛИСАВ: Не поткрада, него, знаш, ја и Таса практикант седимо у истој
соби.<br />
ЖИКА: Па хоће ваљда да макне?<br />
МИЛИСАВ: Неће, али навуче па кад испрља опет остави, а ја плаћам прање. А
кад навуче нешто, не скида по месец дана. Ето и сад, дохватио ми нове новцате
гаће.<br />
ЖИКА: Што му не скинеш, па нек иде го!<br />
МИЛИСАВ: Не могу, немам то срце! Видим нема, па ми га жао!<br />
ЖИКА: Е, па тако ти је то! Кад имаш срце... не можеш да имаш гаће.<br />
<h4 style="text-align: left;">
V МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ</h4>
МИЛАДИН <i>(доноси уквашену крпу):</i> Ево, господин-Жико! <i>(да му је,
па наставља) </i>Па тај Јосиф Трбушнице увраћа чешће код мене у дућан - као
човек, дабоме...<br />
ЖИКА: Бре, баш си ти нека стока, газда-Миладине. Па ти ово ниси исцедио.
Донео си толико воде као да ћу да се купам. Изађи, молим те, напоље, па
исцеди тамо у авлији... 'Ајде, благо мени, па после да те саслушам натенане.<br />
МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. <i>(одлази)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
VI ЖИКА, МИЛИСАВ</h4>
ЖИКА <i>(задубио се у акта):</i> Никако не могу да му ухватим ко је овде
побацио? Ови практиканти још не умеју људски да саслушају. Из овога, брате,
излази, да Љубица Пантић доставља Гају Јанковића да је насилно побацио.<br />
МИЛИСАВ <i>(попео се на сто те оставља фасцикулу на своје место):</i> Да
не буде Каја Јанковић?<br />
ЖИКА <i>(загледа):</i> Бога ми, тако ће и бити... тако је, Каја Јанковић.
Јесте! Али, брате, ово К и не личи на слово него на ђерам, или на весло, или
на општински фењер... Ђаво ће га знати на што личи. А нека ситна слова ко
драмлије.<br />
МИЛИСАВ: И играју ваљда?<br />
ЖИКА: Па играју, дабоме. Читава она газда-Митрова двокатница па ми игра од
јутрос, те неће слова.<br />
МИЛИСАВ: Докле сте пили?<br />
ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију
на вино, па не можеш. Што ти је живот, мајку му, човек није кадар ни заклетву
да одржи, а камоли што друго! <i>(из практикантске собе излети лењир, затим
упијач и чује се отуд граја)</i> Хеј, шта је то тамо! Они се практиканти опет
туку! Иди, тако ти бога, Милисаве, па им ти мало војнички подвикни!<br />
<h4 style="text-align: left;">
VII ТАСА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ТАСА <i>(утрчи и скупља бачене ствари):</i> Молим ти, господине Жико, да
ми опростиш!<br />
ЖИКА: Ама, шта да ти опростим, како да ти опростим! Је л' ово државна
канцеларија или није, и треба ли овде да влада ред или не треба? На
вашариште, па се рвите, а не овде! Ко се то гађао државним стварима?<br />
ТАСА: Ја, господине Жико!<br />
ЖИКА: Бре, матори магарац, па...<br />
ТАСА: Ја те молим, господин-Жико, да ми опростиш, али ово се више не може
издржати. Пре три дана су ми метли иглу у столицу, па сам рипнуо три аршина
увис; прекјуче су ми намазали шешир мастилом изнутра, па сам се сав умрљао -
ето, још се нисам испрао као човек. Јуче су ми опет метли на столицу четири
ђачка јексера за цртање, окренули вршкове на горе, а ја сео и опет се искрвавио.
Не, бога ми, господин-Жико, ово се не трпи више! Ја могу слободно рећи да
крваво зарађујем свој хлеб.<br />
ЖИКА: Ништа то није! Сипај у лавор хладне воде, седи мало па ће да прође.
Практикант си, брате, па мораш и да трпиш. Мислиш ти ја, кад сам био практикант,
да нисам патио? Још како! Седао сам ја и на плави плајваз, али ми је
подметнуо секретар, па ми је било мило иако ме сврбило десет и више дана.<br />
ТАСА: Па не марим ја, кад се ти нашалиш са мном, господин-Жико! Ето, пре,
кад си ми регистром разбио главу, ја сам се искидао од смеја. Али не трпим
оне, млађи су од мене.<br />
ЖИКА: Шта ћеш, брате, нема канцеларије у којој то не бива. Како би друкче
прошло време? Дођеш ујутру у осам па до подне, па онда у три по подне па до
шест, не избијаш из канцеларије. Па како друкчије да се убије време ако се
старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да
се гађаш државним стварима.<br />
ТАСА: А данас, господин-Жико, уквасили обланде па наређали по столици, а
ја сео па се сав улепио. Ево да видиш ако не верујеш! <i>(нагне се према
господин-Жики</i> и <i>дигне пешеве од капута те му се види задњица, сва
улепљена црвеним канцеларијским обландама)</i><br />
ЖИКА <i>(плане, скочи са столице и гађа га актима која су му се затекла на
столуј:</i> Покажи ти то својој жени, магарче матори!<br />
ТАСА: Извини, господин-Жико, молим те? <i>(скупља са пода акта којима га
је Жика гађао и загледа их)</i> Гле, па ево их акта Перићеве интабулације.
Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта.<br />
ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбу, немој да
мећеш акта на мој сто. Не мећи ми на сто ништа што има рока, разумеш? Не
волим рокове, упамти то! 'Ајде марш!<br />
ТАСА <i>(одлази са скупљеним актима).</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
VIII МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ЖИКА <i>(почне да ради</i> <i>па тресне акта):</i> Нека иде до ђавола и
ова Каја! Шта ме се тичу туђа деца! И онако ми прште глава!<br />
МИЛАДИН <i>(уноси исцеђену крпу):</i> Ево, господин-Жико!<br />
ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у Атлански океан. Већ сам
и заборавио за тебе. Дај овамо! <i>(узима крпу и обавија је себи</i> <i>око</i>
<i>главе)</i><br />
МИЛАДИН <i>(наставља казивање):</i> Па тај Јосиф, из Трбушнице, увраћа
тако чешће код мене у дућан...<br />
<h4 style="text-align: left;">
IX КАПЕТАН ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ЈЕРОТИЈЕ <i>(улази споља под капом):</i> Је л' није ту господин Вића?<br />
МИЛИСАВ: Није!<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме да није, кад увртио себи у главу да нађе саучеснике. Шта
ће му саучесници, да га пита човек? Тражи се лице и траже се списи, а не... <i>(спази
Миладина)</i> Је л' овај газда Миладин има нека важна посла код тебе,
господин-Жико?<br />
ЖИКА: Нема, може и да причека. <i>(Миладину) </i>Изађи ти газда-Миладине
па кад оде господин капетан, дођи да наставимо.<br />
МИЛАДИН: Разумем, господин-Жико! <i>(оде)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
Х ПРЕЂАШЊИ, БЕЗ МИЛАДИНА</h4>
ЈЕРОТИЈЕ <i>(Милисаву):</i> А јесу ли ти у фиоци списи што су нађени код
онога?<br />
МИЛИСАВ: Овде су.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Добро их чувај, отвори четворе очи. А је л' ти ту поверљиви
протокол?<br />
МИЛИСАВ: Јесте, господине капетане.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, извади га! <i>(Милисав вади</i> <i>из фиоке један
протокол)</i> Заведи! <i>(Милисав умочи перо и очекује)</i> "Капетан
овога среза, Господина Министра унутрашњих дела извештава депешом, да је у
своме срезу пронашао и притворио лице које је поверљивом депешом од 7. овог
месеца тражено. Списи нађени при њему одузети су и заједно са дотичним лицем
биће под строгом стражом спроведени у Београд. Свеза пов. У. број 4742."
Јеси записао?<br />
МИЛИСАВ: Јесам.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Који ти је број?<br />
МИЛИСАВ: Пов. 117.<br />
ЖИКА: Ама, зар ви још нисте телеграфисали господину министру?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Па нисам, дабоме, кад онај господин Вића окупио, чекајте да
видимо има ли и саучесника, па онда да јавите. И ево, читава два сата прошло како
је у апси, читава два сата како смо спасли државу, а ја о томе не извештавам
министра. Идем овај час на телеграф, понео сам шифре па ћу тамо написати.
Морам лично јер овај наш нови телеграфиста, кад је трезан, куца као сингерова
машина, а кад проведе ноћ са господином Жиком, па види шифровану депешу, а он
пљуне као да си му, боже ме прости, не знам шта погано показао. И онда,
разуме се, место шест откуца девет, место четири седам и направи уопште такву
збрку да је не можеш до смрти разрешити. Вратићу се ја. <i>(пође,</i> <i>па
се код врата сети и врати се)</i> А јес', бога ми: реците господин Вићи, чим
дође, нека изведе онога из апсе и нека отпочне саслушавање. Нек сврши, док ја
дођем, оно: како се зовеш, одакле си, јеси ли осуђиван и тако те ствари.
После ћу ја већ наставити...<br />
МИЛИСАВ: Како, зар нећете ви то лично, господине капетане?<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Ама хоћу, само опет, нека он почне.<br />
ЖИКА: А што, можемо вас и причекати.<br />
ЈЕРОТИЈЕ: Можете ме и причекати, ал' боље је нека почне. Знаш те
нихилисте, врло су вешти да сакрију бомбу. Претресеш га до голе коже - нема
ништа, изведеш га на саслушање и учтиво га запиташ: како се зовеш, а он, у
одговор на то питање, бомбу па - бууу!... Оде и капетан и све среско особље у
ваздух. А неко тек мора остати да настави истрагу и да извести господина
министра о догађају. Зато, знаш, почните ви, па ако видим да онај ништа не
баца, ето мене!<br />
ЖИКА: А ми... онако!... <i>(показује гестом превртање по ваздуху)</i><br />
ЈЕРОТИЈЕ: Може бити неће бацити ништа, али боље је бити обазрив! А овај...
не заборавите рећи господин-Вићи да позове и два грађанина као присутнике,
јер ствар је кривична, па се не може без два присутна грађанина ислеђивати.
Тако му реците и нека почне одмах, нека не чека мене, ја морам да пошљем
депешу. <i>(оде)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XI ЖИКА, МИЛИСАВ</h4>
ЖИКА: Бре, ала се препао капетан.<br />
МИЛИСАВ: А тек да си га видио јутрос.<br />
ЖИКА: Кад јутрос?<br />
МИЛИСАВ: Па кад смо напали "Европу."<br />
ЖИКА: Е? А како је било, бога ти? И не причаш ми?<br />
МИЛИСАВ: Како? Бадава му ја направим најлепши план - што кажу и сам би ми
Бизмарк честитао - кад се не изведе све како је наређено. Ето, сам капетан,
није ни дошао на лице места. Кобајаги заговорио се уз пут.<br />
ЖИКА: А јесте ли сви одједанпут упали у собу?<br />
МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места...<br />
<h4 style="text-align: left;">
XII МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ</h4>
МИЛАДИН <i>(увлачи се</i> <i>лагано у канцеларију).</i><br />
ЖИКА <i>(и не обраћајући пажњу на Миладина):</i> А Вића?<br />
МИЛИСАВ: И ја и господин Вића стигли смо у исто време.<br />
МИЛАДИН <i>(који је пришао столу Жикином}: </i>Овај..., господин-Жико,
отишао је господин капетан.<br />
ЖИКА: Знам да је отишао, па шта?<br />
МИЛАДИН: Па то, знаш, господин-Жико, како ти рекох, тај Јосиф из Трбушнице
увраћао је тако као човек у мој дућан, па...<br />
ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек! Видиш да се два
чиновника разговарају, а ти твога Јосифа из Трбушнице. Како то, оца му, не
помислиш мало: ови чиновници падоше с ногу радећи, право је да одморе и да
као људи проговоре реч-две.<br />
МИЛАДИН: Па ја...<br />
ЖИКА: Шта "па" ти? Чекај, брате! Неће тај твој Јосиф да се
истопи за дан-два, нити ће Трбушница да се расели. Чекај! Где си чекао досад,
чекај још који дан.<br />
МИЛАДИН: Па ја велим...<br />
ЖИКА: Ама нема шта ти да велиш, него изађи напоље док свршимо разговор, па
ћу да те зовем после, те натенане да те саслушам.<br />
МИЛАДИН: Велим, знаш, већ три месеца због тога долазим.<br />
ЖИКА: Па три месеца, него! А шта би ти хтео, да свршиш ваљда ствар за три
дана. Дете једно од киле меса па га чекаш девет месеци, а ти би хтео да ти
твога грмаља из Трбушнице дам за три дана. Ти мислиш правда - то је тако,
узбере се као зрела крушка. Правда, то је стрпљење, упамти то, па немој да
насрћеш на правду као јуне, него чекај брате!<br />
МИЛАДИН: Па ја чекам већ...<br />
ЖИКА: Е, да чекаш још. Да умреш, бре, па да дођеш пред рајска врата, па би
ти онај тамо морао казати: чекај... ако је само тамо на небу уређена администрација
и ако има неког реда... 'Ајд', изађи напоље док свршимо разговор, па ћу те ја
звати.<br />
МИЛАДИН: Добро! <i>(одлази)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XIII ЖИКА, МИЛИСАВ, ЈОСА</h4>
ЖИКА: Па онда? <i>(звони)</i><br />
МИЛИСАВ: Ја и господин Вића уђемо сами.<br />
ЈОСА <i>(јавља се на вратима).</i><br />
ЖИКА: Не пушћај више никог!<br />
ЈОСА <i>(повлачи се).</i><br />
МИЛИСАВ: Стегло нам се срце, знаш већ како је, и једнако шапћемо и
договарамо се. Ја предлажем да понесемо један џак па да уједанпут упаднемо у
собу и да му набијемо џак на главу. Господин Вића предлаже да напунимо шаке
алевом паприком, да упаднемо у собу па да му саспемо алеву паприку у очи.
Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: "Море, не бојте
се, питом човек као јагње. Јутрос сам га, вели помиловала за подваљак, па мек
као рукавица и мирише сав на парфим!" Ал', опет, ми као вртимо главом,
јер може човек имати кожу меку као рукавица, и мирисати на парфим, па опет да
има револвер у џепу. Онда нама каже собарица: "Ја ћу да кидишем на
њега!" Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне
она на врата, а отуд одговара онај као голуб: "Слободно!" Нама
заигра срце...<br />
ЖИКА:... И сиђе у панталоне!<br />
МИЛИСАВ: Сиђе боме! Није да кажеш да ме је страх ал'... опет знаш, нисам
рад да погинем. Ја сам, видиш, кадар да насрнем голим грудима на читав батаљон
непријатеља - али кад има где да се заклоним да не може да ме погоди. Није
што је мене страх да ме он погоди, него само зато што нисам рад да погинем!<br />
ЖИКА: Па које први ушао?<br />
МИЛИСАВ: Собарица.<br />
ЖИКА: А онај?<br />
<h4 style="text-align: left;">
XIV ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
МИЛИСАВ: Ах, ето господин-Виће, па нек ти он каже.<br />
ВИЋА: Шта то?<br />
МИЛИСАВ: Причам господин-Жики како се капетан јутрос препао.<br />
ВИЋА: Кукавица! Ето, молим вас, људи, пала му у руке једна крупна ствар,
могли би најмање петнаест њих да похапсимо, а он не сме. А где је он, бога вам?<br />
ЖИКА: Отишао да пошље депешу министру.<br />
ВИЋА: Па што, брате, није чекао ја да му је концептирам? Ко зна шта ће он
све написати?<br />
МИЛИСАВ: Није, море, толико због депеше, отишао је да се уклони док ми
извршимо саслушање над оним.<br />
ВИЋА: Како, зар неће он присуствовати?<br />
ЖИКА: Неће. Вели, може онај имати бомбу, па - бум! А он, што каже господин
Милисав, не би рад био да погине. Него је казао да почнеш ти ислеђење и без
њега.<br />
ВИЋА: Вала и не треба ми, и волим сам да руководим целу ствар. Дај ми,
бога ти, господине Милисаве, оне списе нађене код оптуженог.<br />
МИЛИСАВ <i>(дајући му): А,</i> каже капетан, треба и два грађанина,
присутника...<br />
ВИЋА: Јес', боме. Шта велите, кога да узмемо?<br />
ЖИКА: Једног имам овде, а другога... јес' бога ми, имам и другога, јуче
сам ухапсио Спасу механџију.<br />
ВИЋА: Па зар из апсе?<br />
ЖИКА: А што, брате, ако је и у апси, он је опет грађанин. А није да кажеш
да је за неки злочин, него протурао лажне динаре. Није их он ковао, него само
протурао, а то, брате, и ја, кад ми се нађе у џепу, гледам да прогурам. Па и
сам, господин капетан, кад наиђе на оловни грош, одвоји, вели: ово је добро
за тас кад идем у цркву.<br />
ВИЋА: 'Ајд', дај ми те твоје грађане!<br />
ЖИКА <i>(звони).</i><br />
ЈОСА <i>(на вратима).</i><br />
ЖИКА: Нек уђе газда Миладин и кажи апсанџији да ми доведе Спасу механџију.<br />
ЈОСА <i>(повуче се).</i><br />
ВИЋА <i>(Милисаву):</i> Хоћеш ти, бога ти, господин-Милисаве, да водиш
записник? Поверљиво је, и после тај записник иде министру.<br />
МИЛИСАВ: Ја ћу, разуме се!<br />
<h4 style="text-align: left;">
XV ПРЕЂАШЊИ, МИЛАДИН, ЗАТИМ СПАСА</h4>
МИЛАДИН <i>(улази,</i> <i>прилази господин-Жики и почиње своје казивање):</i>
Па тај Јосиф из Трбушнице увраћа тако чешће као човек у мој дућан...<br />
ЖИКА <i>(шчепа дивит):</i> Чујеш, ако ми још једанпут поменеш тог Јосифа
из Трбушнице, ја ћу те дивитом у главу!<br />
МИЛАДИН: Па ја као мислим...<br />
ЖИКА: Ама, шта имаш да мислиш? Позвао сам те овде да будеш грађанин, а кад
си грађанин, онда нема шта да мислиш!<br />
ВИЋА: Бога ти, господин-Жико, да ми уступиш твоје место.<br />
ЖИКА: Хоћу! <i>(диже се)</i> Ево, седи!<br />
СПАСА <i>(улази).</i><br />
ЖИКА: А, ето га, то је тај грађанин из апсе.<br />
СПАСА: Ни зашта, бога ми, господин-Жико, ни зашта.<br />
ЖИКА: Знам, де, верујем ја теби, а оно што си протурао лажне динаре, то је
онако, више шале ради.<br />
СПАСА: У брзини, господин-Жико, знаш како је, у брзини!<br />
ЖИКА: Па јес', што кажеш, у брзини. У брзини га примиш, у брзини га и даш!<br />
СПАСА: Јес'!<br />
ЖИКА: Знам, де! Него, не ваља му само што смо ти у фиоци нашли сто и
неколико лажних динара.<br />
СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи
оку вина...<br />
ЖИКА: А ти њему оку рђавог вина, а он теби рђав динар.<br />
СПАСА: Јес', господин-Жико, тако је како ти кажеш.<br />
ЖИКА: Ништа, ништа, за овај пут ће да те прође. Треба ми, знаш, овде један
грађанин који није осуђиван, а како је у овој вароши тешко наћи грађанина
који није осуђиван, то још ако и тебе осудим... 'Ајде, нека ти прође засад,
само да промениш вино, оно вино ти не ваља.<br />
СПАСА: Променићу, господин-Жико, Извол'те прекосутра, друго вино ћу
отворити.<br />
ЖИКА: Е сад, хајде тамо код господин-Виће.<br />
ВИЋА <i>(који је дотле разгледао акта):</i> Је л' ви знате зашто сте овде?<br />
МИЛАДИН, СПАСА <i>(у један глас):</i> Не знамо, господин-Вићо!<br />
ВИЋА: Имам да саслушам једног врло великог политичког кривца, па по закону
треба да су присутна два грађанина. <i>(звони Јоси који се појави)</i> Донеси
из практикантске собе две столице. <i>(Јоса оде у практикантску собу)</i><br />
СПАСА: Ако, да постојимо, господин-Вићо!<br />
ВИЋА: Не бива, није то за мало. Има ту сат и више посла. <i>(Јоса је донео
и наместио столице)</i><br />
МИЛАДИН <i>(седајући рикне и рипне, прихватајући се руком за задњицу).</i><br />
ЖИКА: Шта је море?<br />
МИЛАДИН: Набодо се, господине, ух, грдно се набодо'!<br />
ЖИКА: Ако, де, ако! Па дабоме, кад она стока Јоса узме Тасину столицу. <i>(загледа</i>
<i>столицу и</i> <i>узима нешто)</i> Гле, молим те, метли му иглу.<br />
МИЛАДИН: Ух, засврбе ме, до срца ме засврбе!<br />
ЖИКА: Ех, па и ти! Није ти ваљда с те стране око. Шала, брате. Знаш како
је: чиновници се шале између себе, а ти опет... Седи, седи сад слободно!<br />
МИЛАДИН <i>(седа с неповерењем).</i><br />
ВИЋА: Јеси л' превио табак, господине Милисаве? Напиши му тамо
"рађено" и упиши имена присутника. <i>(звони,</i> <i>Јоси који се
јавља на</i> <i>вратима)</i> Доведи ми онога господина из апсе.<br />
ЈОСА: Кога?<br />
ВИЋА: Онога де, јутрошњега. Као да су ти пуне апсане господе, па не знаш
кога?<br />
ЈОСА: А јес'! <i>(оде)</i><br />
ВИЋА <i>(Милисаву):</i> Јеси ли написао заглавље?<br />
МИЛИСАВ: Јесам!<br />
ВИЋА: Уписао си и ове?<br />
МИЛИСАВ: Јесам!<br />
ВИЋА <i>(грађанима):</i> Слушајте ви, бре! Да не причате по чаршији што
овде чујете и видите, јер је ово државна тајна. Једну реч ако ланете,
испребијаћу вас као мачке, у име државе.<br />
МИЛАДИН, СПАСА <i>(једногласно):</i> Јок! Како? Молим те!<br />
ВИЋА: Упамтите само што вам кажем!<br />
<h4 style="text-align: left;">
XVI ЂОКА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ВИЋА <i>(при уласку Ђокином општи</i> <i>покрет,</i> <i>Вића се искашљује
и почиње строго):</i> Приђи ближе!<br />
ЂОКА <i>(млад,</i> <i>улизан, удешен, прилази преплашено):</i> Молим лепо!<br />
ВИЋА: Како ти је име и презиме?<br />
ЂОКА: Ђорђе Ристић.<br />
ВИЋА: Одакле си родом?<br />
ЂОКА: Из Панчева.<br />
ВИЋА: Пишеш ли, господине Милисаве?<br />
МИЛИСАВ: Пишем, пишем!<br />
ВИЋА: Какво ти је занимање?<br />
ЂОКА: Апотекарски помоћник.<br />
ВИЋА <i>(бајаги у томе</i> <i>назире нешто):</i> Аха, дакле, апотекарски
помоћник? Запиши му тако, господине Милисаве, како он каже, па ћемо видети
већ. <i>(Ђоки) </i>А колико ти је година?<br />
ЂОКА: Двадесет и шест.<br />
ВИЋА: Пиши! Јеси ли био који пут осуђиван?...<br />
ЂОКА: Нисам.<br />
ВИЋА: Чекај, не прекидај! Јеси ли билокојипут осуђиван и зашто ?<br />
ЂОКА: Нисам!<br />
ВИЋА: <i>(Милисаву):</i> Запиши, господине Милисаве! <i>(Ђоки)</i> А знаш
ли зашто си ухапшен?<br />
ЂОКА: Не знам!<br />
ВИЋА: А можеш ли ти мени казати, зашто си уопште и којим послом дошао у
ову варош?<br />
ЂОКА: Не могу... то је тајна!<br />
ВИЋА <i>(значајно):</i> Тајна? Аха, ту смо! Тако те хоћу! Пиши, господине
Милисаве: "Упитан зашто је дошао у овосреску варош, изјављује да је
дошао по извесним тајним пословима о којима власти не смеју знати."<br />
ЂОКА: Нисам то казао!<br />
ВИЋА: Него како си казао? <i>(грађанима)</i> Јели тако казао?<br />
СПАСА, МИЛАДИН <i>(једногласно):</i> Тако је господин-Вићо!<br />
ЂОКА: Молим вас, ја сам казао да је то моја тајна.<br />
ВИЋА: Па твоја, дабоме да је твоја! Али сад кад смо те уловили, сад је
наша. Пиши ти само господине Милисаве, како сам ти казао.<br />
<h4 style="text-align: left;">
XVII КАПЕТАН, ПРЕЂАШЊИ</h4>
КАПЕТАН <i>(улази обазриво, тргне се кад се сретне са Ђокиним погледом, па
кад види да нема</i> <i>никакве</i> <i>опасности, упадне и устреми се право
на Ђоку, застане спазивши га и посматра га):</i> Је л' то тај? А? То си ти,
је ли, голубе мој? Дакле, ти си? А изабрао си овуда, кроз мој срез, а? Е, мој
синко, мали си ти да мени промакнеш! Другачији па са мном нису излазили
накрај, те ти ћеш! Јеси ли почео, господин-Вићо?<br />
ВИЋА: Јесам!<br />
КАПЕТАН: Је л' казао име, презиме, године?<br />
ВИЋА: Јесте!<br />
КАПЕТАН <i>(спазивши Миладина и Спасу): А </i>шта ће ови овде?<br />
МИЛАДИН И СПАСА <i>(једновремено):</i> Грађани, господине!<br />
КАПЕТАН: Море, знам ја да су они грађани, него шта ће овде?<br />
ВИЋА: Па мора, присутници.<br />
ЖИКА: Сами сте ви наредили.<br />
КАПЕТАН <i>(сети се):</i> А јест, боме! А јеси л' ти, господине Вићо,
казао овим грађанима да држе језик за зубе?<br />
ВИЋА: Рекао сам им!<br />
КАПЕТАН <i>(грађанима):</i> Обесићу вас за језик, разумете ли, ако чујем
да ову државну тајну крчмите у чаршији! <i>(опет гледа Ђоку)</i> Дакле ти си
то, голубе мој, а? <i>(Вићи)</i> Признаје ли?<br />
ВИЋА: Признаје!<br />
ЂОКА: Не признајем ја ништа!<br />
КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао. Гле ти њега! Признајеш, него шта! А ако
не признајеш, ти ћеш признати, јер ја сам већ телеграфисао министру да си
признао. Не можеш ти ваљда сад мењати наводе власти. <i>(вади из џепа депешу
и даје је Вићи)</i> Прочитај му, господине Вићо, како сам телеграфирао
господину министру да би се могао у својим исказима држати тога! <i>(Ђоки)</i>
А ти слушај, па тако од речи до речи да ми кажеш на саслушању!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Господину Министру унутрашњих дела. Београд.
Уложивши нечувен труд и пожртвовање, успео сам ухватити лице о коме говори
ваш телеграм пов. Број 4742. Приликом хватања изложио сам лично живот
опасности, јер је зликовац насрнуо на мене и, тек после борбе, успео сам
свладати га..." <i>(буни се)</i> Ама, господине капетане...<br />
КАПЕТАН: Па шта је, брате, ко је био центар? 'Ајд', које био центар?<br />
ВИЋА: Знам, ал' нисте ни били на лицу места.<br />
КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не
био. Главно је, власт је била на лицу места.<br />
ЂОКА: Ал' ја се нисам бранио.<br />
КАПЕТАН: А ти што ниси, брајко! Ко ти је крив, што се ниси бранио! Читај,
читај само даље!...<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Из признања окривљеног излази да је он
нихилиста, у вези са највећим иноземским револуционарима... "<br />
ЂОКА: Ја нисам зликовац, ја нисам ни зашта крив, ја протестујем!...<br />
КАПЕТАН: Ћут', кад ти кажем! Гле ти њега, он мисли звао га неко овде да
говори!<br />
ВИЋА <i>(чита) "...</i> пa да му је намера била како династију, тако
и целу државу бацити у ваздух. Из списа нађених при њему виде се јасно те
његове намере... Молим за даља упутства."<br />
КАПЕТАН <i>(Ђоки):</i> Ето, јеси чуо? Па сад не можеш ти друкче говорити
но што сам ја већ јавио министру! <i>(Милисаву)</i> Јеси л' та записао,
господин-Милисаве, да је признао све?<br />
ВИЋА: Нисам га још све питао.<br />
КАПЕТАН: Јеси л' га питао шта је по занимању?<br />
ВИЋА: Апотекарски помоћник.<br />
КАПЕТАН <i>(разочаран):</i> Шта? Апотекарски помоћник?<br />
ВИЋА: Па тако он каже.<br />
КАПЕТАН: Па дабоме да он тако каже. Он може рећи и да је певац у Цркви
светога Марка - ал' смо зато ми ту да ценимо његов исказ... Апотекарски
помоћник. Откуд апотекарски помоћник може бити револуционар?! Пиши та њему,
господине Милисаве, машински шлосер, или бивши официр, или, ако хоћеш, бивши
руски официр, или, ако хоћеш, бивши шпански морнар. <i>(Ђоки)</i> То си ти,
брајко, погрешио: него признај људски и поштено да си бар машински шлосер,
ако нећеш да признаш да си бивши руски официр или шпански морнар?<br />
ЂОКА: Ја сам апотекарски помоћник.<br />
ЖИКА: Па што, господине капетане, може и то.<br />
КАПЕТАН: Па оно, јес' што кажеш, господин-Жико, ти апотекари мешају
отрове, шпиритусе, бенгалске ватре и друге опасне ствари. Ал', брате, не личи
ми некако: апотекарски помоћник па револуционар. Баш ми некако не личи! <i>(Ђоки)</i>
Па добро, 'ајде нека си апотекарски помоћник, ал' ти признајеш да си носио
антидинастичке списе?<br />
ЂОКА: Не признајем!<br />
КАПЕТАН: Како не признајеш? А шта је ово? <i>(Вићи)</i> Где су хартије
нађене код њега?<br />
ВИЋА <i>(даје му)</i> Ево!<br />
КАПЕТАН: А шта је ово, а?<br />
ЂОКА: То су моје хартије, узели су ми их из џепа.<br />
КАПЕТАН: Твоје хартије, дабоме да су твоје хартије! Ал' то је оно! Ово те
коље, мој брајко, боље ти је признај све поштено.<br />
ЂОКА: Ја не знам шта да признам.<br />
КАПЕТАН: Ако не знаш, ја ћу те већ научити шта ћеш признати. <i>(Вићи)</i>
Јеси л' прегледао ове хартије, господине Вићо?<br />
ВИЋА: Нисам, господине капетане.<br />
КАПЕТАН: Е, 'ајде, то прво да свршимо. (д<i>реши пакетић који је</i> <i>везан
канапом)</i><br />
ЂОКА: Ја то не дозвољавам, то су моје сасвим приватне ствари.<br />
КАПЕТАН: Гле, гле, приватне ствари. А што хоћеш да бациш државу у ваздух,
је л' и то твоја приватна ствар? Све ово мора да се прочита.<br />
ЂОКА: Али, молим вас...<br />
КАПЕТАН <i>(не слушајући га):</i> Пиши ти, господине Милисаве. <i>(Диктира)</i>
"Затим се прешло на читање списа и хартија нађених код оптуженога
у..." <i>(Вићи)</i> Где је држао ово?<br />
ВИЋА: У унутрашњем џепу од капута.<br />
КАПЕТАН <i>(наставља</i> <i>диктирање):</i> "... нађених код
оптуженога у нарочитом унутрашњем џепу од капута." Јеси л' записао?
Дедер, господине Вићо, по реду. <i>(даје му хартије)</i><br />
ЂОКА: Али ја вас лепо молим, господине капетане!<br />
КАПЕТАН: Немаш ти мене, брајко, шта да молиш; ни ти мене, ни ја тебе. Зар
теби није јасно то да си ти у рукама власти, а кад је неко у рукама власти,
он има да ћути. Разумеш? Читај, господине Вићо!<br />
ВИЋА <i>(отворио је први листић хартије):</i> Ово је неки рачун, шта ли?<br />
КАПЕТАН: Читај ти само!<br />
ЂОКА: Али, забога!...<br />
КАПЕТАН <i>(Ђоки):</i> Пст! <i>(Вићи)</i> Читај!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Веш дат баба-Сари на прање."<br />
ЂОКА: Ето, видите!<br />
КАПЕТАН <i>(Вићи):</i> Ама, читај кад ти кажем! Ко зна шта се ту крије,
јер ти револуционари имају тако неке шифре, па једно пишу а оно му друго
значи. Господин-Жико, молим те обрати и ти пажњу.<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Дванаест марама за нос".<br />
КАПЕТАН: Хм! Хм! "Дванаест марама за нос." Кобајаги! <i>(Ђоки)</i>
'Ајде, реци ти нама поштено, шта си тиме хтео рећи?<br />
ЂОКА: То што пише.<br />
КАПЕТАН: Читај, господин-Вићо, даље!<br />
ВИЋА: "Шест кошуља, три пешкира, четири пара гаћа."<br />
КАПЕТАН: Хм! Хм! "Шест кошуља, три пешкира, четири пара гаћа."
Зар му то не дође господин-Жико, као неки распоред војних јединица? А?<br />
ВИЋА: "Две јетерке."<br />
КАПЕТАН: Две јетерке, а! И то ми као нешто сумњиво дође. Две јетерке. <i>(Ђоки)</i>
Дедер ти, младићу, реци искрено, шта си мислио под тим "две
јетерке"?<br />
ЂОКА: То што пише!<br />
КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет. Теби,
видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не
признавао. Е, па онда, што не би лепо све признао, јер кад би признао, ти би
имао једну олакшавну околност за себе. Не кажем да би ти та олакшавна
околност помогла да те не вежу за колац, ал' опет, одужујеш се некако својој
савести. И кад те вежу за колац, ти можеш мирне душе сам себи рећи:
"Гинем, ал' имам једну олакшавну околност!" Веруј ми и послушај ме,
ја ти ово говорим као родитељ, ради твоје будућности, јер ти си још млад
човек, па треба да мислиш на своју будућност.<br />
ЂОКА: Ама, шта ви говорите, господине? Какав колац, какав куршум, нисам ја
ништа крив!<br />
КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те приволим, но кад не
пристајеш, кајаћеш се, ал' ће доцкан бити. <i>(Вићи) </i>Читај даље!<br />
ВИЋА: Нема више на овој хартији. Сад има овај нотес.<br />
КАПЕТАН: Има ли шта у њему?<br />
ВИЋА <i>(загледа у нотес):</i> Прва страна празна, само један датум
написан. На другој страни нека песма.<br />
КАПЕТАН: Аха, песма! Оружје, крв, револуција, слобода... То, то, читај,
бога ти, Вићо!<br />
ЂОКА: Ја бих вас молио!<br />
КАПЕТАН: Је л' хоћеш да признаш?<br />
ЂОКА: Ама, немам шта да признам.<br />
КАПЕТАН: Читај!<br />
ВИЋА <i>(чита): </i>"Сваки, душо моја, сноси љубав разно, Ал' мен' је
без тебе увек срце празно!"<br />
КАПЕТАН: Цврц! Па то, бре, нешто као из лире! <i>(Ђоки)</i> Имаш ли ти,
брате, што опасније? Ово није ништа! <i>(Вићи)</i> Има ли још?<br />
ВИЋА: Има? <i>(чита) </i>"Ја те волим, душо, Жаром срца свога, Ти си
мени звезда Срца млађанога!"<br />
КАПЕТАН: Свирајте ми, тамбураши, један, два! Је л' тако, господин-Жико?<br />
ЖИКА: Па личи помало.<br />
КАПЕТАН <i>(Ђоки):</i> Срам те било, и ти си ми револуционар! Дванаест
марама за нос, пешкири, гаће. Камо ти пушке, бомбе, а не "четири пара
гаћа". Па онда, место да си написао какву људску прокламацију да је
полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти "Душо моја, жића
млађанога, један, два!"... Има ти још што, господине Вићо?<br />
ВИЋА: Има на овој страни неки запис.<br />
КАПЕТАН: Читај!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> Противу затвора.<br />
КАПЕТАН: Како рече?<br />
ВИЋА: "Противу затвора."<br />
КАПЕТАН: Аха, аха, ту може још да буде нешто. Наслов је сасвим политички:
"Противу затвора". Јер ти нови људи су зато да се укине војска, да
се укине чиновништво, да се укину затвори. Што се тиче војске, не разумем се
у војничким стварима, али што се тиче чиновништва, како може да се укине,
питам ја вас? Ти си зато да се укине, ал' ја, брате, нисам, јер имам тридесет
и две године указне службе. Почекај још осам година, да напуним године за
пуну пензију, па укидај после. А хоћеш да се укину затвори? Па добро, питам
ја тебе <i>(Ђоки):</i> где бих ја тебе од јутрос ухапсио да су укинути
затвори? 'Ајд', реци ми, где бих те држао у апси? <i>(Вићи)</i> Дедер
да га чујемо, шта каже противу затвора?<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "У једну чашу вруће воде метни једну кашику горке
соли, раствори то, испиј и шетај мало затим."<br />
КАПЕТАН <i>(разочаран):</i> Па ово је оно... због стомака...<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Нај подесније је средство рицинус, који се може
узети у пиву, млеку или..."<br />
КАПЕТАН: Јест, то је за оно. То ти, господин-Жико, да препишеш. Ти патиш
од тих ствари. <i>(Вићи)</i> Па је л' то све?<br />
ВИЋА <i>(разгледао је нотес):</i> Нема овде у нотесу ништа више.<br />
КАПЕТАН: Ама, баш ништа? Јеси л' добро прегледао?<br />
ВИЋА: Нема.<br />
КАПЕТАН: Има ли још какве хартије?<br />
ВИЋА: Има једно писмо.<br />
ЂОКА <i>(скочи бесно):</i> То не дозвољавам! <i>(хоће да шчепа писмо)</i><br />
КАПЕТАН: Де! <i>(побегне иза Милисављевог стола,</i> <i> сви остали
поскоче преплашено)</i><br />
ЂОКА: Пре ћу погинути но што ћу то дозволити!<br />
КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо! Нагазили смо на жуљ! <i>(дочепа звонце</i> <i>и</i>
<i>звони)</i> Ту смо, дакле, голубе, пипнули смо тамо где боли! <i>(појави се
Јоса на врата)</i> Има ли још кога ту?<br />
ЈОСА: Алекса!<br />
КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица!<br />
ЈОСА <i>(мане главом те улази и Алекса).</i><br />
КАПЕТАН: Држите овога!<br />
ЂОКА: Али, господине капетане!<br />
КАПЕТАН: Држите га, кад вам кажем! <i>(тек кад га ухвате, капетан се
ослободи и приђе му) </i>Држите га чврсто, тај прети! Запиши, господине
Милисаве, да је хтео насрнути на мене! Видиш ли, господине Вићо, да сам тачно
известио господина министра да сам с опасношћу живота вршио истрагу! Али не
марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави!
Дедер, читај, бога ти, господине Вићо, јер изгледа да сад тек наилази оно што
је главно. <i>(Ђоки)</i> Је л' тако? То писмо те боли, је ли? Е онда читај,
господине Вићо, знаш како ми је уживање туђа писма да читам. Само молим те,
слово по слово, сваку реч да чујемо.<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Душо моја".<br />
КАПЕТАН <i>(разочаран):</i> Опет "душо моја!" <i>(Ђоки)</i> Ама,
ти си бре нека шушумига!<br />
ЂОКА: Молим вас, ја не дозвољавам да ме вређате!<br />
КАПЕТАН: Е, бога ти! Пази, молим те, шта ми наказива! Да те не вређам, је
ли? А ти што вређаш државу, то ништа, је ли? Читај, бога ти, господине Вићо!<br />
ЂОКА: Ја вас преклињем, господине капетане, да не дозволите читање тога
писма. Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами!<br />
КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам
твоја писма. Овако јавно, сви да чују. Не слушај га, господине Вићо, него
читај! Слушајте!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Да би ти било све јасно, морам ти изнети целу
ситуацију овамо код нас... "<br />
КАПЕТАН <i>(задовољан):</i> Тако, брате, једва једанпут нешто
револуционарно. Ситуација, дакле, а? Дедер да чујемо ту ситуацију? Слушајте
сви пажљиво да ниједну реч не испустимо!<br />
ВИЋА <i>(чита):</i> "Мој отац, иако је срески капетан, старовремски
је човек или, ако хоћеш искрено да ти кажем, глуп је и ограничен. Он је пре
био поштар, па је тамо нешто забрљао те су га најурили из службе, па је
доцније прешао у полицију... "<br />
КАПЕТАН <i>(најпре је са радозналошћу,</i> <i>затим са запрепашћењем
слушао почетак писма, прелазећи испитујућим погледом све редом; најзад му се</i>
<i>на лицу</i> <i>изражава</i> <i>јасно сазнање и он очајно дрекне):</i>
Чекај! <i>(збуни се, не зна шта ће)</i> Овај, како да кажем!... Чекај, молим
те! Ко пише то писмо?<br />
ВИЋА <i>(загледао је крај писма злобно):</i> Пише га ваша ћерка, господине
капетане!<br />
КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити, откуд моја ћерка може бити тако
писмена?<br />
ВИЋА: Ето, видите потпис, ако не верујете. <i>(даје му писмо)</i><br />
КАПЕТАН <i>(загледа потпис):</i> "Марица!"... <i>(поражен,
сломљен, хукће и шета узбуђено, најзад застане пред Вићом и више поверљиво)</i>
А овај... Шта би ти рекао, господин-Вићо на кога се као односи ово што она
пише?<br />
ВИЋА: Па на вас, изгледа.<br />
КАПЕТАН: И ја бих тако рекао. Одмах сам познао себе. <i>(грађанима)</i> Не
слушајте ви бре свашта! Нисте ви позвани овде да све чујете! <i>(метне писмо
у џеп)</i> Ово се писмо, господине Вићо, неће читати!<br />
ВИЋА: Мора, господине капетане.<br />
КАПЕТАН: Ово се писмо неће читати! Где пише да се морају читати писма која
пише моја ћерка?<br />
ВИЋА: То је докуменат нађен у џепу код окривљенога, а ово је истрага. А
пошто ја водим истрагу, то хоћу да се држим законских прописа.<br />
КАПЕТАН: Ти да се држиш законских прописа. Е, благо закону ако се и ти
прихватиш за њега!<br />
ВИЋА <i>(злобно):</i> Из овога се писма види да госпођица воли неког и
зато се према честитим домаћим синовима онако понаша. Па кад је тако, онда
бар нека пукне брука!<br />
КАПЕТАН: Је л' то тебе боли?<br />
ВИЋА: То је моја ствар шта мене боли, ја само тражим да се чита писмо ради
потпуности истраге!<br />
КАПЕТАН: Јок! Овде се неће читати. Читаћемо га после ја и ти, кад останемо
сами.<br />
ВИЋА <i>(шчепа капу):</i> Онда, господине капетане, ја одох! <i>(пође)</i><br />
КАПЕТАН: Куда, море?<br />
ВИЋА: Напуштам дужност и идем на телеграф ма поднесем господину министру
телеграфски оставку и да кажем зашто је подносим.<br />
КАПЕТАН: Па не мораш, брате, министру да кажеш, можеш и мени.<br />
ВИЋА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам овога разбојника, а ви
телеграфирате "с опасношћу живота ухватио сам га". Ја гутам то и
трпим, јер имам друга обећања, а оно - ево, госпођица пише љубавна писма. Па
сад не дате још ни да се чита, иако то мора да буде.<br />
КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало! <i>(грађанима)</i> Ама, јесам ли ја вама
казао да не слушате! Пази, немојте ви да ми платите за све! <i>(Жики) Је</i>
л' мора, господин-Жико, да се чита писмо?<br />
ЖИКА: Па оно, мора!<br />
ЂОКА: Боље, немојте читати даље.<br />
КАПЕТАН: Ти да ћутиш, јеси л' чуо. <i>(Милисаву)</i> Је л' и ти, господине
Милисаве, велиш да се мора читати?<br />
МИЛИСАВ: Па јес'!<br />
КАПЕТАН: Добро! Седи, господине Вићо, па настави посао. А писмо читај ти,
господин-Жико <i>(даје му)</i> Баш да га не ужива господин Вића. <i>(грађанима)
</i>А ви немојте слушати, јер ће да вас изеде ђаво!<br />
ЖИКА: Је л' из почетка?<br />
КАПЕТАН: Ама како из почетка? Што смо чули, чули смо! Читај оданде где смо
стали...<br />
ЖИКА: "А доцније прешао у полицију."<br />
КАПЕТАН: Одатле јес'!<br />
ЖИКА <i>(чита):</i> "Па он и мајка навалили да пођем овде за једног
среског писара, једног претпоследњег клипана који личи на петла, а н иначе је
нитков и лопов првокласни, те цео срез пишти од њега... "<br />
ВИЋА <i>(плане и скочи):</i> Молим, ја не дозвољавам да се чита то писмо.<br />
КАПЕТАН: Ехе!<br />
ВИЋА: Ја нећу то да трпим, ја не дозвољавам!<br />
КАПЕТАН: Е, видиш ли, синко голи, на шта изађе ствар? Заокупио ту:
докуменат, закон, истрага, а оно ено шта испаде! Ама чим теби паде на памет
закон, господине Вићо, знао сам ја да ће ту нешто наопако изаћи.<br />
ВИЋА: То је срамота, да једна госпођица, ћерка нашег старешине...<br />
КАПЕТАН <i>(наставља):</i> Изгрди тог истог старешину.<br />
ВИЋА: То је друго.<br />
КАПЕТАН: Зашто друго?<br />
ВИЋА: Оно је ваша, фамилијарна ствар. Али је ово увреда у званичној
дужности. Ја ћу поднети тужбу за нанету ми увреду.<br />
КАПЕТАН: Сасвим. Поднеси је мени!<br />
ВИЋА: Знам ја коме ћу поднети! <i>(из капетанове</i> <i>приватне собе чује
се тресак,</i> <i>као кад се разбијају судови.</i> <i>Врата се нагло</i> <i>отварају
и отуд лете у канцеларију:</i> <i>тањири, шерпење и саксије са цвећем. Сви
запрепашћени скачу</i> <i>са својих места. Отварају се врата од практикантске</i>
<i>собе, те сви практиканти нагрну</i> <i>на врата)</i><br />
КАПЕТАН <i>(скочи</i> <i>престрављен):</i> Шта је то, море?<br />
<h4 style="text-align: left;">
XVIII АНЂА, ЗАТИМ МАРИЦА И ПРЕЂАШЊИ</h4>
АНЂА <i>(појави се</i> <i>усплахирена на вратима): </i>Човече! Ако си муж,
ако си отац и ако си власт, а ти помажи!<br />
КАПЕТАН: Ама, какав је то лом?<br />
АНЂА: Поразбија ти ћерка све по кући!<br />
КАПЕТАН: Гле разбојника! Зар мало што нам свима окачи репове, него сад још
и кућу разбија! Где је она?<br />
МАРИЦА <i>(долази и прилази право оцу):</i> Ево ме! <i>(спази Ђоку,</i> <i>па
му полети)</i> Ђоко, слатки Ђоко!<br />
КАПЕТАН <i>(изненађен):</i> Шта-а-а-а? Ђока?!!<br />
АНЂА <i>(такође изненађена):</i> То... Ђока?!!<br />
МАРИЦА: Јесте, јесте, то је Ђока.<br />
КАПЕТАН <i>(мирише Ђоку):</i> Бог и душа, ово је! Мирише на проминцле.<br />
АНЂА <i>(још</i> <i>никако не може да дође к себи):</i> Ама, онај Ђока?<br />
КАПЕТАН: Па онај, де што се буниш!<br />
МАРИЦА: Јесте, онај Ђока. Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево,
дошао је. Ишла. сам и у кафану, тражила сам га.<br />
КАПЕТАН: Ко ишао?<br />
МАРИЦА: Ја!<br />
КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш, кад ниси одређена да га хваташ?<br />
МАРИЦА: Тако, ишла сам и чула да је ухапшен.<br />
КАПЕТАН: Е, добро, чула си и сад си га видела, а сад, 'ајд тамо у собу, да
ми наставимо свој посао.<br />
МАРИЦА: Не, ја нећу да се одвојим од њега. Ја ћу га овде, пред целим
светом, загрлити, па не можете да ме одвојите. <i>(загрли</i> <i>чврсто Ђоку)</i><br />
ВИЋА <i>(дрекне):</i> Молим ја протестујем! Ова је канцеларија, ово је
званични извиђај, ово је државно надлештво; и ја протестујем да се у државном
надлештву приватна лица грле и љубе.<br />
КАПЕТАН: Ама, чекај, де. па ти! Шта си заурлао?<br />
ВИЋА: Молим да се запише у протокол истраге да се овде, у канцеларији,
приватна лица љубе и грле пред очима власти!<br />
КАПЕТАН: Ама, пусти мене прво да пречистим рачуне!<br />
ВИЋА <i>(бесан):</i> Ја протестујем у име државног морала и ја, у име
државе, изјављујем да ово не могу да гледам својим очима. Ја нисам дужан у
званичној дужности да гледам љубљење и грљење у државном надлештву и
изјављујем да сматрам то као увреду у званичној дужности. Извол'те ви сами
наставити истрагу! <i>(шчепа</i> <i>капу и нагло оде)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XIX ПРЕЂАШЊИ, БЕЗ ВИЋЕ</h4>
КАПЕТАН: Па јес', тако је, има право човек. То је увреда у званичној
дужности. <i>(спази</i> <i>практиканте)</i> А шта сте се ви, бре, ту
искупили, као да је ово менажерија? <i>(шчепа дивите, лењире и све што му
дође до руку</i> <i>и гађа</i> <i>их, те се они</i> <i>повлаче и затварају
врага)</i> Па и ви, разбојници! Направили се јунаци на једног апотекарског
помоћника, а да је хајдук, ви би леђа уза зид. Напоље! <i>(бије пандуре ногом
у задњицу и избацује</i> <i>их тако. Овом приликом и један од грађана, Спаса,
нађе се ту</i> <i>некако те и он излети ударен ногом. Други</i> Гра<i>ђанин,
Миладин, чим је капетан побеснио и почео зипарати, сакрио се напред, иза</i> <i>рафа
за фасцикуле и ту се шћућурио и не дишући, те остаје на сцени све до краја)</i><br />
<br />
АНЂА <i>(покушавајући да му</i> <i>каже нешто):</i> Јеротије!<br />
КАПЕТАН: Ћут'!<br />
МАРИЦА: Оче!<br />
КАПЕТАН. Ћут!<br />
ЂОКА: Господине капетане!...<br />
КАПЕТАН: Ћути, Ђоко, јер сад ћу те ноктима задавити! Све си ми ти ово,
онако апотекарски, замешао и посолио!<br />
ЂОКА: Хтео сам само...<br />
КАПЕТАН: Ћут'! <i>(Анђи)</i> Склони ми испред очију и једно и друго,
склони ми их, молим те, јер ми се смркло.<br />
АНЂА <i>(ухвати Ђоку и Марицу и одводиих</i>у <i>своју собу).</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XX КАПЕТАН, ЖИКА, МИЛИСАВ</h4>
КАПЕТАН <i>(Жики и Милисаву):</i> Видесте ли, људи, шта би ово? И господин
министар сад чита моју депешу: "насрнуо на мој живот" а он овде,
усред канцеларије, насрнуо на моју ћерку.<br />
ЖИКА: Овај...<br />
КАПЕТАН: Знам шта хоћеш да кажеш: насрнула она на њега. Ал' то је
свеједно. Пући ће брука по чаршији; онај Вића ће разгласити на све стране.<br />
ЖИКА: Јест, наљутио се много! <br />
КАПЕТАН: А шта мислиш, куда је отишао он?<br />
ЖИКА: Па... ваљда на телеграф. <br />
КАПЕТАН: На телеграф? Шта ће тамо? <br />
ЖИКА: Па ваљда да телеграфира министру. <br />
КАПЕТАН: Министру? Каквом министру. побогу брате! Шта има он да
телеграфира министру? Господин-Милисаве, потрчи, бога ти, за њим и реци му
нека се не шали да ми мути воду. Доста ми је замутио овај Ђока, па сад још и
он! <i>(Милисав се диже и узима капу) А</i> чуј, господине Милисаве. Ако те
почем неће да послуша, а ти кажи телеграфисти да не сме ниједну депешу, па ма
ко му је поднео, откуцати док ја не прегледам.<br />
ЖИКА: Па то је цензура.<br />
КАПЕТАН: Него! Кад је у питању држава и династија, завешћу и цензуру и
тортуру и секвестуру и позитуру, и ударићу свакоме двадесет пет по туру. Не
бива друкче! 'Ајде бога ти, господине Милисаве!<br />
МИЛИСАВ <i>(оде).</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XXI КАПЕТАН, ЖИКА</h4>
КАПЕТАН <i>(седне уморан на столицу и хукће): </i>Па шта сад,
господин-Жико, побогу брате, шта ме саветујеш сад да чиним? Куд ћу и шта ћу с
овим Ђоком?<br />
ЖИКА: Ја бих као рекао...<br />
КАПЕТАН: Говори!<br />
ЖИКА: Па, ви сте стари полицајац, знате већ како се у таквим приликама
ради.<br />
КАПЕТАН: Ама и да знам, не пада ми сад ништа на памет. Него говори, ако
знаш.<br />
ЖИКА: Па мислим Ђоку да пустите да побегне, а господину министру да
телеграфирате: "Поред свег строгог надзора, оно сумњиво лице ноћас
побегло из затвора... "<br />
КАПЕТАН <i>(размишља):</i> Хм!.. Побегло... Добро, може Ђока и побећи, али
списи, антидинастички списи? Не могу ја казати господину министру:
"Побегао Ђока и однео антидинастичке списе." Је л' да не могу? И
онда ће господин министар одговорити мени: "Добро, побегао, побегао, ал'
пошаљи списе." А шта да му пошљем, господине Жико, је л' онај лек од
затвора и ово писмо у коме смо намоловани ја и господин Вића? Је л'... 'ајде
реци!<br />
<h4 style="text-align: left;">
XXII ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
ЈОСА <i>(промоли</i> <i>главу кроз врата не смејући да</i> <i>уђе):</i>
Депеша.<br />
КАПЕТАН <i>(скочи као опарен):</i> Депеша? Дај овамо! <i>(шчепа му, Јоса
се повлачи, нервозно отвара и чита</i> <i>потпис)</i> Министар!... Ух, пресекоше
ми се ноге. <i>(клоне у столицу)</i> Ја не смем да је читам. Читај ти,
господин-Жико! <i>(даје му)</i><br />
ЖИКА <i>(чита):</i> "Лице о коме је реч у вашем! телеграму од
седамнаестог овог месеца, ухваћено је у Срезу ивањичком..."<br />
КАПЕТАН: Ех, на здравље!<br />
ЖИКА <i>(наставља читање):</i> "Лице које сте ви ухватили, вероватно
је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом,
заједно са свима списима при њему нађеним."<br />
КАПЕТАН: На здравље!.. <i>(пауза)</i> Шта сад мој господин-Жико?<br />
ЖИКА: Немате куд, морате га спровести.<br />
КАПЕТАН: Кога? Ђоку? Море ћу да га спроведем, везаног ако хоћеш: метнућу
га у џак, као мачку, па ћу да га пошљем у Београд! Али шта ћу са списима?
Видиш ли да господин министар има пик баш на ове списе!<br />
ЖИКА: Знате шта, господине капетане? Ако хоћете мене да послушате... ?<br />
КАПЕТАН: Говори, господин-Жико, бог из тебе проговорио!<br />
ЖИКА: И да пресечете ову бруку што вам се ћерка грлила у канцеларији, и да
спроведете Ђоку у Београд, и да се извините пред господином министром
најбоље, идите ви тамо у собу па благословите прошевину, па онда заједно са
ћерком и зетом Ђоком отпутујте ви лично у Београд, па тамо сами лично
господину министру...<br />
КАПЕТАН <i>(гледа га и размишља):</i> Ама, бога ти, мислиш ли да ће бити
добро? <i>(размишља и врти главом)</i> Слушај, готово ћеш ти да имаш право.
Сам га спроводим, понесем и ове списе и овај... дабоме, могу господину
министру казати да је свето замесио господин Вића из љубоморе. Господину Вићи
и онако не треба служба! <i>(одлучи се)</i> Право кажеш, господине Жико, тако
ћу да урадим? <i>(оде у собу)</i><br />
<h4 style="text-align: left;">
XXIII ЖИКА, МИЛАДИН</h4>
ЖИКА <i>(оставши</i> <i>сам, хукне и седа на своју столицу, нађе однекуд
ону крпу коју је раније</i> <i>држао око главе, пипа је,</i> <i>па кад види</i>
<i>да</i> <i>је још</i> <i>влажна, метне је на чело, зато наслони главу на
обе руке).</i><br />
МИЛАДИН <i>(извири</i> <i>иза рафа, пад кад види да је господин Жика сам,
прилази</i> <i>обазриво и стаје пред његов сто): </i>Па тај Јосиф из
Трбушнице увраћао је тако код мене у дућан као човек...<br />
ЖИКА <i>(скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом</i> <i>са главе, а
затим заспе циглима,</i> <i>актима и свим што дочепа</i> са <i>стола).</i><br />
<div align="center" style="text-align: center;">
<b>Завеса</b></div>
</div>
Melancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3346973820893041212.post-64320577252453929162013-05-02T03:52:00.001-07:002013-05-02T04:20:21.972-07:00Опера "На уранку"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Опера „На уранку“ Стевана Биничког, за коју је либрето написао Бранислав Нушић, <span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;">сматра се првом српском опером са елементима народне музике. Њена пrемијера била је 20. децембра 1903. године, а 15. априла 1904. изведена је по трећи пут на сцени Српског краљевског народног позоришта, о чему сведочи и овај плакат.</span><br />
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh6tMfuiosgSc9maX5bsQpR3J0TOdIb3Sz1tJRn_oXdTQME-ONGK7QR0kzIoHgpB2E6R24xyVIxygd8FokydYQN1h1HdSrrCJfuRBMG0XoGPOZbMWTdrQV3QecDSOZ4fNnaxmlNrMMLpGU/s1600/na_uranku1904.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh6tMfuiosgSc9maX5bsQpR3J0TOdIb3Sz1tJRn_oXdTQME-ONGK7QR0kzIoHgpB2E6R24xyVIxygd8FokydYQN1h1HdSrrCJfuRBMG0XoGPOZbMWTdrQV3QecDSOZ4fNnaxmlNrMMLpGU/s320/na_uranku1904.jpg" width="210" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><i>Опера "На уранку"</i></td></tr>
</tbody></table>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"><br /></span></div>
Melancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3346973820893041212.post-52064413038052387502013-05-01T13:38:00.000-07:002013-05-01T13:41:33.822-07:00Бранислав Нушић у карикатури (2)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHFNZrYnFKzztZ7nl8_eYpl_YHQKeDtuuKAQaktWcTzHErmJ9FCMc2NmKjUnffXwtdQRjFRZ4wj1jsaUt2M7IKlo4yIQQo22KdNw_aBfpk7HgGXzi0-EsViMcMjhDCssofYgz0gSmQ4oc/s1600/nusic-pjer_krizanic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHFNZrYnFKzztZ7nl8_eYpl_YHQKeDtuuKAQaktWcTzHErmJ9FCMc2NmKjUnffXwtdQRjFRZ4wj1jsaUt2M7IKlo4yIQQo22KdNw_aBfpk7HgGXzi0-EsViMcMjhDCssofYgz0gSmQ4oc/s320/nusic-pjer_krizanic.jpg" width="190" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Пјер Крижанић</td></tr>
</tbody></table>
<a name='more'></a><br /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixukhQFj1GgOPCMVfT0LVF5P3qetBaroAyfnvUaMo9GC6armzsYVCkyMCRtGSkmS0DO8iw3dYvhjbDF_-9YwWDQFlIZY_AIS4brFYZDJ9irb9mKPk69RaGPeUZ2iGXvIc7QcIFwOUrg8Y/s1600/nusic-roman_petrovic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixukhQFj1GgOPCMVfT0LVF5P3qetBaroAyfnvUaMo9GC6armzsYVCkyMCRtGSkmS0DO8iw3dYvhjbDF_-9YwWDQFlIZY_AIS4brFYZDJ9irb9mKPk69RaGPeUZ2iGXvIc7QcIFwOUrg8Y/s320/nusic-roman_petrovic.jpg" width="224" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Роман Петровић</td></tr>
</tbody></table>
<br /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAzfwgZx6r3VKd7n4dVUsIkPv6axLmrg0TjMTOVte9XMVnEWuuudMUjZBaCEWB0CnzzCrsKGoO1aUwef0bQ1yzXsHOaNptoQwtPEEc_GyoGHFudZDWUf2yHdYxKO28Ama9wYNxIXTjBWQ/s1600/nusic-brana_cvetkovic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><img border="0" height="281" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAzfwgZx6r3VKd7n4dVUsIkPv6axLmrg0TjMTOVte9XMVnEWuuudMUjZBaCEWB0CnzzCrsKGoO1aUwef0bQ1yzXsHOaNptoQwtPEEc_GyoGHFudZDWUf2yHdYxKO28Ama9wYNxIXTjBWQ/s320/nusic-brana_cvetkovic.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Брана Цветковић</td></tr>
</tbody></table>
<br /><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMXPWLmt27qAZLBl3i8aS3mD5x7TugR3TZMq_UYx53LBgJwqfJffnDsc-J3Qa_iwSZy8Z92HKLfkzzrxxWJqKq1jcbFydEpS36WJ2o7qxM9Et-JsFGu8Y4ubrrNCfE6mbm-qag5sGJ8Lw/s1600/nusic-vojnovic_pelikan.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMXPWLmt27qAZLBl3i8aS3mD5x7TugR3TZMq_UYx53LBgJwqfJffnDsc-J3Qa_iwSZy8Z92HKLfkzzrxxWJqKq1jcbFydEpS36WJ2o7qxM9Et-JsFGu8Y4ubrrNCfE6mbm-qag5sGJ8Lw/s320/nusic-vojnovic_pelikan.jpg" width="216" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Војновић - Пеликан</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
Melancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3346973820893041212.post-45210010957268081392013-05-01T01:43:00.001-07:002013-05-01T12:18:14.664-07:00Покојник (1937)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<h3 style="text-align: left;">
<span style="font-size: small;">КОМЕДИЈА СА ПРЕДИГРОМ<br />У ТРИ ЧИНА</span></h3>
<div>
<span style="font-size: small;"><br /></span></div>
<div>
<span style="font-size: large;"><i>Бранислав Нушић</i></span><br />
<br /></div>
<h3>
Садржај</h3>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/pokojnik.html#lica">Лица</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/pokojnik.html#Predigra">Предигра</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/pokojnik.html#Prvi_cin">Први чин</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/pokojnik.html#Drugi_cin">Други чин</a></div>
<div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/pokojnik.html#Treci_cin">Трећи чин</a><br />
<br />
<a name='more'></a></div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="lica"></a><br />
<h3>
Лица</h3>
<span style="background-color: #fef9f0;">ПАВЛЕ МАРИЋ</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">МИЛАН НОВАКОВИЋ</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">СПАСОЈЕ БЛАГОЈЕВИЋ.</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">ГОСПОДИН ЂУРИЋ.</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">ЉУБОМИР ПРОТИЋ</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">АНТА</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">МЛАДЕН ЂАКОВИЋ</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">МИЛЕ</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">АЉОША</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">АДОЛФ ШВАРЦ</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">РИНА</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">ВУКИЦА</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">АГНИЈА</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">ПРВИ полицијски агент</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">ДРУГИ полицијски агент</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">МАРИЈА</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;">АНА и СОФИЈА собарице</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;"><br /></span><span style="background-color: #fef9f0;">Три чина се дешавају три године после предигре.</span><br />
<span style="background-color: #fef9f0;"></span><br />
<br />
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="Predigra"></a><br />
<h3>
ПРЕДИГРА</h3>
<div style="background-color: #fef9f0;">
(Укусно намештена соба код Марића.)</div>
<h4>
I ПАВЛЕ, МАРИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(собарица, старица, долази споља.): Г</i>осподине, један господин, каже позван је.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(за сточићем</i> <i>заривен у</i> <i>једну књигу):</i>А да, нека уђе!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(оде на</i> <i>врата и</i> <i>пропушта</i> <i>агента).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(Марији):</i> Идите, јавите госпођи!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(оде лево).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
II ПАВЛЕ, I АГЕНТ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ако се не варам, ви сте из Управе града?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ: Да, на ваш позив...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(немарно):</i> Ствар, додуше, није тако трагична, али моја жена, у првоме узбуђењу, одмах је позвала полицију. <i>(спази Рину на вратима)</i>Уосталом, ево моје жене, она ће вам објаснити.</div>
<h4 style="text-align: left;">
III РИНА, ПАВЛЕ, I АГЕНТ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(у</i> <i>елегантној јутарњој хаљини):</i> Господин је од полиције?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ: Да, госпођо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Не бих имала шта да вам објасним: код нас се ноћас десила крађа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја. Моја жена и ја били смо синоћ у позоришту. Када смо се после једанаест вратили, прошли смо кроз ову собу — овде је одмах наша соба за спавање — и, колико сам ја видео, све је било у реду. Јутрос, међутим, затекао сам овај сточић, који је иначе закључан, отворен и у њему све испреметано, као што видите.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ <i>(прилази женском сточићу за писање,</i> <i>на</i> <i>коме је једна</i><i>фиока извучена и предмети у њој испретурани):</i> Иначе, ништа друго само то?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Да, само то!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ: Дозволите, ко је први опазио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ја се најраније будим у кући, посао ми је такав, излазим рано на грађевину — дакле, прошао сам овуда и случајно ми је пало у очи. Пробудио сам одмах жену и она је телефонирала полицији.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ <i>(разгледа сточић):</i> Фиока је очигледно насилно отворена. Знате ли ми рећи шта је украдено?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То је сточић моје жене, она ће то знати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ја овде држим мој мали накит и скитнице, обичне тоалетне ситнице. Имам увек ту и по две-три стотине динара мојега ручног новца, и све је ту, чак и новац је ту. Разбијена је само ова мала касета, која је иначе закључана и у којој држим своја писма. Из ње је, види се, украден један део писма.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ: Значи, дакле, да није користољубље посреди. Утолико пре не бих могао рећи да је провалник дошао споља. Имате ли млађе у кући?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Имамо девојку, али у њу не сумњам, то је једна честита старица већ толико година код нас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ <i>(домишља се):</i> Можете ли ми рећи јесу ли само извесна и нарочита писма украдена, или је... ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(збуњена):</i> Боже мој... ја не знам... за мене су сва подједнако важна има међу њима девојачких, интимних...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ <i>(пошто је мало размислио посматрајући и једно и друго):</i>Ако је по вољи, ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но што је има.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ и РИНА <i>(ћуте).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРВИ АГЕНТ: Све што се може констатовати то је да ово обијање није из користољубља и да провалник није дошао споља он је у кући. Ја мислим да у даље констатације не треба ни улазити. Ја вас молим да ме ослободите. Госпођо, господине! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
IV ПАВЛЕ, РИНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(задубљен поново у књигу).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(пошто је бацила један презрив поглед на Павла, полази</i> у <i>своју собу на вратима се задржава, окреће, наглашавајући):</i> Полицијски агент је констатовао да је крадљивац у кући.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, чуо сам!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(оде у своју собу).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
V ПАВЛЕ, МАРИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(дигне главу</i> <i>и погледа</i> <i>за њом</i> <i>кад види да је она затворила врата, одлази</i> <i>телефону, узима телефонску књигу и</i> <i>тражи известан број).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(долази):</i> Надзорник грађевине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Аљоша? Нека уђе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(пропушта Аљошу, а сама оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VI АЉОША, ПАВЛЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Шта је Аљоша? Је ли тамо све у реду?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да, господин инжењер!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Је ли повећан број на земљаним радовима?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да. Узео сам шест радника више.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Цемент се превози?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да, господин инжењер.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А што си напустио посао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А јесам ли вам потребан?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(збуњено):</i> Ја мислио ви дођете, па кад нисте дошли...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Говорите дакле шта је зашто сте ме чекали?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Господин инжењер! Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран. Ви били мој отац, добри, великодушан отац. Пре три године ви мене примили у службу...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности! Ви сте добар раденик задовољан сам са вама па свршена ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: И зато мене жал, неизмерно је ти и ја се бојим да вас не увредим. То не бих хтео, не бих хтео да вас увредим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Чудно ми изгледате, Аљоша. Ви као да би хтели нешто да ми кажете, па не смете? Да писте незадовољни платом?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ах, не, господине!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да нам није тежак посао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не, не, не!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Дакле, шта је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Дошао сам да вам благодарим за све што сте за мене учинили и да вас замолим да примите мој отказ.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Отказ? Нашли сте боље место?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не то. Ни за боље место, њу за бољу плату не оставим, али, али...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Онда сте болесни?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(врти главом не подижући очи):</i> Њет!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Но, па реците шта је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја морам, ја морам да вам кажем, ја не могу да од вас кријем.<i>(пауза, ломи се и најзад диже главу)</i> Ви знате моју Лидочку?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Вашу госпођу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Чини ми се да сам је видео једанпут кад је долазила к вама на грађевину. Колико се сећам, лепа и пријатна женица.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Она мене оставила.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Напустила вас?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да. Био је ту певач, оперски певач, Писерковски.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Рус?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не Рус, Пољак. Он је гостовао овде...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Он вам је одвео жену?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Она мени казала много воли њега, не може без њега. Казала ми збогом, ја плакао, она отишла.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То је скоро било?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Пре три месеца!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Још пре три месеца? Но па то је довољно времена ви сте се извесно досад измирили са таквим стањем?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не, господин инжењер, ја љубим Лидочку, ја много љубим Лидочку.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Али кад она вас не воли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(уздише).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не разумем зашто тога ради отказујете хоћете ли да отпутујете за њом?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не то. Ја не хоћу да јој кварим срећу она тако срећна тамо са њим. Зашто да јој кварим срећу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А мислите да је срећна?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Новчано.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: А не има, има она. Али, јел' дозволите да вам прочитам писмо које сам јуче од ње добио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А одакле пише?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Из Берлина. Он там има ангажман</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А шта вам пише?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(развије писмо):</i> Пише руски.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Разумећу толико.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(чета):</i> »Миљенки мој... « <i>(застиди се)</i> Опростите, то нежност...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Читајте само!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(чита):</i> »Мње здјес очењ харашо, ја савсем счастљива.«<i>(говори)</i> Счастљива, то је срећна. <i>(чита)</i> »Дорогој мој Андрјуша, каждим дњем бољше мења љубит.« <i>(говори)</i> Он је сваки дан све више воли.<i>(чита)</i> »Он очењ ласковиј ко мне смотрит на мења как на образ.«<i>(говори) </i>Чува је као икону. <i>(чита)</i> »Ја счастљива, ја счастљивејшаја женчина на свјетје.« <i>(говори)</i> Она најсрећнија жена на свету. <i>(чита)</i>»Мојо счастије одно обстојатељство тревожит.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То не могу да разумем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Каже, њеној срећи само једно смета. <i>(чита)</i> »Ја знају што ти свјо времја думајеш око мне.« <i>(говори)</i> Зна да ја стално мислим на њу.<i>(чита)</i> »Јесли би и ти не думал обо мње, мојо счастије било би в двојне бољше.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Кад ви не би мислили на њу, она би била двапут срећнија.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да! <i>(чита)</i> »3делај одолженије, престањ думат обо мње, етим зделајеш мења счастљивејшеј женшчиној на свјете.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ако престанете мислити на њу, учинићете да буде најсрећнија жена на свету.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(чита):</i> »До гроба љубашчаја тебја Лидочка.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Дакле, шта у ствари хоће та жена која вас до гроба воли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Хоће да ја не мислим на њу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Но, па то јој можете учинити. Пишите јој да више нећете мислити на њу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не могу, не могу! Ја не могу да не мислим на њу ја хоћу да је начиним најсрећнијом женом на свету. Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека она буде.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Па како ви то мислите учинити је срећном?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу. Ја морам мислити на њу... мртав нећу мислити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Како мртав?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја написал њој.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Шта сте јој написали?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја написал кад ово писмо примиш, мене ће покриват таласи Дунава и тада нећу више мислити на тебе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ Шта говорите, човече какви таласи, какав Дунав?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја так написал.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Да, и зато сам дошао да се вама извиним, да се опростим, да вам благодарим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Шта ви то говорите, Аљоша?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(вади из џепа папире):</i> Ово су наплаћени рачуни за песак са превозом, ово је нов уговор са цигљарем, потпмеан је, ово су признанице за плаћене уредске таксе, ово је ваша грађевинска легитимација !Ја коју сте ми дали због лицитације...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(прекида га):</i> Задржите си, Аљоша, све те папире, код вас, не иде се тако у смрт како ви то замишљате. Зар се за љубав жене која вас је изневерила иде у смрт? Напротив, баш у том случају ваља живети, ваља постојати. Ако јој успавате савест, смејаће се вашој смрти не мој Аљо ла, не иде се у смрт за љубав неверне жене.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не могу!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не смете бити тако слаби.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(хтео би</i> <i>да</i> <i>опонира).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(прекида га):</i> Неће бити то само то писмо. Аљоша, код вас се сабрало и много других мутних осећања, а четири месеца напорног рада на грађевини изморили у вам живце. Има ту и мало носталгије за завичајем. Док је била крај нас Лидочка, испуњавали сте душу осећајима према њој остали сте сада усамљени, празне душе и наишла је опет носталгија и испунила је. Све је то врло разумљиво и, верујте, све се то да преболети.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(врти</i> <i>главом поричући):</i> Њет!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, Аљоша, човек се подаје женским ћудима бива то и биће. Сви смо ми слаби, али не дотле да тим људима жртвујемо и своју судбину. То само малодушници чине, а ми то не смемо бити. Зар се у случају буре бродоломник мирно предаје таласима? Не, он граби појас за спасавање и хита обали да стане ногом на чврсто тле! Верујте, то је код вас, као што вам рекох, умор живаца, разочарање и носталгија. Слушајте, Аљоша, ослобађам вас данас рада, па и сутра одморите се!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(одбијајући):</i> Ах!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Слушајте ви мене проведите се мало, разведрите се и све ће то проћи. Знам, немате излишних пара. <i>(вади из буђелара)</i> Ево вам 500 динара.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(буни се):Али,</i> господин инжењер.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Сматрајте то као хонорар за прековремени рад морате то примити! <i>(трпа му у џеп) </i>Па идите, идите у »Руску лиру«, у »Казбек« или... шта ја знам како се све зову ти ваши локали. Идите тамо, наћи ћете своје другове, слушаћете балалајке и чућете песму вашег завичаја и... заплакаћете можда, али те сузе лече душу, верујте, лече је. Тако учините и видећете како ће све то проћи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Њет, господине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ви отуда са севера, иако вас не греје довољно сунце, некако сте мекани, топлије сте душе, сањалице сте. Ми нисмо, ми смо трезвенији и, ако хоћете, отпорнији смо. Зато послушајте мој савет видећете касније да је био умешан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: <i>(бранећи се сам од себе):</i> Не могу, не могу!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Послушајте ме ипак, Аљоша!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Ја њој писал.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Но, па? Будите мртви за њу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(одричући):</i> Ах!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од вас, ја вас не могу зауставити. Хоћете ли да ме послушате бар данас? <i>(пружи му руку)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(погледа га у очи и безвољно му даје руку).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Тако, тако! Идите мало у друштво, разведрите се! <i>(погледа га)</i>Чекајте, не можете такав. Ви немате мало бољи капут? Тај је исцепан и прљав, не можете такав ићи. <i>(хоће да пође у собу)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не, господин инжењер, не, не, не! Већ аде срамота све на мени је од вас, и капут, и кошуља, и ципеле, не, више не!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Та оставите молим вас! <i>(оде у собу и враћа се носећи један бољи капут)</i> Тако, скините то!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША: Не так, бога ради!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Та скините то, кад вам кажем!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(скине).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(помаже му</i> <i>да обуче нови):</i> Тако! Тако! Пребаците те папире, пребаците их! А свој капут? Па, може можда још послужити тамо на грађевини. Но, сад већ изгледате као човек који може пристати у свако друштво. 'Ајде сад, тако како сам вам рекао. Сутра кад се сретнемо, видећете како ћете већ другачије гледати на живот.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АЉОША <i>(увијајући свој стари</i> <i>капут, из којега</i> <i>је пренео папире умотане у новине):</i> Само знате, ја сам писал... <i>(одлази)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VII ПАВЛЕ, РИНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(враћа се и завирује најпре на</i> <i>врата где</i> <i>је Рина,</i> <i>па као да</i> <i>је опазио нешто или чуо покрет, одлази брзо месту где је у почетку</i> <i>читао књигу, седа</i> <i>и привидно се задубљује у књигу).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(долази из своје собе обучена</i> <i>за излаз,</i> <i>упућује се излазним вратима, и не осврће се ни једним погледом на Павла).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(кад она ишчезне, дигне главу, после извесне паузе диже се и звони).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VIII МАРИЈА, ПАВЛЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Госпођа је отишла?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражи, нисам код куће. Разумете ли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: Разумем!</div>
<h4 style="text-align: left;">
IX ЉУБОМИР, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(у том тренутку појављује се на вратима носећи једну велику књигу):</i> Је ли слободно?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(мало збуњено и отежући):</i> Да, да, изволите! Уђите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(осећајући нелагодност коју је изазвао посетом):</i> Ја нисам имао намеру да вас узнемиравам; хтео сам само да предам ову позајмљену књигу девојци, али је нисам нашао. Извините молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао. <i>(остави књигу на сто)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења ништа за свога младог пријатеља ја имам увек времена и расположења.<i>(Марији)</i> Идите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
Х ЉУБОМИР, ПАВЛЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Тако ми је непријатно. <i>(хоће да пође)</i> Ако дозвољавате.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
<i>ПАВЛЕ:</i> Та останите кад вам кажем. Затекли сте ме у једном тренутку узбуђења... Уосталом, можда је то баш добро што сте дошли ја... мени је потребан у овом тренутку пријатељ ја имам потребе у овоме тренутку да с ким проговорим. Седите, молим вас!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(седајући):</i> Радовао бих се кад бих вам могао бити од користи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: За онога који пати и искрено саучешће је од користи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(изненађено):</i> Како... Ви патите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(тргне се):</i> Не, не патим... Па ипак, зашто се заваравати, ипак патња је то! <i>(потресено)</i> Младићу, моја жена ме вара! <i>(тргне се, јер му се учини непромишљено што је поверио то једном младом човеку, ућути и хода узбуђено.)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(са изненађењем прати</i> <i>га</i> <i>погледом).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(најзад осети потребу да се оправда и стане пред Љубомиром):</i>Ја не знам зашто сам вама то малочас поверио, али... тако, наишли сте, прек сте наишли, а ја сам имао потребу да гласно кажем оно што ме гуши од јутрос.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили, пријатељу сте поверили. Моје обавезе према вама нису тако обичне ви знате колико вас ценим и поштујем. Био бих срећан када бих вас могао утешити бар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: У сваком случају свака је утеха илузорна личи на изјаву саучешћа које се породици умрлог указује.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Па... ипак. Можда све то није тако, можда су вам само зли људи дошапнули ружне ствари!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, дошапнули су, то је истина, и ја сам преко тих шапутања прелазио, али... <i>(вади из џепа хрпу писама)</i> Ово су писма њеног љубавника извршио сам разбојничку провалу и покрао сам их. Шапутања су само наговештавала неверство, али ми нису казала и име заводника, а оно је ту, ту је у мојим рукама, ту је његово име! <i>(грчевито гужва у песници писма)</i> Ту је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(осећајући се нелагодно, слеже</i> <i>раменима).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(увек узбуђен):</i> Ту је, али ја не смем, немам храбрости да завирим! Бојим се, потврдиће се моје слутње, а то би било ужасно. То би било поразно. Бојим се, бојим се истине није ли зар боље побећи од истине? Довољно је већ тежак ударац што знам да ме вара? <i>(бори се)</i> Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? <i>(отвара писмо и</i> <i>загледа</i><i>потпис нов</i> <i>наступ узбуђења) </i>Јесте, он Је! Слутио сам, слутио сам...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(прилази му):</i> Умирите се! Стишајте се! Све те ствари у првоме тренутку изгледају страшније.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Мој друго из детињства, мој школски друг, мој ортак у предузећу, мој нераздвојни пријатељ....</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Господин Мозаковић!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, он, он! Ах, како је то подло, како је то одвратно!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(пауза,</i> <i>неодважно):</i> И шта мислите сад чинити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Шта? То се и сам питам. Питам се, а не умем да се одлучим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Свакако не мислите... ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Отерати жену осветити се заводнику? Ах, то не! Али шта? Да бих донео одлуку, ваља ми најпре преболети, јер, ипак, ја сам волео ту жену, ваља ми преболети то!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Бојим се да у овом тренутку узбуђења не донесем пренагљену одлуку. Да ми је да се осамим, да се повучем, да размислим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Кад бисте отпутовали где на дан-два?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Кад бих отпутовао? То би можда најбоље било. <i>(кратко размишљање)</i> Тако ћу учинити, отпутоваћу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: На два-три дана.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда у непознатом правцу, на неодређено време. Немам засад јасне намере, али осећам потребу да се уклоним, да се удаљим, да се осамим, да преболим. Да не бих донео пренагљену одлуку, једини <i>је</i> начин да побегнем сам од себе. Хвала вам, пријатељу, ви сте ми дали добар савет.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Ако вам је потребна каква моја услуга?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(сети се):</i> Да, добро поменусте, могли бисте ми учинити једну услугу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(вади из портфеља пасош):</i> Да пођете из ових стопа и да ми визирате пасош за иностранство. <i>(прелиставајући пасош)</i> Гле, каква срећна околност! Пасош је визиран пре шест недеља, када сам помишљао ићи на сајам. Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! <i>(враћа</i><i>пасош у</i> <i>портфе.)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(хоће</i> да <i>пође):</i> Ја ћу вас оставити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(пружајући му руку):</i> Рачунам на вашу дискрецију. <i>(сети се и тргне руку)</i> Чекајте, сетио сам се овога часа једне велике услуге, коју бисте ми могли учинити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(оде у другу собу</i> <i>па се отуд</i> <i>враћа са једним волуминозним свежњем рукописа</i> <i>везаних</i> <i>између</i> <i>картона, по</i> <i>облику фасцикула).</i> Ово је, млади пријатељу, моја највећа драгоценост. Седам пуних година ја радим ово научно дело из области хидрографије, радим га са вером да ће учинити нарочити утисак у научном свету.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Зар се и том граном технике бавите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, архитекта, грађевински инжењер... али, мене је одувек врло занимала хидрографија и у слободним часовима бавио сам се њоме. Хидрографски проблем то је општечовечански проблем три четвртине глобуса најизразитијег земљишта покривено је мочварама, плитким водама и воденим талозима, а пренасељеност изазива тешке кризе и поремећаје у животу народа! Ја сам покушао чак да поставим у хидрографији и нове методе. Ја вам све то казујем да вам укажем на значај овога дела и шта оно за мене представља. Тај рукопис мирно почива у фиоци мога стола, под кључем али... овога часа ме обузе једна слутња неће ли се моја жена, у моме одсуству, послужити истим методом којим сам се ја послужио према њој провалити фиоку на моме столу и претраживати га. Она неће наћи ништа што би желела, али можда баш због тога неуспеха, у бесу, у срџби, у пакости, а знајући колико ја ценим овај рукопис, може доћи на паклену мисао да из освете извуче Један, два, три листа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Ах!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: О, у пакосноме бесу жене су кадре да учине најнеразмршенија<u></u>дела. Ја бих хтео да обезбедим овај рукопис поверавам га вама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(изненађен поверењем):</i> О, господине!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(даје му га):</i> Поверавам га вама знате му вредност па ћете га умети чувати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Будите уверени, чуваћу га као очи у глави.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Тако, а сад збогом!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Збогом! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XI</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(сам, зове телефоном):</i> Ало... Ало! Радић и Тодоровић? Ко је на телефону? То сте ви, господине Петре? Овде инжењер Марић. Хтео сам да вас обавестим да извесно време нећу бити овде међутим, кроз два дана је рок вашем потраживању. Обратите се дакле моме ортаку господину Новаковићу он овлашћено потписује фирму као и ја, а текући је рачун на фирми... да, да, обратите се њему.</div>
<h4 style="text-align: left;">
XII МАРИЈА, ПАВЛЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(долази):</i> Господин Новаковић.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(тргне</i> <i>се и узруја): </i>Он?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: Ја сам рекла да ви...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(повлачи се).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XIII НОВАКОВИЋ. ПАВЛЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(наилази врло љубазно):</i> Добар дан, био сам на грађевини, па видим нема те. Рекох да ниси што слаб, те дођох...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(једва се савлађује):</i> Ниси ти био на грађевини нити си помислио да сам ја слаб, већ те је моја жена послала овамо. Дошла ти је малочас хитно и саопштила ти да сам ја извршио провалу и да је ваша заједничка тајна откривена. Послала те, извесно, да испиташ ситуацију.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: О каквим ти то тајнама говориш! Ја то не разумем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(приближи му се и унесе у лице):</i> Неваљалче!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(увређено):</i> Шта то значи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Значи да си ти неваљалац и нитков!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Ја не дозвољавам да тако са мном говориш!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Имаш право, и ја увиђам да би с тобом требало другаче говорити, али... уздржавам се и проговорићемо већ! Дајем ти реч да ћемо проговорити!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(пошто</i> <i>се мало приближио): </i>Па добро, Павле, говоримо отворено о ствари.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ако ти мислиш да је то отворен разговор што ћеш ми учинити признање, онда се вараш. Мени твоје признање није потребно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Не признање, али можда оправдање.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Зар неваљалство има оправдања?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Ти си несумњиво у праву, увређен си, угрожено ти је самољубље.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Част!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Самољубље!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Нека је дакле и самољубље, али откуд ти, откуд теби право да ми га разараш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Боже мој, Павле, зар ти ниси кадар трезвеније да гледаш на живот? То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим паучним радовима. Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи. Жена међутим млада, коли живот, захтева пажњу, усрдност.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: И то ће све постићи разарајући брак, и то ће све постићи срамном сарадњом мога друга, пријатеља у послу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Ја или ко други, то не мења ствар. Ја сам случајно имао довољно времена; имао сам можда и начина да јој укажем пажњу...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: И довољно подлости да заборавиш на све обзире.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Не видим зашто тебе то све толико узбуђује? Има случајева са којима се човек мора мирити у животу. Упорство у оваквом случају је право дивљаштво...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(плане гневом на овај цинизам, одјури и</i> <i>отвара врата</i>, <i>дохвати столицу и замахне њоме):</i> Напоље! Напоље!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(полазећи):</i> Дивљаштво, зар не?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Напоље!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(удаљава се).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XIV ПАВЛЕ, МАРИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(пошто се стиша од узбуђења, звони).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(улази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Марија, спремите рубље, одвојите оно плаво одело и све друго што је потребно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: Хоће господин на пут?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: На дужи пут?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(нервозно):</i> Откуда ја то знам?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: Питам због кофера, 'оћу ли онај већи или... ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Немојте ниједан, не треба ли! Нећу ниједну марамицу да изнесем из ове куће... Не треба ми!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА: Како господин жели.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не треба ми ништа. Идите, зваћу вас!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЈА <i>(одлази).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XV ПАВЛЕ, РИНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(један тренутак размишља, затим извади</i> <i>из џепа сва</i> <i>покрадена писма,</i> <i>згужва их и баци са</i> <i>одвратношћу</i> <i>на под).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (долази и упућује се право њему стаје пред њим, али без храбрости и онога поноса који је раније имала): Ја бих хтела, Павле, да се објасним с тобом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Жалим, али ја немам за то довољно времена ја овога часа путујем.,</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Куда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: У неодређеном правцу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: На дуже време?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То не знам, али боље рачунати на дуже, на врло дуго време.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (престрављено): Значи ли то...?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ (полазећи): То значи да ја путујем. {оде нагло, залупнувши врата за собом и не осврћући се)</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (сагледав сад тек сву истину цикне за њим): Павле! (клоне у столицу крај излазних врата и зајеца..)</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
Завеса<br />
<br /></div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="Prvi_cin"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ПРВИ ЧИН</h3>
<b style="background-color: #fef9f0;">(Укусно намештена соба Милана Новаковића)</b><span style="background-color: #fef9f0;"></span><br />
<h4 style="text-align: left;">
I НОВАКОВИЋ, РИНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(по свршеном јутарњем часу седи за столом мало смућено, држећи једну сребрну</i> <i>кашичицу у руци и посматрајући је).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(седи према њему у раскошној јутарњој хаљини):</i> Опет си нешто суморан, опет неки облачак. <i>(устаје, зађе му</i> за <i>леђа и загрли га)</i> Никакав облачак, хоћу да ми је све ведро.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: У срећном браку увек је ведро.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Но, а зар наш брак није срећан? Имаш ли да ми пребациш што?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(брани се одлучно):</i> Али не!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(љуби га):</i> Но, па онда разведри се.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: То није ништа, ситница, не вреди ни говора.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Дакле, ипак нешто?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Да, али безначајна ситница.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Да чујем, хоћу да чујем шта је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(показује на кашичицу):</i> Видиш овај монограм. Твоје презиме из првог брака. Већ две и по године како смо се узели, и ти се трагови још вуку.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА:Али забога, Милане!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Па да, признајем и сам да је то ситница, али ипак, непријатно је то свакога јутра подметати ми под нос овај монограм, сваког јутра подсећати ме на првог мужа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(грлећи га, слатко</i> се <i>смеје):</i> Боже мој! Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше.... <i>(звони)</i> Збиља, никад ми није ни на памет пало.</div>
<h4 style="text-align: left;">
II АНА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(млада</i> <i>лепушкаста</i> <i>девојка, уђе).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(показује</i> <i>на сто):</i> Скупите ово. Слушајте, Ана, убудуће нећете стављати више ове сребрне кашичице. Даћете посребрене из малог креденца.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Да, знам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(узме једну кашичицу): </i>А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете... ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене. Отићи ћете дакле и запитаћете га може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Молим! <i>(дотле</i> <i>би</i> <i>све скупила</i> <i>на служавник и</i> <i>оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
III ПРЕЂАШЊИ, БЕЗ АНЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ето, је л' тако?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(љуби је):</i> Како си ти пажљива и одлучна!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Него! Зар да дозволим једна ситница да ми мути срећу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(устајући грли је):</i> Хвала ти, та ме просто претрпаваш доказима о твојој љубави.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ја то не чиним што хоћу да те убедим у своју љубав, већ тако осећам, осећам да тако морам да чиним.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(љуби јој руку):</i> Збогом, злато моје!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Боже мој, како сам детињаста! Овога часа паде ми на памет како би то дивно било да се ниси примио државне службе па по цео дан да седиш код куће, припадаш само мени и ја само теби <i>(смеје се)</i>Детињасто, зар не?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Па ипак, годи ми та твоја детињарија. Збогом, душице!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(грлећи га прати до врата):</i> Још нешто. Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш по сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, доћи кући.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! <i>(на вратима се пољубе и он оде)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(још увек на вратима</i> <i>говори напоље):</i>Ана, испратите господина!</div>
<h4 style="text-align: left;">
IV РИНА, АНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(остаје на вратима још неко време поздрављајући руком, затим улази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(долази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Отишао господин?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Отишао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих! Кад пођете до јувелира, свратите и у Поенкареову улицу до госпође Слуцки, питајте је: докле ћу чекати тај неглиже. Недељу дана обећава, реците јој, љутим се!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(оде у леву собу).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
V АНТА, АНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(средовечан,</i> <i>мршав,</i> <i>ћелав он</i> <i>упада усплахирен</i>, <i>осврћући се</i> <i>за собом као да га</i> <i>неко гони седа на столицу и непонуђен):</i> Ана, чашу вошу воде!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Молим! <i>(оде и мало затим<b> </b>се врати са</i> <i>чашом воде)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(испија наискап):</i> Хвала! Где је госпођа?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Она се облачи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Облачи? Зар је њој у оваквим тренуцима до облачења?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Биће брзо готова!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Брзо! Брзо! Женске се никад не облаче брзо. <i>(сети се)</i> Уосталом реците ми, Ана, је ли госпођа од јутрос узбуђена?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Како узбуђена?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена, били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Не, колико ја знам, ништа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Идите, зовите је, реците јој ствар је врло важна, не мора баци сва дугмета закопчати. Идите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VI АНТА, ЗАТИМ ЕВИНА И АНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(нервозно се креће</i> у <i>столици и великом џепном марамом</i> <i>брише зној са чела и око врата).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (обучена, изненађена, узнемирена): Шта је забога, да се није десило шур?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА (Ани, која је допратила Рину): Ана још једну чашу воде!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА (изађе).</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Није, није ништа!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Али ви сте тако узбуђени?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Разуме се да сам узбуђен, бићете и ви узбуђени кад чујете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Дакле, ипак се десило нешто, говорите, забога!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА (доноси чашу воде).</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (Ани): Удаљите се!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Патите ли ви од срца?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Е, па ето видите, зато и морам ствар да вам саопштим пажљиво и издалека.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Добро! Само говорите већ једном.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Хоћу, али кажем вам, само пажљиво. Седите, молим вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА {седне).</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА (кад она седне): Чаша воде све је овде</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (нестрпљиво, узнемирено): Говорите, говорите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Реците ми, дакле, сећате ли се ви свога девојаштва?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Какво је то питање?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Рекао сам вам, морамо издалека поћи, дакле, сећате ли се ви свога девојаштва?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Па да, забога!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ви сте, разуме се, пре но што сте постали жена, били девојка?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Али, господине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Знам, хоћете да кажете да се то само по себи разуме, али ја хоћу само да констатујем. Дакле, ви сте удајом престали бити девојка?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (увређено): Али, господине, ако је шала, врло је неукусна. И ја...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Будите стрпљиви, већ прелазимо на саму ствар. Ви сте се удали, лепо, а шта је затим било ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Остала сам удовица.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Е, ту сам вас, видите, чекао. Тај ваш податак није тачан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Како није тачан?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Чујте, само дозволите, ја морам бити обазрив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Али шта је вама, господине Анто, од јутрос какве су све то загонетке, какви су то разговори?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Стрпите се мало, молим вас. Одмах ћемо целу ствар извести на чисто. Да видимо најпре на основу чега ви тврдите да сте удовица? Ваш муж једног дана наљутио се на вас, напустио је кућу, рекао да иде не зна где и не зна кад ће се вратити. Такав сте исказ дали пред истражним органом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Да, тако је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И он је отишао, управо нестао је. Сутрадан нађено је крај Дунава његово одело, у капуту су нађени његови документи, чак и лична легитимација и ствар је била јасна. Леш је тек после шест недеља нађен далеко низ Дунав, разуме се деформисан, али је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашег мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашег мужа и ми смо га свечано сахранили. Ви сте ишли за сандуком, а и ја сам био на погребу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (нестрпљива): Али, забога, што ми причате те ствари већ хиљаду пута причане и препричаване? Довде ми је дошло не желим ни да мислим на све то.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Добро, пређимо дакле преко тога! Али има једна ствар преко које не можемо прећи, а то је шта сте ви урадили када сте остали удовица?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Удала сам се.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ех, то је оно, видите, што сте погрешили, нисте се требали удавати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: То је моја ствар, господине, и не дозвољавам никоме да улази у оцену...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па ипак, погрешили сте. Ето баш знам један случај са неком Саветом Томић. То је једна честита, али сирота жена. Ради тако по кућама и издржава се.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Али, господине, оставите се ви Савете Томић; каква вам је Савета пала на памет? Упаднете у кућу као смушен, говорите тајанствено и у загонеткама, нервирате ме, узбудите и сад — некаква Савета.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Није то забога никаква Савета, већ је то аутентично Савета и, кад будете саслушали, ви ћете се у то уверити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (седне резигнирана): Дакле, говорите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Та Савета Томић изгубила је мужа у рату. Погинуо је и сахранили га тамо на фронту. Она је добила и званично извешће да је погинуо и према томе била је удовица. Као таква, дакле као аутентична удовица, она се преуда за неког кондуктера. Док је била сама, мучила се па хтела жена да збрине себе. И лепо је живела и са овим другим мужем и живела би вероватно још и даље, али једног дана, после три године, врати се њен муж из ропства.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за другог мужа. И она морала да се врати првом мужу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (узбуђена, гледа): Господине, да ли вас ја разумем?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Узмите мало воде, узмите, узмите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (покоравајући се несвесно сркне воду).</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Седите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Видео сам га!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (цикне престрашено): Кога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Њега!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (очајно): Кога, забога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Вашег првог мужа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ово је ужасно, ово је мучење на које ме стављате! Зашто, зашто сте дошли да ме мучите, ко вас је послао? Шта је то што ви говорите, ко вам је такву лудост улио у главу, шта хоћете ви, говорите, шта хоћете?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ја сам га видео.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Познајете ли ви њега?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Како да га не познајем; остао сам му дужан 10000 динара, бог да га прости!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (у највећем узбуђењу): То је... то је немогуће... то ваш болестан мозак... то је... Господе боже, ја ћу да полудим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Немојте! то не смете овога часа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Не, то није истина, реците да није истина, реците, реците! Ил' ако би било истина, ја не знам, не умем да мислим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А шта би тек било да вам нисам овако пажљиво и издалека саопштио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (дочепа нервозно телефон): Ало, ало? Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? Видите, молим вас, то је немогуће. Није! (остави слушалицу) Ох, боже!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Што њега узнемиравате?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Да с ким ћу се саветовати ако не с мужем? ;</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па јесте, право имате!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (опет прилази телефону, али не маркира још бројеве): Слушајте, немојте ми дозволити да правим узбуну, ако је то шала или ако сте превидели...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Али ко би се тиме шалио! Мислите ваљда мени је пријатно што сам га видео. А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом радњом и ужасно се изненадио кад га је видео. Човек је просто пребледео. Покојник му је пришао, руковали се и дуго су разговарали на вратима радње. Кад су се растали, ја сам пришао газда-Ристићу и питао сам га: Јел' те, молим вас, који је то господин који је сада са вама разговарао? »То је човек«, вели ми газда Ристић, »коме сам био на погребу, то је инжењер Марић* и сад ми објашњава како се све то могло десити.« Ето, тако ми је казао газда Ристић који је лично с њим разговарао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? (нервозно оставља слушалицу) То је ужасно! То је немогуће! Ја ћу вас лепо молити, рођаче, да одете лично, то није далеко, Министарство грађевина, да одете, знате он већ мора бити тамо, задржао се можда у којој другој канцеларији, али је без сумње тамо. Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Не, не, не могу бити стрпљива, ја не могу да издржим ово, не могу да издржим, идите, идите, молим вас!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА (устаје): Добро! Да пођем!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Дођите ви са њим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Да, да, то се разуме. (оде)</div>
<h4 style="text-align: left;">
VII АНА, РИНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(звони).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(расејано):</i> Овај... шта сам оно хтела, не знам... заборавила сам... Кад се сетим, зваћу вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Молим! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VIII МИЛЕ, РИНА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(денди, напудрован и налицкан, при</i>лази <i>јој, грли је и љуби):</i> Шта ми ради моја Бубика?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(падне му главом на раме):</i> Ах, Миле, ја сам тако несрећна, тако несрећна.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Али зашто, грлице моја?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Нећеш веровати кад ти кажем... И ја још не верујем, нећу да верујем, не могу да верујем! То би било ужасно!...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Али шта је, забога? Ти си тако узбуђена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ствар је тако необична, тако фантастична, да ја не умем да се снађем, не умем да се приберем, не умем да мислим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(милује јој руку):</i> Дакле, реци ми, шта је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Замисли, мој први муж, који је извршио самоубиство дављењем, појавио се, жив је.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(изненађено):</i> Како, како? Жив? Којешта, то је немогуће ти, драга моја, имаш малу грозницу ето, имаш и температуру, то се теби причињава у машти, у грозници.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Знала сам да нећеш веровати. Да, да, није за веровање, па ипак... можеш замислити колико је то мене узбудило.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Умири се, Буби то не може бити истина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Истина је, о истина је нешто ми казује да је истина, не знам шта, али нешто ми казује.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Али забога, његов је леш нађен, утврђен је идентитет...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Било их је тада који су сумњали и тврдили да све што је нађено није још довољан доказ, али три године није се јављао, то је био највећи доказ.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Ти би одиста била у тешком положају, када би све то било истина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Морала бих му се вратити замисли, морала бих му се вратити. Ја сам сад тек у овоме новом животу познала шта значи то срећа у брак и сад зар да се вратим у брачно ропство? Изгубила бих и тебе, Миле!<i>(падне му у загрљај и јеца)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Буди храбра, Буби. Наћи ће се ваљда излаз из свега тога, треба се посаветовати с ким!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Посаветовати? С ким ћу се врага посаветовати кад ево пола сата звоним и тражим свога мужа, а њега нема у канцеларији отишао је бог те пита када, а још није стигао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(гледа у сат на руци):</i> Пре десет неће ни стићи у канцеларију.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Тврдиш, као да поуздано знаш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Знам као и ти што знаш. Он у ово доба, пред одлазак у канцеларију, увек сврати код Лидочке на кафу. То тако бива свакога дана све откако се Лидочка вратала из Берлина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(равнодушно):</i> Бави ли се тамо дуго?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Док не посрче кафу, до десет отприлике.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ко ће то да сачека, ја морам што пре с њим говорити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон ако желиш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам. У томе и лежи хармонија нашега брака, што једно друго не узнемиравамо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Онда ти не остаје ништа друго до стрпљење.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Стрпљење! Као да је то тако лако бити стрпљив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Најбоље немој мислити на то. Ево ја ћу ти скренути мисли на друге ствари. Драга моја голубице, остао сам сасвим без трошка, мршав сам као зимски комарац. Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити тако око 200 динара.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(вади из кесице и даје му):</i> Ти си тако често у новчаним неприликама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Шта ћу, шта могу, отимам се колико могу, али живот је тако компликован!</div>
<h4 style="text-align: left;">
IX АНТА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(улази):</i> Нема га, ето ти, нема га!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(Милу):</i> Дакле, као што вам рекох, господине, мој муж, и ако би дошао, не би вас могао примити има извесних брига. Уосталом, најбоље ће бити да га по вашем послу потражите у канцеларији, он нерадо прима код куће.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(љуби јој руку):</i> Тако ћу учинити, госпођо. Извините! Збогом! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
Х РИНА, АНТА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(пошто му је кришом добацила. пољубац, обраћа се Анти,</i> <i>када Миле оде):</i> Ја не знам зашто постоје канцеларије кад молиоци и код куће узнемиравају чиновнике. Дакле, нема га?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Није тамо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Па ипак он је тамо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Сад идем отуд.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(узима слушалицу и тражи број):</i> Ало, ало! Ти си, Милане, је ли, ти си? <i>(Анти)</i> Ето!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(ишчуђава се).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те! Ниси још ни сео? Немој ни седати, молим те. Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те... Пожури, молим те!<i>{оставља слушалицу)</i> Ево га иде!</div>
<h4 style="text-align: left;">
XI СПАСОЈЕ, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(новопечени богаташ):</i> Добар дан желим! <i>(љуби руку Рини)</i>Извините, куцао сам два пута. Не желим да вас узнемиравам, свратио сам само да вас умолим моја би ћерка хтела да погледа по радњама штофове за венчану хаљину, јер, знате већ, венчани дан се приближава. А она то не би хтела без вас, она тако верује у ваш укус да не би хтела без вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(нестрпљиво):</i> Да, само сада не, данас не; имам пречих брига, заједничких брига које се тичу и вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мене?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ви нисте ништа чули? <sup>1</sup></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не знам шта бих имао чути?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА (Анти): Како то, господин-Анто, нико сем вас није чуо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ја нисам чуо, ја сам видео.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта си ког ђавола видео?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Рећи ћу ти. Патиш ли од срца?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, нешто мало.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(звони):</i> Разуме се, то ти и припада у тим годинама.</div>
<h4 style="text-align: left;">
XII АНА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(долази)</i>: Молим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ана, донесите чашу свеже воде.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА: Молим.(оде)</div>
<h4 style="text-align: left;">
ХIII АНТА, РИНА, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(Спасоју):</i> Седи, молим те, јер ствар морам да ти саопштим пажљиво и издалека. , ,</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Та оставите се, молим вас, те ваше пажљивости. <i>(Спасоју)</i>Господин је бескрајан. Рећи ћу вам ја човек о коме сви знамо да је умро, да је покојник, човек којег смо сахранили, жив је.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(посрне и дрекне):</i> Ко то, ако бога знате?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Онај чију си кућу на Теразијама и све остало имање ти наследио.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Та идите, молим вас лудост, као да смо деца... којешта... откуд то може бити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: И ја не могу да верујем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ко би још тако што веровао и ко је, молим вас, такву глупост могао измислити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Мени је наш рођак, господин Анта, донео вест.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ти?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ја.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта ти пијеш овако изјутра?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Не пијем ништа, али бих могао сад испити цео мотор бензина, и не би ми ништа било.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Реци ми, молим те, како си могао на такву глупу мисао доћи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Покојног Павла Марића.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ама, којег Павла Марића?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Оног чији си ти наследник.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ама, остави се ти тога наследства, већ реци ти мени... Уосталом, нема шта да ми кажеш, немам шта да те питам. Рећи ћеш ми глупост која је немогућа. Разумем и још кад би рекао: »чуо сам«, премда бих те ја и за то казнио за проношење лажних гласова, али рећи: »видео сам«, рећи »видео сам«, то је просто злочин.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(упорно):</i> Видео сам га!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(нервозно):</i> Опет он!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Можете мислити како је тек мени било кад ми је господин саопштио.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: У, 'ајде да си казао на пример угасило се сунце, лепо, примам што светли мора се једног дана угасити. Примам! Да си казао на пример тутор те и те цркве прогутао је торањ црквени лепо, и то примам. Има тутора који гутају црквене приходе, а кад им се прошири стомак, они су кадри, разуме се, да прогутају и торањ и свих пет звона. Лепо, примам и то! Примам да је Дунав променио ток и сад тече узводно примам да је влада решила да изврши слободне изборе, сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да примим! И дате пита човек зашто си потрчао то госпођи да саопштиш? <i>(Рини)</i> Могу већ мислити како вам је било кад сте чули.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А можеш мислити како је тек мени; било кад сам га видео.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чујете ли га, он то, па то.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Верујте, кад сам га видео, а мени се пресекоше ноге па не умем скоро да корачам. И одједанпут ме свега обли зној, па онда, као да ми је неко тако ознојеном спустио кришку леда у кошуљу, подухвати ме језа у леђима и почнем да дршћем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не знам шта имаш ти ког ђавола? да дршћеш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Како шта, а оних 10000 динара?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па ти си се на суду заклео да си му вратио ту суму.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Заклео сам се, не кажем да се нисам заклео, али он тада није био жив, а сад је жив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дакле, то тебе жуљи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па то, дабоме!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чекај, молим те, сад ћу ти рећи. <i>(вади из џепа једну књижицу и прелистава је) </i>Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим са собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. <i>(нашао је</i> <i>страну</i>) А ево 144 кривоклетство.<i>(чита у себи)</i> Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ко то?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Пати!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Зашто ја?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ама, како ти то мени робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части. Али робија, господине, то је већ нешто друго. И оно што ме буни то је откуд ти, зашто ти то мени одмераваш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Уосталом, ја бих чак и требао да будем тај који те тужи, јер ти си у ствари мени зајео тих 10000 динара.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Гле сад!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мени, да! Кад је кредитор извршио самоубиство, образована је маса и ти си дуговао маси, а та маса припала је мени у наследство као најближем сроднику.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А, сад разумем што си се ти тако обрадовао кад си чуо малопре да је Павле Марић жив. Па да, ко би се обрадовао ако не би ти као најближи рођак?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(нервира. се њиховим разговором):</i> Али, :забога, ви говорите о свему, само не о ономе што је у овом тренутку најважније.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па да, господин мени робија. Тако тек робија, као да другог занимања у животу нема, него робија. И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот да и себи одмери коју годину?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја нисам никоме зајео 10000 динара.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па ниси, дабоме! То је ситница за тебе, нећеш ваљда да се прљаш за такве тричарије. Али троспратна кућа на Теразијама, велики плац код Железничке станице и два дућана у Краља Петра улици, то је већ нешто,</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Три кривоклетства, седам лажних уверења, четири адвоката и наследство. Погледај ти у та твоја упутства, па види шта тамо пише за такве случајеве?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(цепти од узбуђења</i> <i>и</i> <i>суне</i> <i>на</i> <i>њега са стегнутим песницама</i><i>као да би тога</i> <i>часа да</i> <i>га смрви,</i> <i>уздржи се и прилази му):</i> То си сад рекао и никад више!</div>
<h4 style="text-align: left;">
XIV НОВАКОВИЋ, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(улази</i> <i>узбуђен):</i> Забога, забога, је ли то могуће?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(похита му у сусрет):</i> Ти знаш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Сад на путу, срео сам се са господином Тадићем и он ми каже видео га је, разговарао је с њим. Нисам дотле ни сањао зашто ме зовеш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И ја сам га видео!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Баш видео?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Овако као што вас гледам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па то значи, господо, не може човек ни у смрт веровати? И смрт се пролагала. <i>(вади из</i> <i>џепа)</i> Молим вас, је ли ово посмртна листа или није?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(извирује):</i> Јеси ли и ти потписан на њој?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Није, него ти! Је ли ово посмртна листа, питам ја вас јесмо ли човека сахранили .</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Парцела 17, гроб 39.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће? Ја мислим да у уређеним западним државама мора постојати о томе какав закон и по том закону ко је мртав тај је мртав. Код нас, међутим...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Не може држава никога натерати да буде мртав.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави и моја покојна жена, која је умрла пре једанаест година. И дође лепо, је л', па: »Добар дан«, а ја њој: »Добар дан, изволите!«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Није овде питање шта може да буде а шта не може, него он је ту!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Али како? Одакле? Је ли устао из гроба! Је ли васкрсао? Је ли побегао с чега је пао, с дрвета, с месеца или са Марса?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Кажу да је допутовао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта има да допутује од гробља довде и којим то возом? Господе боже, ја не умем да мислим; то ми се први пут у животу дешава да не умем да мислим. <i>(седне)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(Милану):</i> Зар ништа ближе ниси сазнао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Да, сазнао сам, веле није био мртав.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па да, он ће сад то да пориче.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Одсео је у »Ексцелзиору«.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Која то парцела?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: У хотелу »Ексцелзиору«. Ето, то је све што сам сазнао.<i>(сети се)</i> Ах, да, још нешто. Распитивао се код Радића и о томе где ја станујем, вели посетиће ме.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Вас?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Мене, или... моју жену, можда.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(престрашена):</i> Мене? Зашто мене?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па ви сте му понајпречи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ја?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па да, јер ви сте у ствари сад његова жена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(притрчи и</i> <i>зграби чврсто мужа):</i> Милане, је л' то истина што тај господин говори?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(збуни</i> <i>се):</i> Ја не знам! <i>(Анти) </i>На основу чега ви то тако говорите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: На основу Савете Томић.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ето ти га сад, каква ти је сад та Савета Томић?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: То је она што се удала мислећи да је удовица. а кад се вратио први муж, њу суд, по потреби службе, без путних и селидбених трошкова премести из другога у први брак.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(узнемирена, Милану):</i> Је ли то могуће?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Кажу, тако је по закону.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(хтео би да</i> <i>утеши Рину):</i> Ја не верујем да би један закон могао служити насиљу, јер то би било насиље.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(грдећи Милана):</i> Ја нећу да се растанемо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Буди мирна, Рина! Не постоји закон који руши срећне бракове.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(размишљао је и слушајући њихов разговор):</i> Све што ви говорите, све је то споредно, сасвим споредно. Овде је главно и основно питање како може један човек кога смо ми пре три године поштено и срдачно сахранили, како може тај и на основу чега...</div>
<h4 style="text-align: left;">
XV ЉУБОМИР ПРОТИЋ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(доноси неколико бројева разних новина он</i> <i>је блед и врло збуњен):</i> Шта је ово шта је ово, забога?! <i>(сети се)</i> Пардон, госпођо?<i>(прилази Рини</i> и <i>љуби јој руку обраћа се</i> <i>осталима)</i> Шта је ово?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Вама је рђаво?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(звони):</i> Патите ли од срца?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(улази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(Ани):</i> Чашу воде!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(одлази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(уморан и клонуо седа у фотељу): </i>Ништа, ништа, боље ми је, ништа. Шта је ово, шта је ово, забога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Ко вам је рекао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Ко? <i>(пружа му листове)</i>Ето пуне су новине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(дрекну):</i> Новине? <i>(разграбе</i> <i>да у</i> <i>и свако</i> <i>отвара по један број)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Ау, ала су крупни наслови.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(чита један наслов);</i> Чујте само молим вас: »Мртви се дижу«.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(чита):</i> »А кад дође суђени дата смрти<i>, </i>мртви ће се дићи из гробова.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(чита):</i> »У парцели 17, гробница 39 отворила се и мртвац се дигао.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(чита):</i> »Мртви устају, мртви го:воре.« .</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(донела</i> <i>је чашу</i> <i>воде).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(испио је воду).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не налазим да је ствар тако интересантна да би јој новине морале толику пажњу указати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Можете мислити како ми је било кад сам на улици сазнао поражавајућу вест. До тог часа нисам ни појма имао. Читајући на трамвајској станици, отворио сам новине и привукао ми је пажњу упадљиви наслов: »Мртви устају, мртви говоре!« Прочитах прве редове и на један мах ме обли зној!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Исто тако и мене.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Обли ме зној по челу, а руке почеше да се хладе, замагли ми се пред очима и ја се наслоних на зид.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(узима га под руку и одводи на страну поверљиво):</i> Не разумем ја, зете, што тебе та ствар толико узбуђује? Разумем све остале, али тебе...? Шта си ти могао имати са покојним Марићем?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(нервозан, узбуђен још</i> <i>увек).:</i> Не можемо сада о томе говорити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То мора да је нека позамашна сума?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Да, тако нешто!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(увек задубљен у новине):</i> Е, па ево и тачног списа како се све то десило. Читав интервју.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(прибирају се око Новаковића):</i> Читајте, читајте ....</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(одвојио се,</i> сада <i>потиштено, али ипак прати ток</i> <i>читања).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(чита) </i>»На питање нашег сарадника, је л' то све било претходно смишљено и до извесном плану изведено, господин Марић је одлучно одбио да је ту било ма какве намере. Он овако објашњава догађај: Десио ми се судбоносни догађај, жена ми је учинила грубу неправду и то ми је нанело тежак бол. Јер, ма и разочаран, ја сам ту жену и у тренутку када сам због ње патио...«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Молим те, пређи преко тих баналности.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: »Био сам необично узбуђен, нисам знао шта ћу да радим тога тренутка.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА<i>(\Рини):</i> Пати ли он од срца?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ама, не прекидајте! Читајте, молим вас</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(чита):</i> »Када сам хтео да донесем одлуку, уплашио сам се од себе. Увидео сам да бих могао донети пренагљену одлуку, због које бих се доцније кајао. Тада ми паде на памет да се удаљим да побегнем, да се уклоним из средине која ми је сва изгледала одвратни саучесник да се усамим и приберем и тад тек донесем одлуку шта ћу и како ћу. Решио сам се да отпутујем не казујући никоме куда. Уосталом, ја и, сам тада нисам знао, пошао сам на пут ма где, Када ми је кондуктер тражио карту, ја је нисам имао кад ме је питао, ја нисам знао докле ћу путовати. Најзад се одлучим за Беч, тамо ће ми бити најпријатније, јер познајем Беч.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Сасвим. И. да се после два-три дана вратио, све би било. у реду.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ:. Али, не прекидајте, забога!... <i>(Новаковићу):</i>Молим вас, читајте даље!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(чита):</i> »У Бечу сам одсео у једном хотелу у близини универзитета и два-три дана сам седео усамљен, обузет својом бригом. Четвртог дана сишао сам у Кертнер не бих ли у оним кафанама где увраћају наши могао да се видим с ким. Нисам никога нашао, али су о зиду висили београдски дневни листови. Узмем најновији број једног листа, отворим и изненадим се кад опазим своју слику. Већ из самих наслова сазнам да сам извршио самоубиство дављењем у Дунаву и прочитам пуно детаља о своме самоубиству. Најпре сам се смејао, а затим ми паде на памет гле, па ово би могао бити најсрећнији излаз из ситуације. Важити као мртав, а бити жив.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Он то сматра као најсрећнији излаз из ситуације. Хвала му лепо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па он то са свога гледишта.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Са свога, дабоме! али имамо и ми своје гледиште.<i>(Новаковићу)</i> Читајте, молим вас, даље!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(чита даље):</i> »Одлучих се дакле на то, и како је Беч незгодно место, јер свакога тренутка може човек срести познаника, првим возом кренем у Немачку, у Хамбург и у околини Хамбурга, у једној фабрици, срећно нађем запослење, где проведем пуне три године неопажен, јер се нигде ван тога предграђа нисам кретао.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И да га пита човек што је напуштао тако срећно запослење, што није остао тамо па мир бог.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Можда је човек хтео да обиђе своје имање ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Можда! А можда и да наплати своја потраживања која нису наплаћена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(нервозно):</i> Ја не могу, ја не могу никако да се приберем ни да се умирим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па добро, кога смо ми сахранили?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Одговара он и на то питање.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта каже, бога вам?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(чита):</i> »На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: Мислим да ће то бити мој бивши надзорник на грађевини, руски емигрант Аљоша«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Аљоша!?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(наставља читање);</i> »Тога дана кад ћу ја поћи на пут, Аљоша ми је изјавио да има самоубилачке намере, рекао ми је чак изреком да ће се у Дунав бацити. Он је на себи имао моје изношено одело, он је при себи имао моја документа. Само је он могао бити тај самоубица.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Аљоша!?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И ти си Аљоши положио венац на гроб?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(очајан):</i> Сад дакле знамо све Као што видите, ситуација је очајна.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дабоме да је очајна!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Ми овога тренутка, у овој узбуђености, нисмо ни кадри догледати све последице.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Нисмо, дабоме! <i>(Новаковићу)</i> Ето, на пример, ви би остали без брака.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(загрли чврсто</i> <i>Милана):</i> Ах, то не, само то не!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА<i>(Спасоју):</i> Па затим, ти би остао без имања.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А затим ти би отишао на годину дана робије.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Опет! Казао сам ти да сам на ту реч осетљив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Хтео сам, знаш, само да изложим све последице. Али има једна која је тежа од свих. То је господин Ђурић. Шта ће тек рећи на све то господин Ђурић?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Но!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Човек који је уложио све своје искуство, сав свој углед и везе у огромно предузеће у које смо ми уложили капитал и знање, шта ће тек рећи? Јер, ако би се примило такво стање, цело би се наше предузеће из темеља срушило.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: То је још најмање!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Најмање? Како најмање? Јеси ли ти чуо који пут за велику финансијско-техничку групу »Илирија ад«?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Да, чуо сам, знам!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То је, господине, група која тражи од државе концесију за исушивање свих мочвара, подводних терена, језера и уопште свих водених талога у нашој краљевини. То је један огроман дванаестогодишњи посао који предвиђа и огромне техничке објекте најмање десет великих гвоздених мостова, око стотину бетонских мостова и велики број тунела и пропуста. Огромно нешто, разумеш ли!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Не видим само какве то везе има?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Какве везе? Сви смо ту унели што смо имали. Господин Новаковић је, на разне таксе и претходне трошкове, на израду планова и друге ствари, унео око пола милиона динара готовог новца. Господин Протић, односно мој будући зет и сада вереник моје кћери, изабран је за техничкога директора целога предузећа. Да, господине, а то није изабран зато што је мој зет, већ као стручњак. Мој зет је пре две године штампао своје велико научно дело »Мелиорација таризације«. То је дело направило огромну сензацију. На основу тога дела изабран је и за ванредног професора универзитета, јер, господине, то није дело само обичне научне вредности, већ је то једна научна револуција у области хидротехнике по новим методама рада које су у њему изнесене.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(задивљен):</i> Како ти то научно говориш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ, Учио сам, господине, све сам ја то научио напамет да бих могао о тој ствари говорити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРОТИЋ <i>(Спасоју):</i> Ја вас, молим, оче, не говорите више о томе говорите о чем другом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А какве везе све то има са тобом?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Пре свега, та велика техничко-финансијска конзорција нема основног капитала. Сав капитал на коме је заснована конзорција, то је што јој је генерални директор господин Ђурић, брат министров.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А Шварц и Розендолф?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шварц и Розендолф, то су обични трговачки агенти један је агент неке фабрике аутомобилских гума, а други фабрике чешљева и других целулоидних производа. Рећи ћеш: зашто смо и њих увукли у конзорцију кад су обични агенти? Зато, господине, што нашој држави, нашим. новчаним заводима и нашој чаршији, не импонује предузеће у коме није по један Шварц или Розендолф. И најзад, ми њих и не сматрамо као обичне агенте. Ми смо их прогласили за представнике великих иностраних капитала. Шварц важи као представник белгијских, а Розендолф као представник англосаксонских капитала. Уосталом, нама и не треба капитал, јер ми ћемо концесију, кад је добијемо, вероватно и продати, али оно што нам треба то су претходни трошкови и кауција. Претходне трошкове поднео је господин Новаковић, <i>а </i>као кауцију ја сам дао моју троспратну кућу на, Теразијама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па ту кућу дао си као мираз уз кћер.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, али привремено је залажем за, кауцију. Ето, разумеш ли сада ситуацију? И замисли сад, на све то, појави се један мртвац, прогута ту кауцију и прогута цело предузеће »Илирију«. Може ли се то дозволити, реците, може ли се то дозволити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(нервозно):</i> Па зато, забога, говоримо о томе, а не о »Илирији«.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: О чему?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: О њему, о покојнику. Он може свакога часа наићи свакога тренутка кад се отворе врата, ја застрепим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(збуњен,</i> <i>али као прибира се):</i> Па... нека дође...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ? Да, али питање је како ћемо се понашати према њему?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Како? То је тако проста ствар. Ми не можемо признати да је он жив то би било против наших интереса, када би му признали да је он жив. Понашаћемо се, дакле, као према покојнику.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Како то мислиш: је л' да се прекрстимо кад га видимо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ти можеш и да се прекрстиш, али што се мене тиче, ја ћу сматрати да он не постоји. Ако дође, сматраћу као да није дошао ако ме поздрави, нећу га ни отпоздравити не могу се ја здравити са мртвацима. Но, хвала лепо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А ако проговори?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нећу му одговорити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ја ћу окренути главу, ја не желим да та видим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А мислите ваљда да ја желим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Ви мислите, дакле, да је најбоље игнорисати га, потпуно игнорисати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Као да не постоји.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(одобравају).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
<b style="background-color: #fef9f0;">XVI АНА, ПРЕЂАШЊИ</b></h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(доноси визиткарту и предаје Новакови;ћу).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(престрављени):</i> Он?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Он!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(узнемирени су и гледају се тупо међу собом).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(преврће</i> <i>карту у</i> <i>руци и размишља најзад одлучи):</i> Нека уђе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНА <i>(оде).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(једва се одважи):</i> За мене не постоји.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ: Ни за нас. <i>(заузимају разнолике</i> <i>ставове</i> <i>Спасоје прекрсти руке на трбух и</i> <i>загледа се у таваницу;</i> <i>Рина се сакрије</i> <i>иза</i> <i>леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њој</i> <i>и заклонио</i> <i>очи;</i> <i>Анта узео мараму</i> <i>корсем</i> <i>да</i> <i>обрише нос, па</i> <i>како</i> <i>га забо у мараму, не диже</i> <i>га.)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XVII ПАВЛЕ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(улази и</i> <i>погледа по свима):</i> Добар дан!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(нико му не одговара, нико не окреће главу остају у ставу у коме су били).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(дужа пауза, он</i> <i>их посматра и</i> <i>најзад</i> <i>понавља):</i> Добар дан, желим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(не осврћући се, гледајући и</i> <i>даље</i> у <i>таваницу, савладан пргавошћу):</i> Чули смо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Мислио сам... очекивао сам...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(заборавља се).</i> Шта сте ког ђавола очекивали, нисте ваљда мислили да ћемо пасти у несвест кад се појавите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То не, драги наследниче, али сам мислио предусрешћете ме радошћу којом се у породици предусреће у таквим изузетним и необичним случајевима. Вратио сам се, забога, из мртвих.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То је ваша ствар!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не само моја већ и моје породице. Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку мужа за којега је мислила да је мртав?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(буни се и крије иза Милана).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(Спасоју):</i> Или ви, на пример, као најближи рођак? Кажу, ви сте на суду доказали да сте мој најближи рођак, а видим <i>(вади из џепа своју посмртну листу)</i> и на посмртној листи приликом мога погреба потписали сте се као уцвељени рођак. Тако близак рођак као ви морао би се обрадовати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(збуњено):</i> Морао би, не кажем да не би морао, али не могу ја дозволити да се ви играте са мојим осећањима. Час вам падне на памет да умрете и ја треба да плачем, затим вам падне на памет да оживите и ја треба да се радујем. Па ви то тако можете терати довека и онда не треба, је л' те, ја ништа друго да радим него час да плачем а час да се смејем!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(погледа око себе):</i> Па онда, и ова друга господа. Мој друг и ортак, на пример...?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за вашега живота!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, да, али господин Анта, рођак моје жене! Најзад, прескочимо њега.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Сасвим, прескочимо мене!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Али мој млади пријатељ, господин Протић, према коме сам ја имао толико љубави и поверења и коме сам ја...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПРОТИЋ <i>(сломљен,</i> <i>прилази му):</i> Ја вас молим, господине, дозволите ми да о томе насамо говоримо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Молим! Велите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А моја супруга можда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(тргне се</i> <i>као под</i> <i>убодом, преживљава тежак моменат, и најзад промукло шапће): </i>Изволите се обратити моме супругу!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Господине, ваша бивша жена преудала се легално за мене и ми данас живимо у једном срећном браку. Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: На основу тога што сам жив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То треба, господине, доказати! Не може то тако дође ма ко и каже ја сам жив! Истрагом је утврђено да сте ви извршили самоубиство и према томе ви сте мртви ви сте пред законом мртви и ви сте за све нас мртви. Сахранили смо вас, и то свечано. Ја сам са госпођом ишао за сандуком, мој зет је држао говор, моја ћерка је шест недеља носила црнину, а ја сам вам положио венац на гробу, па шта хоћете више и шта би ви могли тражити више?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
.ПАВЛЕ: Ја сам вам врло благодаран на толикој пажњи!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Давали смо вам четрдесетодневни и годишњи помен.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Врло сам вам захвалан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Е, па шта би дакле још? Ми смо са своје стране учинили све што смо само могли. Шта хоћете још?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ништа ја нећу, дошао сам да вам благодарим за све пажње које сте ми указали.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тога ради нисте морали долазити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Мислите, дакле, да ми немамо о чему више да разговарамо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја не видим о чему би могли разговарати?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Зар ви не видите да се мојим доласком мења ситуација? Да се управо мења из основа цео ред ствари? О томе би имали шта да проговоримо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја не видим да се мења ситуација, а, најзад, ако ви налазите да је измењена, ја ћу вам дати пријатељски савет како да се из те измењене ситуације извучете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Молим, радо ћу вас чути.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ако ваш долазак има да значи претњу свима нама, онда вам морам рећи да сте у заблуди. Мислите ли ви да је то лако порушити све што је изграђено после ваше смрти? Варате се! За вас би једини излаз из ситуације био када би се вратили тамо одакле сте и дошли и помирили се с тим да сте мртви.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, то би био један излаз из ситуације, али има још један, и ја сам се за овај други одлучио.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Атај је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да останем овде, међу вама!</div>
<i style="background-color: #fef9f0;">(општи покрет негодовања)</i><br />
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: То није међу нама, него против нас!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ако ви тако хоћете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То значи, господине... размислите, размислите још једанпут.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Три године сам ја размишљао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: О таквим стварима није доста ни тридесет година размишљати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Опростите, господо, што сам вас узнемирио. Мени је потребан био овај сусрет пре но што пођем даље. Мислио сам да свакоме посебно начиним посету.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Мене прескочите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Али утолико боље када сам вас нашао на окупу. Праштам се, господо. <i>(хоће да пође)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чекајте! Је ли то ваша последња реч?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(застане):</i> Моја последња реч; ја сам жив и ја хоћу да живим!<i>(оде)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ И СВИ <i>(запањени погледају се међу собом).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(први се прибере и викне</i> за <i>њим, иако је већ отишао Павле):</i>Али и ми хоћемо да живимо! Анто, потрчи за њим и довикни му и ми хоћемо да живимо и ми хоћемо да живимо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
Завеса</div>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/05/pokojnik.html" name="Drugi_cin"> </a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ДРУГИ ЧИН</h3>
<b style="background-color: #fef9f0;">(Лепо намештена соба у Спасојевој кући.)</b><br />
<h4 style="text-align: left;">
I ВУКИЦА, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА (укусно <i>обучена, светлих</i> <i>маникираних</i> <i>ноктију, почупаних обрва и раскошно обојених усана, седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету):</i> Не разумем зашто се од мене крије разлог?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не крије се, душо, али је тај разлог такве природе...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Мора да је то врло чудан разлог. Заказати дан венчања, објавити то тако рећи целом свету, штампати и позивнице, па уједанпут обуставити све то... Па то је читав скандал! И, зашто, зашто?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Наишле су изненадно велике бриге.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Бриге, бриге, па ти<b> </b>их имаш увек.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, имам их, ал' ово су, како да кажем, изузетне бриге. Тичу се ове наше конзорције. Наишли смо на једну врло велику сметњу, којој се нисмо надали, и сви смо забринути, и твој вереник тако исто.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Да, и тај господин вереник. До пре неки дан је по два и три пута дневно долазио пиљио ми у очи као маче говорио ми љубавне речи и описивао ми најлепшим бојама наш будући брачни живот. А од прекјуче, једва сврати покоји пут и то нешто збуњен, расејан, не уме ни да говори.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па, пажем ти, све нас је притисла брига, зато нам и није до венчања сад. Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде нај веселији дан у животу... <i>(милује је по коси)</i> Стрпи се само, видећеш, све ће добро, све ће бити лепо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Али не доводим је ја, забога! Срела ме је јуче па вели: »Доћи ћу сутра да обиђем Вукицу!« Нисам јој могао рећи немој долазити, не трпи те Вукица.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Не трпим је, па то ти је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Али, душо моја, морамо је трпети. То је најпре моја сестра, од тетке додуше, али тек сестра, а затим је то једна врло богата уседелица.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Па? Јесам ли јој ја крива. Што се није удала кад је требала?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не знам, али она је богата. Додуше, она се носи мишљу да све своје имање остави некој хуманој установи све маторе девојке, знаш, болују од хуманизма, али ја мислим да ће она водити рачуна и о теби.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(одлучно</i> <i>и</i> <i>каприциозно):</i> Не трпим је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не разумем, зашто је баш толико не трпиш? Шта ти је нажао учинила?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Несносна ми је. Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи. Само о томе, само о томе, а уз то се још пренемаже и уздише.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не треба јој замерити свако уздише за својим идеалима.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Па зар брачна ноћ идеал?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Идеал је, сине, све оно што човек не може да постигне.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: И сад ја да испаштам зато што она није постигла свој идеал!</div>
<h4 style="text-align: left;">
II АНТА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Добар дан! Добар дан, госпођице Вукице!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Добар дан!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(Вукици):</i> Остави нас за часак, имамо разговор баш поводом те наше бриге.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Молим! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
III АНТА, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Јеси ли га пронашао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Једва! Није он, знаш, сарадник кога листа или да има свој лист, па да га можеш лако наћи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Него?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Он је онако, дође му као неки летећи новинар он вели да је публициста. Пише, знаш, онако, испод руке.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па такав нам и треба. Знаш ли му бар име?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Да, знам! Младен Ђаковић. Кажу нико као он не зна написати тако оштро и страшно да се ономе кога нападне преврћу и дедине кости у гробу. Нико као он, кажу не уме тако од црнога да направи бело, а од белога црно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Доћи ће још данас пре подне.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Боже, сачувај. Учинио сам толико да га пронађем, али право да ти кажем, не желим да се ја плетем у ствар. Ти знаш добро да сам ја прескочен, па зашто онда да се сам потурам под секиру?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То што си прескочен немој да рачунаш много ако се сручимо, сручићемо се сви, а и теби твоја година не гине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(тргне се):</i> Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Немој ни уз реч, брате!</div>
<h4 style="text-align: left;">
IV АГНИЈА, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(младалачки обучена и нашминкана, матора девојка, она</i><i>доноси леп букет цвећа):</i> Добар дан желим! <i>(рукује се</i> <i>са</i> <i>Антом па са Спасојем)</i> Како, зар ти сам код куће?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. <i>(На њеним вратима.)</i> Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(дигао се већ раније):</i> Па 'ајде ја да идем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Још пре подне.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Добро, па уврати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Хоћу, збогом госпођице Агнија!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Збогом!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
V СПАСОЈЕ, АГНИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ама, шта ради то дете? Вукице!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Немој је звати, хтела бих да проговорим с тобом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта имаш ког ђавола да разговараш са мном, ето ти Вукице па разговарај са мном.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Хтела сам да те питам, знаш, за то одлагање венчања. Знаш ли да ти се то напоље врло рђаво тумачи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи! Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице!</div>
<h4 style="text-align: left;">
VI ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(кад Вукица наиђе):</i> Где си, дете, забога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Добар дан желим, тетка!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Добар дан! Слатко моје! <i>(љуби</i> <i>је) </i>Ово је за тебе. <i>(даје јој букет)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Хвала, тетка!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Па како је, како је, јеси ли већ сита радости?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Ох! Да! <i>(разгледа</i> <i>букет)</i> Гле, како је то лепо цвеће!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Сама сам га бирала код цвећара. Хтела сам да личи на један букет који је мени тако драга успомена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Из младости свакојако?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Да... да... из ранијих дана. Добила сам, тада, такав исти букет са визиткартом на којој је писало: »Цвећу цвеће«.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: То је тако лепо! А шта је писало с друге стране визиткарте?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ништа! Само име Сима Тешић, артиљеријски капетан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: О, могу мислити како вам је то драга успомена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Како да не! Дршке од цвећа из тога букета још чувам...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: А чиме сте ви, теткице, наградили дародавца букета за ту пажњу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(кобајаги збуњено):</i> Чиме? Ничим, чиме бих га могла наградити? .</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Признајте, признајте ипак, морали сте га тек нечим наградити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(збуњено):</i> Па, може мој... наградила сам га једним љупким осмехом, Чим другим може девојка наградити каваљера? Али оставимо тај разговор о пријатној прошлости, разговарајмо боље о садашњости, о будућности, о теби. Јеси ли се већ одлучила какву ћеш венчану хаљину правити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Нисам, али на то нећу ни да мислим, пошто је свадба одложена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Па ако је одложена, одложена је моментално, али ће је бити. Је ли, Спасоје?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(који се</i> <i>зарио био у неко писмо, тргне</i> <i>се):</i> Па да, разуме се!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: А на венчану хаљину треба за времена мислити. Данас има тако много тих модних журнала да је врло тешко одлучити се. Па онда материјал! Дођи код мене, толико пута сам ти рекла, дођи код мене, ја имам преко тридесет мустара материјала за венчане хаљине. Дођи да разгледаш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А што ће ти, бога ти, толике мустре?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Тако, бирала сам, волела сам да правим збирку. Па зашто не? Један прави збирку поштанских марака, други збирку старог новца, лула, старих сатова, јеленских рогова, што не бих и ја имала своју пасију? Правим збирку мустара материја за венчану хаљину; то је моја пасија.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Па што замерате, тата, тетки? Боље то но да збира мачке ко стрина Јованка,</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не замерам само не разумем како је не мрзи да иде по радњама и тражи да јој се секу они комадићи крпа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Немој да кажеш, Спасоје, има и то своје дражи. Уђем у радњу и упутим се најстаријем помоћнику Господине, ја бих желела да ми покажете материје за венчану хаљину! Помоћник одмах направи љубазно лице и служи ме са задовољством, мислећи да сам ја срећна вереница. И то траје читавих пола сата. Мени доста и тих пола сата.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па доста!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(Вукици):</i> Слатко дете моје, како бих волела да ми покажеш твоје рубље и преобуке које си спремила.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Па показала сам вам већ.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ако, волим опет да видим. <i>(шапћући јој)</i> Право да ти кажем, ја се не слажем с тим да обучеш ону белу свилену пижаму прве брачне ноћи ја сам за лихт плаву кошуљу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(оцу</i> <i>очајно):</i> Ето, кажем ја!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта то?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(збуњено):</i> Кажем ја да мој вереник неће доћи. <i>(погледа</i> <i>сат на</i><i>руци)</i> Које је већ доба, а њега нема.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Доћи ће! Немој бити нестрпљива.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(загрли Вукицу и води је у собу): </i>Слатко нестрпљење! 'Ајдемо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(пролазећи крај оца):</i> Кажем ја!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА И ВУКИЦА <i>(оду у собу).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VII ЂАКОВИЋ, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ <i>(робустан тип,</i> <i>аљкаво</i> <i>обучен):</i> Добар дан желим! Мислим да нисам погрешио адресу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А с ким имам част?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Ја сам Младен Ђаковић.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ах, висте тај новинар?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Не новинар, публициста!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(понуди га руком да седне):</i> Мислио сам да је то свеједно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Не, господине. Новинар је везан за лист, за уредника, за издавача, ја сам слободан, пишем кад хоћу и шта хоћу брошуре, детке, памфлете и уопште такве ствари.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, то је оно што би у овом случају и требало, и ради чега сам хтео са вама да разговарам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кажу да сте ви у полемици кадри доказати да је црно у ствари бело, а бело да је црно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Све се може оспорити и потврдити, зависи од моћи логике. И у чему је уосталом филозофија старих грчких филозофа Протагоре, Сократа и Есхила? Суштина је њена у томе да свако да садржи у себи своје не, а свако не носи у себи своје да. Све зависи од моћи логике.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па ви то имате, кажу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Да, логика, то је моја моћ! Бог, видите, сваком човеку дарује понешто вама је, на пример, дао паре, мени је дао логику. Он не даје једноме све, а другоме ништа. Не може он вама дати логику и паре, је л' те то двоје не иду заједно. Он је мени дао ово, а вама оно и рекао ево вам, па ви сад се размењујте. Ти стави газда-Спасоју у службу твоју логику, а он ће теби ставити у службу своје паре.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Како ставити у службу своје паре.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Па тако, ја ћу то што ви желите лепо написати, а ви ћете то што ја напишем лепо платити је л' тако?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(устежући се):</i> Па, да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Дакле, пошто смо се начелно споразумели, изволите сад прећи на детаље и изложите ми ствар. <i>(вади папир и писаљку</i> <i>и спрема</i> <i>се да пише)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ствар је у овоме један је човек умро пре три године и сахранили смо га. Ја сам лично био на погребу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Бог нека му душу прости</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Е, али сад је потребно и доказати да је он мртав.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Ништа лакше, изволите ми само рећи у ком стилу желите да се то напише?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Како у ком стилу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Па, мислите ли високим стилом, на пример: »Ишчезнуће индивидуума из животне заједнице произлази из неминовности процеса коме се све појаве у природи потчињавају«, или желите да ја њему просто кажем: »Ти си, брате, умро!«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па ово је много јасније.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Рећи ћу му, дакле: »Ти си, брате, умро, а да си умро, ево ти доказа, прво и прво, ти ниси жив...«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(прекине га):</i> Али он је жив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Ко је жив?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па тај што је умро.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Ја вас не разумем?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дакле, он је у ствари умро, као што сам вам казао, и сахранили смо га пре три године, али сад се наједанпут јавља да је жив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ <i>(заврти главом):</i> Хм! Хм! Хм! То је већ мало необичнији случај! Имао сам прилике да доказујем да је жив човек који лежи већ годину дана у гробу. Било је потребно да и мртви гласају за изборе народних посланика, ал' то је друго. Друго је то доказивати да је мртав човек жив, а друго да је жив мртав.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Знам, ал' кад има доказа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Којих доказа?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па посмртна листа, погреб, гроб.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Гроб? Гроб није доказ кад човек постоји. Је л' постоји он?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
.СПАСОЈЕ: Па он каже да постоји.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Е, то је оно, видите, а њему се у оваквом случају мора веровати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па, добро, зар ваша моћ логике не може некако да докаже да он не постоји?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ <i>(размишља):</i> Хм, заиста тежак проблем, сем кад би се нешто послужили Ајнштајновом теоријом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А каква је то теорија?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: По Ајнштајновој теорији све су појаве у животу релативне. Могло би се, дакле, узети да је тај човек само релативно жив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кад би то могло некако на основу које друге теорије?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Добро, 'ајде да пређемо на другу теорију. Кажите ви мени отворено ово, тај човек вама смета ако је жив! Квари вам рачуне, не?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(снебива се):</i> Па, како да кажем!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Казали сте већ, доста ми је да вас разумем. Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(тешко уздахне):</i> Тешко!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Е, лепо! Сад смо начисто и сад ја видим јасно целу ситуацију. И ако се о свему озбиљно размисли, биће прерано канда да се о томе пише. Пардон, то је само моје мишљење, али ако ви желите, ја ћу писати само, знате, писање ће изазвати и одговор, па онда ако изнесете ствар на сва звона, то ће вас врло брзо одвести пред суд, а мени изгледа у овоме случају да ви имате све разлоге да избегнете суд.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па да, шта ће ми суд?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Е, па зато, видите, боље је да ви ту ствар уредите некако избегавајући јавност. Ја, верујте, немам рачуна да вам дајем овакав савет, јер, кад бих написао, ја бих вам много више наплатио овако за савет морам се задовољити и са 1000 динара.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ (згране <i>се):</i> Како? 1000 динара за неписање?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: И ту још није урачунат хонорар за ћутање.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Какао ћутање?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Па, господине, реците ви мени, шта мени смета сад, кад сам већ ушао у саму тајну, да бацим један летак: »Мртви су устали,<b> </b>живи се спремају да<b> </b>их поново сахране.«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(пренеражено):</i> Нећете ваљда?!...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Дакле, видите ли шта вреди моје ћутање, а ја вам не тражим више од хиљаду динара за све то.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Добро, добро, даћу!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Лепо, споразумели смо се. Саветовао сам вам да не чачкате и не стављате на велика звона. Добро!... Али ви не можете седети скрштених руку, ви морате нешто чинити...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Пада!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Е, и у том погледу даћу вам једак савет.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Опет 1000 динара?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: И две и три и четири... али ја нећу да вас уцењујем, задовољићу се само са 1000 динара, што са оном првом хиљадом чини две хиљаде.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(уздахне):</i> Две хиљаде динара?!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Две, дабоме, али слушајте ме најпре па ћете видети да вреди. Ви, породица... ја мислим да сте ви породица са дотичним живим мртвацем?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Скупите се дакле сви и огласите за лудака ту особу, која благодарећи сличности са покојником... је ли сличан?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Као пљунут.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Дакле, огласите га за луда и упутите га на посматрање. Удесите затим шта треба — томе не треба да вас учим — и он ће бити проглашен за лудака. Верујте, код нас је лакше прогласити човека лудим но паметним. Доказ вам је, господине, што сам и ја био три месеца у лудници.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ви?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Да, пред изборе народних посланика нашло се да сам луд, после завршених избора нашло се да сам паметан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(забринут): </i>О томе се вашем предлогу да размишљати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Разуме се да се да размишљати и сад увиђате ваљда да нисам преценио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: <i>(сети се):</i> Ах, да! <i>(тешка срца</i> <i>вади из</i> <i>портфеља две хиљадарке и</i> <i>даје му их)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ <i>(устаје):</i> Хвала, господине, и кад год вам затребам, ја вам стојим на расположењу, било да што напишем, било да вам какав користан савет дам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Хвала!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ: Не желим више да вас узнемиравам. Збогом, господине!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ:Збогом!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂАКОВИЋ <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VIII АГНИЈА, ВУКИЦА, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(излази из Вукичине собе):</i> Укус, укус, укус! Укус у свакој ситници, то ти се мора признати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Сад не можете рећи да вам нисам све показала?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ах, да, све, све, све! Бога ми, дете, ти ћеш бити ретка младица тако лепо опремљена. И то све сама; ниси хтела ни мене да зовеш да ти помогнем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Нисам хтела да вам узнемиравам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Али зашто, зашто, кад знаш да је спремање свадбене опреме моја најмилија забава?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па зваћемо те већ, има још да се спрема, а има и времена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Па има, дабоме, кад је већ одложено венчање.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ама, што си окупила то па то!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Немојте ми, тетка, молим вас ни помињати то венчање. (оде<i>левом сточићу и нађе тамо себи неку забаву)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па, дабоме, најбоље је не помињати га.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(прилази Спасоју поверљиво):</i> Спасоје, не могу, знаш, пред дететом да ти кажем, а напољу се неке чудне ствари шапућу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Знаш ли ти, бога ти, шта се о теби шапуће?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ију!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ако ти не знаш, ја знам и ја никад нисам дошао да ти кажем то што се шапуће о теби, па немој ни ти мени казивати шта се шапуће о мени.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ја то у најбољој намери.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Немој ни у најбољој намери.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Добро, добро, никад више! <i>(прилази Вукици)</i> Па немој, душо, заборавити кад ти буде готова она драп хаљина; хтела бих да видим како изгледа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Не, нећу заборавити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(пољуби је, затим пружа руку</i> Спа<i>соју):</i> Па не замери, Спасоје! Збогом! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
IX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(пошто је испратила Агнију, клоне у</i> <i>фотељу уморна):</i> Ух!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Право кажеш; ух!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Не могу да издржим, па то ти је.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ни мени није лако, али шта ћеш</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: И да знаш шта она све распитује, та то је ужасно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја, душо, очекујем посету брата господин-министровог. Имамо поверљиве разговоре, па бих те молио, кад наиђе, да нас оставиш саме.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Разуме се, ти знаш да ти ја никад не досађујем у таквим приликама. Уосталом, ја и иначе имам да наставим једно писмо, које сам још јуче почела да пишем. <i>(полази, али у том тренутку</i> <i>отварају се</i><i>задња врата и</i> <i>наилази</i> <i>Љубомир, Вукица се зауставља)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
Х ЉУБОМИР, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: О, какво изненађење! Какво изненађење!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Баш добро те си наишао; ја већ немам моћи да те браним пред твојом вереницом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(пошто је пољубио Вукицу у руку и са Спасојем се руковао):</i>Зар сам толико крив?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(Спасоју):</i> Чујеш ли га, тата, он то назива кривицом?<i>(Љубомиру)</i> То није кривица, то је злочин. Занемаривати вереницу као што ви то чините, навићи вереницу на две и три посете дневно па уједанпут то разредити, навићи вереницу на топле и нежне разговоре па уједанпут прећи у професорску расејаност, дозволићете да је то тежак злочин.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Па забога, оче, што се ви жалите да ме не можете одбранити кад знате зашто то све тако бива?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кажем јој, то су извесне бриге које су наше заједничке али које ће проћи, проћи ће. Ја њој никад о тим стварима не говорим. Шта ће јој?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Не бих хтео да останем кривац у очима своје веренице.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Знаш шта, иди ти тамо с њом у собу па се брани вереници се увек лакше одбране у четири ока.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Да, тако је! <i>(узме</i> <i>Вукицу</i> <i>за руку и</i> <i>одлазе у њену собу.)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XI СПАСОЈЕ, СОФИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(звони).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(улази):</i> Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Софија, ја очекујем посету једног господина. Кад он буде дошао, бринућете се да нас нико не узнемирава. Ма ко био, реците да нисам код куће.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Разумем, господине! <i>(одлази и враћа</i> <i>се)</i> Госпођа и господин Новаковић.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А, они? Нека изволе!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(пропушта Новаковићеве</i> <i>па оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XII НОВАКОВИЋ, РИНА. СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Добар дан желим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Добар дан! <i>(рукује</i> <i>се)</i> Откуд ви тако изненада?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Нимало изненадно. Обећала сам госпођици Вукици да ћу ових дана доћи да заједно обиђемо извесне радње.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ах, да, она много полаже на ваш укус, само...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: И замислите, сад и ја морам да идем по радњама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Што ви?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Моја жена не сме ни корака од куће сама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Замислите да га сретнем, ја не знам шта бих радила.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дакле, бићете и једно и друго поштеђени. Пошто сам одложио венчање, то сам обуставио и све куповине... Има за то увек времена. Али сте ви и иначе увек добро дошли, Вукица ће вам се радовати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Е онда хајдемо к њој мало. <i>(хтела би да пође)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Само за часак. Хтео би нешто да вас упитам. Ви рекосте, ићи ћете адвокату да се консултујете?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Био сам!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Адвокат потврђује да је мој брак појавом првога мужа одиста анулиран и да се моја жена мора вратити своме првом мужу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: То би било ужасно, то би била најсвирепија казна!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Адвокат вели да би једини излаз био када би први муж повео бракоразводну парницу, развео се са женом, па се ја после поново венчао са њом. И ја, право да вам кажем мислим такву понуду да учиним њему.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Коме њему?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Покојнику.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да га умолите да поведе бракоразводну парницу!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Па да, шта ће му жена која га не воли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ја не бих могла преживети то да му се вратим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чекајте, молим вас! Није то тако проста ствар као што вам изгледа. Да би могао водити бракоразводну парницу, он треба да је жив.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Па жив је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Жив је, знам ја да је жив, ал' ми то не смемо признати. Знате ли шта значи то признати му законски да је жив? То значи да се сви ми сручимо на осуђеничку клупу, то значи да сви ми, ни криви ни дужни, на правди бога страдамо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Знате како је, господин-Благојевићу, кад лађа тоне, свако себе најпре спасава.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А, тако ви сматрате ствар? Свако себе? Па добро, онда нека свако себе и гледа. Само, немојте пожалити ако ја пре допливам до обале него ви.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: То ви као да нешто претите, газда-Спасоје?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не претим, али ето, ви кажете кад лађа тоне, а заборављате да ће са том лађом потонути и ваших пола милиона готовог новца.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(тргне се):</i> Не мислите ваљда... ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мислим, мислим. Ви заборављате да у овој целој ствари ваш брак није најважнија појава.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Не заборављам, само...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Е, кад не заборављате, а ви будите стрпљиви. Ја данас, на пример, имам важан разговор са једним врло меродавним господином. У његову се помоћ ја врло много надам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Па разуме се да ћемо бити стрпљиви.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Идите лепо код Вукице у собу, тамо је и њен вереник, па се забављајте, а мени оставите да бринем и вашу бригу. Изволите, изволите. <i>(Рини, пратећи је)</i> Бога вам, госпођа Рина,. утичите и ви на Вукицу да се умири, врло је нервозна што је одложено венчање.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Ох, да, да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА и НОВАКОВИЋ <i>(оду у Вукичину собу).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
<b style="background-color: #fef9f0;">XIII СОФИЈА, СПАСОЈЕ</b></h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(долази споља):</i> Један господин.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Није ти рекао ко је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Ја мислим да је тај господин што га очекујете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ах, па да! Пусти га одмах!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XIV ПАВЛЕ МАРИЋ, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(кад спази Марића на</i> <i>вратима, непријатно се изненади):</i> Ах, ви? Откуд ви?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Зар моја појава још увек тако изненађује?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(мало збуњено):</i> Нисам очекивао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Осетио сам потребу, пре но што приступим извесним мерама, да још једанпут проговорим са вама, и то у четири ока.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не видим о чему би имали да разговарамо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу на тај разговор. Ја сам само желео да избегнем јавни скандал.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па кад сте хтели да избегнете јавни скандал, што сте онда уопште и долазили, што нисте остали тамо где сте били?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То ми је била намера. Мислио сам ,да уредим ствар са руковањем мојим имањем, да уредим још неке односе па да се вратим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта имате да уредите ствар са руковањем вашега имања; та је ствар уређена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, ви сте ствар уредили, то вам признајем, али је потребно да је и ја са своје стране уредим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кажите ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви пристали да ми искрено и пријатељски разговарамо, онако отворено, лицем у лице?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Зашто не?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Онда изволите сести. <i>(нуди га</i> <i>цигаретама)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(седа у фотељу и загледа је):</i> То је она фотеља из моје радне собе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нећете ваљда рећи да су и цигарете ваше? <i>(пошто је и</i> <i>сам</i><i>припалио и свој)</i> Хоћете ли хтети искрено да ми откријете своје намере? Мислим, хоћете ли ми рећи: шта мислите предузети и шта мислите чинити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Рећи ћу вам, зашто не? Нема у мојим намерама ничега што би се морало прикрити. Тако, на пример, што се тиче господина Милана Новаковића, који ми је преотео жену, и што се тиче моје жене, која ме је дубоко увредила...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тражићете развод брака, то већ знам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не, нећу тражити развод брака; оставићу то питање увек отворено оставићу их да живе у браку који нема законске основе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Оставићете их да вечито стрепе за свој срећни брак.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: А срећни су заиста?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тако они кажу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Но, па зашто бих ја то кварио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А што се тиче онога са десет хиљада динара?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То је најмање, о томе ћу на крају мислити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па јест, право кажете, јер он у ствари није вас ни оштетио, него мене.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Како вас?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па кад се после ваше смрти образовала маса код суда, позвани су сви дужници да положе маси своје дуговање. Да је он тада положимо, та би сума мени припала као наследнику масе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Дакле, оставићу вам га, па га ви прогоните. Није право да вас толико оштети.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Добро, а... <i>(не уме</i> да <i>нађе згодну форму питању)...</i> овај... шта сам оно хтео да кажем? А, како мислите да се односите према мени?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: То је ствар најчистија и најјаснија. Наследили сте ме, јер је суд био у заблуди да сам мртав, а пошто сам ја жив, пада само собом то наслеђе и ви ћете се иселити из ове куће и предати ми је као и сва остала имања.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Гле, молим те!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Тако ће, разуме се, бити ако код вас сретнем потребно разумевање, ако не, онда ћу поћи другим путем. Оптужићу вас да сте лажни наследник, мој адвокат већ прибира податке о лажним уверењима и лажним сведоцима које сте ви привели суду доказујући да сте ми блиски рођак, и ако смо ми, то ви најбоље знате, род само по томе што је ваша мајка била жена некаквог рођака моје мајке. И тада ће, разуме се, парница добити сасвим други облик.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(забринуто размишља.):</i> Хм! Хм» Хм! То дакле мислите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, то!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ал' то би, господине, био у најмању руку злочин, то што ви мислите да радите. Знате ли ви да сам ја угледан и уважен члан друштва да сам ја...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(прекида га):</i> Пардон, ја не мислим да вам узимам углед, већ само имање углед вам остављам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Бога вам, јесу ли сви покојници тако наивни као ви, или сте ви то изузетно! А шта је углед него имање? Одузимате ли ми имање, одузели сте ми и углед.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, сећам се, јер пре но што сте присвојили ово имање, ви сте били нико и ништа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Разуме се да сам био нико и ништа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, да, сећам се.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И сад разумете ваљда зашто се ја буним против ваше изјаве и зашто не могу признати да сте живи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Разумем, да, разумем, али шта ћете, тешко је наћи ма какав излаз који би за вас био подесан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Има га, и ви да сте којом срећом дошли право мени, ствар би већ одмах, првога тренутка била решена.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Радознао сам какав?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ми смо казали разговараћемо искрено. Дакле, рећи ћу вам. Ја имам један врло добар план по коме ни ја ни ви не би били оштећени.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да га чујем!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Пре свега осталог, ви приступате разводу брака са вашом бившом женом. Помоћи ћемо вам сви, ја ћу вам дати материјал који је довољан за три бракоразводне парнице.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Па онда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Онда, кад сте ослобођени свога правог брака, ви ћете запросити моју ћерку и ја ћу вам је дати. Што ме гледате тако чудновато? Запросићете моју ћерку и ја ћу вам је дати, а као мираз дајем вам целокупно имање које је некад било ваше.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Интересантан предлог, на тај начин ја бих био свој сопствени зет.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: На тај начин било би сачувано имање и углед мој и ваш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: И у том случају ви би признали да сам ја жив?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, у овако изузетном случају.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Не разумем нешто само, ви нудите кћер која је верена?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: У томе баш и можете видети колика је жртва коју ја чиним. Замислите имати за зета једног професора универзитета, прослављеног научника, великог научног писца, и све то жртвовати, дозволићете да није мала ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ја мислим да је жртва и већа, јер то двоје младих извесно везује љубав, а ви би и то разорили.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па да, и то!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Јер кад би ви и изгубили имање које сте зету обећали као мираз, он би, извесно, остао веран веридби са вашом кћерком?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ (<i>мало</i> <i>збуњено):</i> Па да... извесно јер то је један врло честит човек, верујте, то је један редак карактер.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Верујем вам! А када би тај »редак карактер« изгубио катедру професора универзитета и изгубио име научника, ваша би ћерка, извесно, остала верна својој веридби?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Е, то је већ у питању.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Онда сте ви одиста у тешком положају, јер то вам се може десити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта ми се може десити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Па то да изгубите зета, не зато што би вас он напустио, већ зато што би ваша госпођица ћерка напустила њега.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Зар вам ваш зет није никад ништа говорио о злочину који је учинио према мени?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Никад ни речи! А какав злочин, о каквом злочину ви то говорите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ја његовом поступку не умем друго име да изаберем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Је ли то велика сума коју вам дугује?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Већа но што би се могла замислити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Побогу, шта је тај човек с толиким новцем учинио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Није реч о новцу, реч је о делу које се не да новцем одмерити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не разумем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Требало је да вас ваш зет упозна с тим, јер ви у овоме тренутку треба да знате сву тежину свог положаја.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мога положаја? Зашто мога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Видећете зашто. Ваш зет је био некада мој млади пријатељ ја сам га из школске скамије увео у живот умео је да стече и моју наклоност и моје поверење. Када сам пошао на пут, ја сам томе младом господину поверио на чување велики рукопис мога научнога рада на коме сам пуних седам година капао. Он се, чим се уверио да сам умро, и пошто ме је евентуално испратио до гроба, вратио задовољан са погреба и штампао је моје дело под својим именом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(затетура се од изненађења):</i> Како ... зар оно дело?!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Да, оно дело на основу којег је он добио катедру на универзитету, на основу којег је он проглашен научником, на основу којег је он постао директор те ваше »Илирије«, на основу којег је постао зет и на основу којега сте му ви дали толики мираз.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(очајно хукне и клоне у фотељу заривши главу у руке</i> <i>после извесне</i> <i>паузе он</i> <i>диже главу</i> <i>и пита тихо и</i> <i>непоуздано):</i> Можете ли вито доказати да је тако?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Разуме се!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(прибира се и диже):</i> То значи, ви' сте решени?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Решен сам, идем правим путем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: <i>(промисли се часак,</i> <i>па се</i> <i>храбри</i> <i>и диже</i> <i>се):</i> Знате ли ви да се и на правом путу може наићи на препоне?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: На суду ће се и те препоне савладати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мислите? <i>(шета узбуђено, хтео би као да каже нешто,</i> <i>па не зна шта ће)</i> Ја не знам управо шта да вам кажем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Ја мислим, ништа више обавештени смо довољно и ја и ви!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Та оно, обавештен сам, не могу рећи да нисам обавештен...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ: Е, онда престаје потреба за сваки даљи разговор. Иначе сам вас и сувише задржао, збогом, господине рођаче!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(једва чујно):</i> Збогом!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ПАВЛЕ <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XV ЉУБОМИР, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(гледа за њим као човек који не</i> <i>зна шта</i> <i>ће и одакле ће поћи, најзад</i> <i>прилази вратима Вукичине собе и довикује):</i> Љубомире! Љубомире!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(долази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Био је овде Марић, сад је изашао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Шта хоће?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чудне ми је ствари казао, врло чудне ствари.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Извесно, нешто интересантно са онога света?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не, већ са овога света. Он тврди да си ти свој научни глас и углед украо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Не разумем како се глас и углед може украсти то није табакера или кишобран.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Није, али он тврди и вели да има за то доказа, да ти је дао на чување свој рукопис, а ти пошто си га отпратио до гробља, вратио се и штампао дело под својим именом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(цинички):</i> А шта сам требао да радим, да ли да и рукопис стрпам у гробницу и с њим сахраним?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дакле, значи ти не спориш, ти у ствари признајеш...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: А ви можда налазите да је то злочин? Верујте да није, јер тако то бива у животу од мртвога се отима оно што се може. Неко му отме жену, неко дело, а неко кућу и целокупно имање. Шта ко стигне!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(уједе се за усне):</i> Па... ипак, има неке разлике. На основу такве отимачине ти си постао професор универзитета; на основу тога што си професор универзитета ја сам ти дао кћер и огроман мираз...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Све је то исто, нема никакве разлике. На основу тога што сте ви отели имање постали сте богат човек на основу тога што сте богат човек ви сте тражили и нашли зета професора универзитета. Верујте, све је то једно исто.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ти говориш тако безобразно, заборављајући сасвим на дужно поштовање према оцу своје веренице.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: А, не, оче, никад ја не заборављам то дужно поштовање, али ја мислим, ово је чисто послован разговор.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па послован, јесте послован. <i>(сети се)</i> А »Илирија«?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Шта »Илирија«?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па ти си директор... То предузеће је светскога значаја... Ако ти одузму катедру, ако изгубиш глас научника...?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: То ће бити мање штета по то предузеће но ако ви изгубите имање које<b> </b>важи<b> </b>као кауција код државе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(клонуо):</i> Јесте, тако је! <i>(уздахне)</i> Тако је! <i>(ућути</i> <i>оборене</i> <i>главе)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(после извесне паузе):</i> Имате ли још што са мном да разговарате?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ништа више!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Ако ме ипак затребате, ја ћу бити овде код своје веренице.<i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XVI СПАСОЈЕ, СОФИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(клонуо у фотељу, дубоко се</i> <i>замисли).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(долази):</i> Један господин.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(тргне се и обасја му се лице</i> <i>надом):</i> Ах, то је он. <i>(ужурбано)</i>Нека уђе, уведи га одмах, нека уђе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(одлази и пропушта дина</i> <i>Ђурића).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XVII ЂУРИЋ, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Добар дан желим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(сав блажен):</i> Добар дан, господине Ђурићу! Баш у добар час сте дошли, у добар час! Изволите, молим вас, седите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ <i>(седајући):</i> Дакле, радознао сам, јесте ли постигли што?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ништа. С тим човеком не може се ништа лепим постићи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: А разговарали сте?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, био је овде, дошао ми је као наручен, разговарали смо опширно и сасвим отворено.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Шта вели?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Он не само што не пристаје ни на какав споразум него још и проширује своје нападачке намере.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Прети?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То већ, да мени прети отети имање, то већ је познато, али сад прети и моме зету.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: А чиме њему?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нећете просто веровати вели срушићу га, одузећу му катедру на универзитету. Приказаће га као лажног научника. Молим вас, тај човек тврди да је он написао ово научно дело, а да га је мој зет под својим потписом штампао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Ох, то је тешка оптужба, и то у најгорем тренутку. Ствар »Илирије« се овога часа налази пред седницом министарског савета сваки тренутак може нам донети концесију, а концесија представља милионе... милионе!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(заносно):</i> Милионе!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: И у таквом једном часу кад већ догледам те милионе...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(наставља):...</i> да дође један насилник, да отме моју имовину која служи као кауција, да сруши једнога зета, односно не зета, него једнога директора предузећа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Ваља о тој ствари озбиљно размислити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја вас молим, размислите и за мене, верујте, ја нисам више кадар размишљати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Видите, целу ствар не треба посматрати са једнога ускога личнога гледишта, као што ви чините. Ствар захтева да се посматра са једног ширега, тако рећи државотворнога гледишта. Зар не видите ви у целој овој појави известан систем, систем са рушилачким тенденцијама? Тај се човек завукао тамо негде, у неки тајанствени кут Европе, у неку фабрику вели, а ја бих рекао у неку интернационалну разарачку ћелију. Ко зна чему се он тамо научио ко зна какве су му све идеје замаглиле здрав разум? Зар не видите на шта он удара? На све што је светиња. Зар не видите да он прети да поруши управо оно на чему друштво почива? Пођите, молим вас, редом, па гледајте на шта он удара? Хоће да поруши оном човеку брак...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И то један срећан брак!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: А брак је, господине, један од првих основа друштва. И шта даље, хоће да преотме имовину, приватну имовину!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И то је моју имовину.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: И најзад хоће да унизи, да обори, да згази ауторитет. У своме рушилачком бесу он хоће да свуче с висине једног научника.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Господе боже, мени је сад тек праснуло пред очима; сад тек ја јасно догледам праве намере тога човека!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Да, да, господине, тако треба посматрати ову ствар. А када се тако посматра, онда се да јасно сагледати да ова појава садржи у себи једну опасност ширег обима.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Опасност, разуме се да је то опасност!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: И брига која у овом часу тишти не може и не сме остати само ваша брига; то је брига целога друштва, то је брига и саме државе, ако хоћете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па хоћу, дабоме! Нек држава прими на себе ту бригу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ <i>(пауза,</i> <i>размишља):</i> А сад, реците ви мени, треба ли у таквим случајевима дати закону реч? Је ли закон кадар да догледа ону ширу опасност која се крије иза рушилачких намера обучених у форме законске?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Јер шта ће урадити закон? Ево шта ово је моја греда и ја молим закон да ми се врати. Закон као закон, нема где па вели твоја је греда, узми је! Али шта ће бити ако је на тој греди назидана кућа, зар зато да би ти добио једну греду треба да се поруши цела кућа? Шта је веће,<b> </b>шта је важније, питам ја вас: кућа или греда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кућа!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Тако је! И сад замислите »Илирију< као кућу, јер то је једна организација, заснована на широким основама, и сад дође неко и каже дајте ми моју греду. Да, греду, али ако ми греду извучемо, срушиће нам се цела »Илирија« на главу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ужасно!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Још ако је...имате ли ви случајно телефон?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ <i>(одлази телефону и</i> <i>тражи</i> <i>број):</i> Ало, ало... То је господин шеф кабинета? Јесте ли ви господине Марковићу? Овде је Ђурић. Дакле?<i>(после саопштења које чује, лице му се обасја радошћу)</i> Хвала! Велика хвала! <i>(напушта слушалицу и иде Спасоју раширених руку узвикујући.)</i>»Илирија«! »Илирија«! <i>(загрли га чврсто.)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Илирија?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Свршено?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(полети му у загрљај):</i> »Илирија« Милиони! <i>(на један мах се тргне)</i> А греда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Каква греда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Она што може да се извуче па да падне кућа?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЂУРИЋ: Не брините сад смо на коњу. Свршићемо и то дођите још данас к мени! Ја морам само до Министарства хоћу очима да видим министарске потписе. Дођите још данас, смислићу већ ја дотле, или боље рећи, ја већ имам известан план не брините! Збогом! <i>(оде).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Збогом! <i>(прати га до</i> <i>врата)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XVIII СПАСОЈЕ, РИНА, НОВАКОВИЋ, ЉУБОМИР, ВУКИЦА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(враћајући се од</i> <i>врата, трља задовољно</i> <i>руке,</i> <i>шапћући):</i>»Илирија«! »Илирија«! <i>(одлази</i> <i>Вукичиним вратима):</i> Децо, господо, овамо, овамо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(долазе):</i> Шта је?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(раздрагано):</i> »Илирија«! »Илирија«! »Илирија«!</div>
<h4 style="text-align: left;">
XIX АНТА. ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(улете задихан):</i> Добар дан! Госпође, господо, важно саопштење. Пати ли ко од вас од срца? <i>(одлети задњим вратима, Софији)</i> Пет чаша воде! Ствар је, господо, пријатна, пријатна, али морам из обазривости почети издалека...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Хоћете ваљда да нам саопштите да је добијена концесија за »Илирију«!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(разочаран):</i> Дакле, знате? <i>(оде задњим вратима)</i> Софија, није потребна вода!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, госпође и господо, милиони су добијени, то јест, концесија је добијена. 'Одите, 'одите сви на моје груди...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(потрчи му у загрљај).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(гурне</i> <i>Анту):</i> Ама, не ви акционари, овамо на моје груди, браћо и сестре, акционари. <i>(загрли све колико може и кличе)</i> »Илирија«! »Илирија«!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
Завеса</div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="Treci_cin"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ТРЕЋИ ЧИН</h3>
<b style="background-color: #fef9f0;">(Радна соба код Спасоја)</b><span style="background-color: #fef9f0;"></span>
<br />
<h4 style="text-align: left;">
I СПАСОЈЕ, СОФИЈА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(стоји крај стола и отвара пошту).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(доноси једно писмо).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(узимајући га):</i> Од кога?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Не знам, донео један дечко.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(отвара писмо, чита у себи и мршти се, чита поново и гунђа):</i> Дабоме! Знао сам ја то! Дабоме да сам знао! <i>(Софији)</i> Је ли ту тај дечко?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Јесте, чека одговор.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па да, чека одговор разуме се да чека одговор, а то значи да ја треба да одговорим, је ли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Ја не знам, господине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па ко ће други него ја? Морам одговорити могу се ја бунити колико хоћу, ал' морам одговорити. <i>(вади из портмонеа и одбројава пет стотинарки,</i> <i>па их</i> <i>ставља</i> у <i>један коверат који лепи)</i> На, дај му одговор кад већ морам одговорити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(прими писмо и одлази, али на вратима застаје):</i> Један господин!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Који је то?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Не знам, не познајем га.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нека уђе!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(повлачи се и пропушта Мила).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
II СПАСОЈЕ, МИЛЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(са кожном торбом под</i> <i>пазухом, клања се и пружа</i> <i>писмо).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(отварајући писмо):</i> Опет писмо. О, брате, шта су окупила та писмо од јутрос? <i>(чита потпис)</i> А, ово је од госпође Рине!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да, госпођа ме је упутила к вама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(прочита писмо):</i> А, тако? Е, мило ми је, изволте, изволте, седите, младићу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(седне).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А ви сте, како ми госпођа пише, писар код адвоката Петровића.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Том се адвокату обратио такозвани Павле Марић, да га заступа?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да, да поведе кривични поступак противу вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(тргне се):</i> Противу мене? Како противу мене? Зашто против мене! А вама је ствар, изгледа, ближе позната?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да, ја радим по том предмету.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(узнемирен):</i> Шта радите? Како радите? Реците ми, молим вас, у чему је ствар. Хоће да дигне тужбу, велите? Па добро, нека дигне, али зашто противу мене? То ми реците, зашто баш противу мене?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Не само противу вас, четири тужбе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(нуди му цигарету):</i> Какве четири тужбе ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Вас тражи што сте лажним доказима код суда приграбили имање. Тражи повраћај имања и подиже кривичну оптужбу противу вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Гле, молим те! Кривичну!? А оне остале три?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Једну противу господина Милана Новаковића за прељубу и нарушавање брака.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То сам већ мислио, а трећу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Трећу против професора универзитета, господина Љубомира Протића, за крађу рукописа и објављивање истога под својим именом!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ала је тај запео! А четврту тужбу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Противу некога Анте Милосављевића за кривоклетство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па зар ни њега није прескочио? А ви, овај, шта сам оно хтео да кажем, па је л' то онако сасвим озбиљно, тужбе?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Бога ми, мој шеф, кад је разгледао материјал, узвикнуо је: »Поклаћу их као пилиће!«</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Кога ће поклати као пилиће!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Па вас!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта он има мене да коље и зашто, молим вас, баш мене да коље?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Он то мисли онако фигурално.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не волим ја те ствари ни фигурално. Уосталом, кажите ви мени, је л' он већ поднео те тужбе?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Не, није, сад их ради, па ћу их онда ја преписати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Врло добро! Врло добро! Ви ћете их дакле преписивати! А и ви можете да отегнете преписивање, зар не? Нама је потребно да се та ствар мало отегне.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да, ја сам већ дао реч госпођи Рини да ћу отезати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Врло добро! Врло добро! Верујте, младићу, бићемо вам врло благодарни и гледаћемо на некакав начин да вам се одужимо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: То би најбоље учинили, ја сам то већ говорио госпођи Рини, када би ме, рецимо, узели у службу у ваше друштво »Илирија«. Ви ћете, извесно, имати потребе за више чиновника?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Разуме се! А ви имате од квалификација?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да... како да вам кажем... имам недовршену гимназију ,имам недовршену трговачку академију, имам недовршену средњу техничку школу, имам недовршени правни факултет»..</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Уопште, нисте довршени. Уосталом, и шта ће вам, за вас је најбоља квалификација то што вас познаје госпођа Рина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: То је, знате, једно случајно познанство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па да, случајно, тако сам и мислио. Дакле, ја вам радо обећавам службу само, разуме се, кад друштво почне рад. То неће бити тако брзо, али чим почне рад.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: А дотле?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Да, свакојако само, знате, ја имам тако скромну плату год господина адвоката, а живот је тако скуп.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ах, да!... Сад разумем. Ви би, извесно, желели да будете награђени за услугу коју ћете нам учинити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Боже, сачувај; то никако. Ја то чиним чисто из пажње и поштовања према госпођи Рини. Друга је ствар кад би ми понудили какав мали зајам, то да, то бих примио без поговора, али награда, то би била увреда.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А коју суму представља та увреда?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Односно тај зајам?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па да, то мислим.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Ја никад немам обичај да тражим више но што ми одиста треба. Мени би моментално требало, рецимо, пет стотина динара.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(вади невољно новац из џепа):</i> Толико највише, не бих вам засад ни могао дати више. <i>(даје му)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(примајући):</i> Само, молим вас лепо, то не треба да зна госпођа Рина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Разуме се. Оно што знате ви и госпођа Рина не треба да знам ја, оно што знамо ја и ви не треба да зна госпођа Рина. То се у рачуници, чини ми се, зове правило тројно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ <i>(смеје се):</i> Да, да! Дакле, ја ћу вас стално извештавати о томе како се ствар развија код адвоката. <i>(полази)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(пратећи га):</i> И отезати ствар, отезати колико год можете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МИЛЕ: Слуга сам понизан! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
III АНТЕ, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(чита поново Ринино писмо</i> <i>и смешка</i> <i>се).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА (долази, с прага): Ево ме!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Е, нађе ли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па нађо' дабоме!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Је л' онако ко што сам ти рекао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(дије му кувертић):</i> Ево!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(вади</i> <i>из кувертића неку фотографију):</i> Јесте, сасвим добро! Где нађе, бога ти!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Не питај, муке сам видео. Обишао сам све фотографе, оне што сликају за пасоше, п претурао, претурао по неким кутијама пуним слика и напослетку, ето, нашао сам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Врло добро!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(седајући):</i> Али мислим се нешто... зар, забога, у оволикој кући нема његових фотографија?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Било је, али мени треба овај формат за пасош.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А гледао сам уз пут и локале за канцеларије »Илирије«. Нашао сам два-три, али две собе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мало је то. Нама само за чиновништво треба три-четири собе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А имаћете велико чиновништво?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: О па, посао ће бити огроман.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па добро, зар за мене нема ту посла?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Немаш, брате, паре, а ту су потребне паре. Ето, да ниси зајео оних 10 000 динара, могао би за тај новац да купиш акције...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Не морам ја бити акционар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Него?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Онако, неко намештење. Ја сам у овој држави једини незапослени пензионер, а не<b> </b>може<b> </b>се рећи да нисам способан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Способан си, не кажем да ниси, и хоћеш да потрчиш, али право да ти кажем, мало је незгодно да ти будеш намештеник таквог једног предузећа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Зашто?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па... због оног.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Кога оног?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па због оног твог кривоклетства.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Е, то јест, то ти признајем, ја и ти нисмо за таква предузећа.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ти, брате, ти, а не ја.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па мислим, знаш, због оних лажних сведока и фалсификованих уверења.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(плане):</i> Рекао сам ти једанпут за<b> </b>свагда, да то више не помињеш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А што ти мени помињеш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Друго сам ја, а друго ти. Заклео си се криво, па шта? Ко си и шта си сад! Нико и ништа, имаш у џепу колико ти треба за трамвај, и то та је сав капитал. Друго је то да си ти од оних десет хиљада што си ми их зајео направио сто хиљада, па од сто двеста и од двеста четири стотине и тако даље! Друго је то, имам да ти скинем капу и никад да не поменем кривоклетство. Шта је то кривоклетство кад ти стојиш на осам стотина хиљада капитала? Цео свет има да ти скине капу, а ником ни на памет да не падне кривоклетство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: То јест, ево теби сви скидају капу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Скидају, дабоме, и у томе и јесте разлика између тебе и мене.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па јест, тако је, само, видиш, ја мислим требаће вама у предузећу и такви људи као што сам ја.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Можда ће и требати, али некако, брате, ниси човек срећне руке, право да ти кажем, ниси срећне руке.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: По чему опет нисам?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ето, нашао си ми оног публицисту!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па шта?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па то, узео ми две хиљаде динара прекјуче, а види данас шта ми пише. <i>(вади писмо из џепа)</i> Слушај шта ми пише од јутрос. <i>(чита)</i>»Поштовани господине, сазнао сам поуздано да ће ових дана све новине писати надугачко и нашироко по оној ствари. Материјал им даје сам онај који по вашем уверењу није жив. Ако би новине то објавиле, оне би ми отеле капитал који ја већ имам у руци или, боље рећи, отеле би ми залогај из уста. Да их претечем, не остаје ми ништа друго до да још ноћас испишем брошуру и сутра по подне да је пустим у продају. Или то или да се уздржим, али уздржавање би било велико пожртвовање с моје стране, а пожртвовање се данас врло скупо плаћа. Ја бих, у својој скромности, могао бити задовољан и са хиљаду динара.« Ево!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па шта си радио?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Подвалио сам му. Послао сам му пет стотина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Хоће ли бити доста то за уздржавање?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Доста је, него! Ти би се уздржавао и за двадесет динара, па неће он за пет стотина.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А то што каже за новине и ја сам чуо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта си чуо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Чуо сам да је Марић звао све новинаре код себе и чуо сам...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А ниси чуо и да је звао адвокате?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Шта ће му адвокат?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Поднео је тужбу, тужио је тебе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Зашто мене?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: За кривоклетство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: А што само мене, зар никог другог?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тужио је и нас остале, али то није кривично. Тужио је онога да му је отео жену, тужио је мене да сам му отео имање, а то брате, нису кривична дела. Тебе тужи за кривоклетство, а то је најмање годину дана робије.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(нервира се):</i> Знам, казао си ми, колико пута си ми већ казао.<i>(забринуо се)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Као што видиш, није те прескочио.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Није, а баш је могао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Могао је, не кажем да није могао је и мене да прескочи, али ето није хтео!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(чеше се):</i><b> </b>О, мајку му, баш ми се не иде у апсу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не иде се ни мени, пријатељу! Мислиш ти то је тако ове године идем у Карлсбад, ове године идем на Блед, а ове године идем у апс. Не иде се ни мени!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па добро, шта ћемо сад?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Имамо, бога ми, да запнемо. Ја ћу да примим на себе суд, а ти прими на себе новине. Из ових стопа потрчи, прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет и четири часа нека се стрпе, па ће сутра већ добити материјал за једну огромну сензацију. Тако им реци, и чим што успеш, дођи да ме известиш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(диже се и</i> <i>као хтео би да</i> <i>пође):</i> А овај... оно код суда? ... Не волим некако с тим судом да имам посла.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Рекао сам ти, оно ћу ја да гурам и већ сам предузео потребне кораке.</div>
<h4 style="text-align: left;">
IV АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Добар дан желим. Гле, и ви сте ту пријатељ Анто, баш добро. Хтела сам и иначе да вас потражим, да вам кажем ја сам ону ствар сасвим друкчије чула но што сте ми ви причали.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Може бити, може бити, али то не мека ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Дакле, није тачно да је покојни Марић имао младеж више леве усне.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Добро, пристајем није имао, само молим вас, мене извините, немам кад да разговарамо, имам врло хитна посла. Је ли Спасоје... да имам хитна посла?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, да! Иди одмах!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(Агнији):</i> Извините, молим вас! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
V АГНИЈА И СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: А и с тобом имам да разговарам, Спасоје.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: О чему?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: О томе што се напољу говори. Морам ти рећи, брине ме, брат си ми.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Како да не? Ето, срела ме је јуче госпођа Драга Митровић па ме пита: »Ама зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје кћери, кад су све, све позивнице за свадбу штампане?« Има ту нешто!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драге воља, а позивнице је лако и по други пут штампати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: И није то само госпођа Драга. Јаој, када би ти знао шта се све говори и због те свадбе и због много чега другог.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Рекао сам ти једанпут засвагда, не тиче ме се шта свет говори.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ја сам ишла, бога ми, и код госпа-Насте, гледала ми у шољу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: У какву шољу, побогу, жено?!..,</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: У шољу од кафе! Слушај ти што ти ја кажем та госпа Наста гледала је и самим министрима, и казала им, кажу, тачно кад ће да постану бивши. Кажем јој велика невоља, велика брига. И знаш ли шта ми каже кад је погледала у шољу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нећу да знам, разумеш ли, нећу да знам, сад ћу још и у некакве шоље да верујем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Како? Не верујеш у шољу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не верујем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Па ти онда не верујеш у бога.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ама, шта ти мешаш бога са шољом од кафе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Па судбина, бог дели судбину, а шоља ти само унапред каже ту судбину.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Остави молим те лудорије, него кад си већ дошла, учини ми једну услугу, за коју ћу ти рећи хвала. Мени је, видиш, врло потребно да Вукицу одстраним од куће бар на један сат. Ја имам овде извесне сусрете који могу бити пријатни а могу бити и непријатни, па не бих хтео да је она ту.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Но, па то није тешко, повешћу је да бирамо материју за венчану хаљину. Само да си ми бар јавио па да сам понела моју збирку мустара, али свеједно, знам ја и напамет шта у којој радњи има.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Неће то бити тако згодно. Знаш да сам колико јуче одложио свадбу и казао Вукици да не купује још венчану хаљину, па не могу сад тек... Него ако би могли што друго.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Знаш шта? Могла бих јој понудити да пође са мном и да сама изабере сребрни сервис. Гледала сам у две-три радње сервис за двадесет четири особе то би желела да јој дам као свадбени поклон, ал' боље би било да сама учини избор.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја. На то ће извесно пристати.<i>(одлази левим вратима) </i>Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. <i>(враћајући се)</i> И, молим те задржавај је колико можеш више.</div>
<h4 style="text-align: left;">
VI ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Гле, ви, тетка, откуд ви тако изненада?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(љубећи се с њом):</i> Послом, душо, и то врло важним послом. Дошла сам да пођемо заједно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Да пођемо? А куд?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Да ми помогнеш, душо, да та изаберем свадбени дар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: <i>(Вукици):</i> Па требало би да помогнеш тетки у избору.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Рећи ћу ти у чему је ствар! Ја сам, видиш, желела да ти купим спаваћу собу, али Спасоје је томе био противан. Вели он је наручио комплетни намештај.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Разуме се!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: А ја сам желела да ти дарујем спаваћу собу по моме укусу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: То би, извесно, било нешто необично.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ја сам увек себи замишљала брачну собу отворено плаве боје. Том бојом би се чак морали обојити и зидови, нарочито плафон. И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру. Ох, боже, како би то било лепо брачни пар би имао утисак да се налази на небу. Ја сам себи увек такав намештај замишљала.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Штета, одиста, што нисте имали прилике.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(искрено уздахне):</i> Дабоме да је штета! Дакле, пошто је Спасоје био противан, то сам се ја решила за сребро за 24 особа. Чисто, тешко сребро!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Нашла сам три гарнитуре у три разне јувелирске радње, па не знам за коју да се решим. Волела бих ти то сама да одлучиш.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Одиста, Вукице, кад ће то већ теби припасти, боље је нека је по твоме укусу.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: За мене не игра улогу мања или већа разлика у цени за мене је главно да се теби допада оно што ћу ти дати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па пођи, Вукице.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Свакојако! Ја не бих желела да без тебе узмем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Кад би то могло други пут, данас ме тако боли глава.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: А ко ти гарантује да те и други пут неће болети глава?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: И веруј, кад изађеш на ваздух, проћи ће те.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(једва се реши):</i> Добро најзад. Само да се спремим. <i>(оде у своју собу)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Ево, и ја ћу ти помоћи. <i>(оде</i> за <i>Вукицом)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
VII</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(сам,</i> <i>иде телефону и звони):</i> Ало, ало! Ви сте, господине Ђурићу. Извините што вас узнемиравам, али ствар изгледа врло озбиљна. Чули сте, је л' те, и ви сте чули? Кажу, његов адвокат већ спрема тужбу за суд. То сам поуздано чуо, а спрема и кампању преко новина. Тако сте и ви чули, је л' те? Па добро, зар се о томе не може стати на пут; зар не би могло цензура да забрани писање о томе, јер, најзад, нашто је онда цензура ако неће да штити часне и угледне грађане? Најзад, ако неће да штити нас као појединце, онда нека штити предузеће »Илирија«, то предузеће чини част држави, а скрхати нас значи скрхати предузеће. Како? Како? Па да, учинио сам све, достава је већ пред полицијом, именовани су и сведоци, све, све, све је учињено. Више него то, оном полицијском агенту којега сте ми упутили казао сам у десет и тридесет да буде овде, јер сам у то доба позвао Марића! Доћи ће, јер сам му рекао да дође ради дефинитивног споразума. Са Шварцом? Па да, све сам припремио и позвао сам Шварца.</div>
<h4 style="text-align: left;">
VIII ШВАРЦ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(у том часу наилази; он је</i> <i>елегантно обучен господин).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(кад га спази, махне му руком</i> <i>да</i> <i>чека, а он настави даље на телефону):</i> Ево га, овога тренутка наишао је господин Шварц. Да, да, господине Ђурићу, тако ћу поступити, свршићу овога часа са господином Шварцом. Да, не смемо даље одлагати, или-или, и то још данас, па шта нам да бог! Известићу вас, о да, известићу вас! <i>(оставља слушалицу)</i> Где сте, забога, господин-Шварц, три пута сам слао по вас?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Извините, нисам знао да је ствар хитна.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Та како да није хитна. Изволите, седите!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Благодарим. <i>(седне)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ви имате визиран пасош за иностранство?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Да, ви сте ми наредили да га визирам како бих био спреман да одмах кренем на пут чим се концесија добије.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Је ли вам при руци?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(вади га из џепа):</i> Ја се никад од пасоша не одвајам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: <i>(узима</i> <i>пасош):</i> Тај ћете ми пасош уступити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(изненађен):</i> Како?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тај ћете ми пасош уступити, а сутра ћете ићи у полицију и пријавити да сте пасош изгубили или вам је можда украден.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(буни</i> <i>се):</i> Али, господине!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тиче се једног крупног питања, и ваш је велики интерес да се то питање реши онако како ми желимо.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Али како ја могу остати без пасоша?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Казао сам већ, сутра се обратите за нов пасош.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Хоће ли ми га дати?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чули сте малочас разговор са господином министровим братом? Ви видите ваљда да ја све радим по његовим упутствима, па шта онда лупате главу бригом кад има ко за вас да брине.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(снебива се):</i> Па ипак... Како<b> </b>да кажем, ствар није згодна. Ја не знам на шта<b> </b>ће се<i> </i>употребити мој пасош и моје име.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Никакав злочин. Тога се не морате бојати. Напротив, ваш пасош послужиће да се учини једно добро дело, разумете ли, добро дело.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Верујем, господине, али је ствар ипак врло незгодна.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Хоћете ли да вам телефонску везу дам са господином Ђурићем, нек вам он лично објасни.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Хвала, верујем... само... је л' сигурно да ћу ја сутра добити нов пасош?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Сутра или, рецимо, прекосутра.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: А кажете, могу бити безбрижан?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Сасвим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: И могу ићи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Чекајте! <i>(отвара пасош и ножићем за хартију</i> <i>одлепљује његову фотографију и даје му је)</i> Може вам требати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(још више узнемирен):</i> Али, господине, ово је...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То је то што сам вам казао, будите дакле без бриге!</div>
<h4 style="text-align: left;">
IX ВУКИЦА, АГНИЈА, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(излази из Вукичине собе):</i> Ми смо готове.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Што сте се толико задржале?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: Па знаш, за кога девојачким разговорима никад краја нема.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(представљајући их):</i> Господин Шварц, члан управног одбора »Илирије«, моја ћерка, моја сестра.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ <i>(клања се).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА: Татице, ако би се ми нешто дуже задржале?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ништа, ништа, ја и иначе имам посла! <i>(Шварцу који нестрпљиво чека.)</i> Дакле, тако, господине Шварц.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ШВАРЦ: Хвала. Дозволите! <i>(клања се дубоко дамама и одлази)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
Х СПАСОЈЕ, АГНИЈА, ВУКИЦА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА <i>(испраћајући погледом Шварца):</i> Отмен неки човек!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Није отмен! Жењен је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: А, тако?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Шта сам оно хтео рећи? <i>(Вукици) </i>Да, немој ти због мене да журиш. Разгледај добро те сервисе, јер, знаш, то су ствари које се једанпут за цео живот купују.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АГНИЈА: И ја јој то кажем! 'Ајдемо, Вукице.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(пољуби оца у образ и оде са Агнијом).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XI</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(осврће се десно као да види гледа ли га ко,</i> <i>вади из џепа</i><i>фотографију из ковертића коју му је донео Анта затим</i> <i>вади из фиоке бочицу</i> <i>гумирабике и маже полеђину слике, а затим је лепи на Шварцов пасош</i> <i>и</i> <i>пресује шаком.)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XII СОФИЈА, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(долази):</i> Један господин од полиције.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нека уђе, нека одмах уђе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(повлачи се</i> <i>и пропусти агента).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XIII ДРУГИ АГЕНТ, СПАСОЈЕ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ви долазите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Да вам се ставим на расположење.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ствар вам је позната?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Да.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Имате ли упутства?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Рекли су ми да ћете ми их ви дати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Добро, врло добро. Прати ли вас ко?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Два жандарма, ено их на улици.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Немојте их остављати тамо, пало би у очи. Нека уђу у моје двориште, а ви ћете отићи у собу до ове и чекати док вас не позовем. Онога за кога вам ја гарантујем немојте узнемиравати. Иначе... већ знате.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Изволте, дакле, у прву собу десно<i>. (прати</i> <i>га до спољних врата)</i> Софија, одведите господина у моју малу собу. <i>(враћа се)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XIV ЉУБОМИР ПРОТИЋ, АНТА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<span style="background-color: #fef9f0;">АНТА: Срео сам господина зета, он је већ ишао по редакцијама.</span><br />
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(Протићу):</i> Ишао си?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Да, али тешко се може успети. То је сензација прве врсте, то се не испушта лако из руке.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И писаће?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Успео сам да одложим за два дана, обећао сам им да ће дотле имати још сензационалније откриће.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Врло добро, врло добро дан, два, толико нама и треба, дан-два.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: А господин Анта ми вели да је свој већ предао ствар адвокату.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, тужи господина Анту.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Све нас тужи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Кривично?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја не знам, али мислим да нас тужи административно, а господина Анту кривично.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Тужи нас све подједнако, нема ту разлике.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: А зашто тужи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Господина Новаковића тужи што му је отео жену, мене тужи да сам му кобајаги отео имање, тебе тужи...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(прекине му знаком реч</i> <i>да изговори пред</i> <i>Антом).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(сети се):</i> Ах, да... тебе тужи за оно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: А господина Анту?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И мене тужи за оно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: То значи и ми би морали узети адвоката?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Мени је најбољи адвокат моја чиста савест.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И мени!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Па ипак... чиста савест не зна параграфе, а параграфи су врло опасна ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(више</i> <i>за</i> <i>себе):</i> Врло опасна!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Питање би било само, је л' да узмемо заједничког адвоката или свако посебно! У сваком случају не треба да предухитримо. Саветоваћу се о томе још и са господином Ђурићем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(хтео би да</i> <i>пође у собу):</i> Вукица је тамо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не, она је изишла са тетка-Агнијом, забавиће се можда мало више.</div>
<h4 style="text-align: left;">
XV НОВАКОВИЋ, РИНА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(када их опази на</i> <i>вратима):</i> Но, хвала богу!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Тако ме је болела глава...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Све нас, госпођо, данас боли глава, али нема се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути, јер свима нам гори кров над главом. Зато сам вас и узнемирио и звао вас да свакако дођете. Марић је предао ствар адвокату, и за дан-два бићемо оптужени.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Па ништа, узећемо и ми адвоката и бранићемо се.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Бранићемо се? Лако је вама казати бранићемо се, јер, најзад, шта ви имате да изгубите, ништа?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Како ништа?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па тако, он вас тужи да сте му преотели жену. И ако изгубите парницу, шта сте изгубили, жену и ништа више. А то бар није никакав губитак.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(увређена):</i> Како ви то мислите, господине?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То јест, пардон, ја мислим губитак жене није никакав материјални губитак, а овде је реч о материјалном губитку. Па после, пређашње туђе жене није кривично дело, то је данас само један спорт и ништа више. Према томе, тужба против вас дабоме да није опасна, ал' узмите овога грешника Анту, на пример.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(буни се):</i> А што ти опет мене?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Узми, брате, себе као пример.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И себе и све нас, јер ви се најзад варате, господине Новаковићу, да ћете јевтино проћи тиме што ће вам узети жену. Предстоји вама и тежак материјални губитак. Ви сте узели госпођу Рину у уверењу да Марић није жив ако се, међутим, њему досуди жена, то значи да је он жив, онда оде цела »Илирија« до ђавола. Све ће се скрхати, све разуме се, пропашће и ваших пола милиона динара, колико сте досад уложили у ово предузеће.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(престрављен):</i> Мојих пола милиона? Зар могу, забога, пропасти?! Када би се то десило, верујте, мени не би ништа друго преостало до да извршим самоубиство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ето, видите! Зар треба дозволити да дође до тога? Извршите ви самоубиство, изврши мој зет самоубиство и изврши Анта самоубиство, напослетку нека и не изврши Анта самоубиство, ал' шта ми је вајде од њега. Не могу се ја сам борити, морамо сви заједно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па дабоме!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(одобравају).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Морамо се борити, и то на живот или смрт. Ми не смемо бирати средства, јер овде је у питању наш опстанак. Морате бити на све готови, разумете ли, на све!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Како ви то замишљате то »на све«.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Рећи ћу вам цео план. Цео дан и целу ноћ сам га смишљао. Не велим да сам га сам смислио, у основи, то је план господина Ђурића, и ја сам га само разрадио. Господин Ђурић се сав заложио да се овај план и оствари, па је учинио све потребне кораке код власти. Власти ће нам бити потпуно при руци.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Судске власти?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не, ствар баш и јесте у томе да се не дође до судских власти. Марић је пријављен полицији као опасан елеменат, као представник разорних организација из иностранства, што ћу посведочити ја, ви господине Новаковићу, госпођа Рина, мој зет и Анта. На ту сведоџбу морате бити спремни ако евентуално до ње дође.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Шта да посведочимо?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Све, све што га може оцртати, све што га може представити као рушилачки елеменат, као туђинског агента, као анархисту, све што га може упропастити, разумете ли?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: И оно што нисмо ни видели ни чули?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не »и оно што нисмо ни видели ни чули«, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ <i>(устручава се):</i> То би ипак било, како да кажем...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Реците!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Било би можда неваљалство.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Па неваљалство, дабоме, него шта ви мислите! Мислите ваљалство ће вам помоћи. Учио сам и ја у хришћанској науци ваљалство, ал' друго је хришћанска наука а друго је живот. Ајде, изволте ми рећи ви, госпођо Рина, шта вам је милије ваљалство или самоубиство господин-Миланово? Или изволите ми ви, господине Новаковићу, одговорити: волите ли ваљалство или ваших пет стотина хиљада, или рецимо ти, зете, волиш ли ваљалство или... <i>(уздржи се)</i> Или ти, Анто, 'ајд реци ти, волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд реци?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Одиста, тежах, врло тежак положај.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тежак, дабоме. Неваљалство је сила, сила, господине, и то сила старија и јача и од самога закона. Цео се свет данас клања неваљалству, само Анта кобајаги... АНТА <i>(брани се):</i> Шта ја?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Нешто ми се мрштиш, хтео би ваљда ти да представљаш врлину у нашем друштву?</div>
<h4 style="text-align: left;">
XVI СОФИЈА, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(доноси карту):</i> Господин.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(чита карту):</i> Господин Марић. Нека<b> </b>уђе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(одлази).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Господо, опомињем вас, будите спремни на све!</div>
<h4 style="text-align: left;">
XVII МАРИЋ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(улази и клања се нико га не отпоздравља обраћа се Спасоју):</i> Ја сам дошао по вашем нарочитом позиву.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ<b>:</b> Да, ја сам вас умолио да дођете.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Поручили сте ми да би то имало да буде дефинитиван разговор између нас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, дефинитиван.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Пошто сам ја по целој ствари донео дефинитивну одлуку, не осећам потребу још и за неки дефинитиван разговор, па ипак, дошао сам да чујем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Добро сте урадили, у вашем је великом интересу што сте тако урадили.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Мислите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ<b>: </b>Не мислим, него знам. Како и иначе, немамо довољно времена за разговор, прећи<b> </b>ћемо одмах на ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: А разговараћемо овако, јавно?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ<b>:</b> Да, пред свима присутнима. Ја сам их<b> </b>нарочито и позвао ради тога, јер што вам будем<b> </b>говорио биће и у моје и у њихово име.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Молим!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ви знате да вас у стопу прати полиција?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(изненађен):</i> Полиција?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, и мене не би изненадило ако се њени агенти већ овога тренутка налазе пред мојом кућом, или можда у дворишту, или можда чак и ту, пред вратима.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Тако сам опасан?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Опаснији но што ви мислите, јер све ваше радње, сви ваши покрети, све ваше махинације, откривене су.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: То је врло интересантно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И за полицију је врло интересантно.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Мислите ли ви казати што ближе о тим мојим радњама и махинацијама?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Упознаћу вас са целим материјалом који је прикупљен против вас како би могли сами да оцените опасност у којој сте.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Бићу вам захвалан.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ви сте, господине, агент и експонент једне анархистичке организације којој је циљ рушење државе, рушење друштва и друштвеног поретка.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(смеје се):</i> То је све?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То није све уверићете се да није све кад вам изнесем материјал. Почетак истраге води од некакве крађе писама у вашој кући...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Љубавних писама?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Тако ви кажете, али истрага друкчије каже... То је била крађа писама која вас тешко компромитују и која откривају сву вашу разорну акцију. Чим су та писма ухваћена, ваш интимни сарадник у тој акцији, некакав руски емигрант Аљоша, извршио је самоубиство, а ви сте пребегли преко границе и скривено сте живели у емиграцији три године.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: То сад први пут чујем. То су била, дакле, политичка писма?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не политичка, већ револуционарна, анархистичка.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Могло би се и тако рећи ако се неверство женино схвати као анархија у браку.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Полицији је позната садржина тих писама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Тако, полиција их је читала?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Није их читала, јер је госпођа уништила сва писма желећи да вас спасе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Врло сам благодаран! Али по чему онда полиција зна да су писма револуционарна, сем ако то госпођа не тврди?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Разуме се да она то тврди.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Тако?! То значи да ће госпођа то и посведочити ако устреба.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дабоме да ће посведочити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(обраћајући се Рини):</i> Волео бих да ми то и сама госпођа каже.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(збуњена, узбуђена, чисто грца):</i> Ја... ја...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Да, да, да, госпођа ће сведочити, јер то потпуно одговара њеном схватању морала.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Господине, ја вам не дозвољавам да вређате моју жену.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Ја вређам своју жену, госпођа је само ваша наложница.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Док носи моје име...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Име? Не знам да ли за вас то значи што, али за госпођу не! Носила је она и моје име, па ипак је имала своје нарочите погледе на морал носи сада ваше име имајући увек своје нарочите погледе на морал.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА <i>(гушећи се од узбуђења н мржње која јој у том тренутку пламти из очију,</i> <i>плане одједном и дрекне):</i> Доста! <i>(пркосно)</i> Сведочићу, сведочићу! <i>(она од узбуђења клоне у фотељу)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(мирно и равнодушно):</i> Верујем вам! <i>(Новаковићу)</i> Па и ви ћете извесно својом сведоџбом то потврдити; и вама је позната садржина тих писама?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да, и господин ће то потврдити. И не само то, већ ће господин сведочити и о анархистичкој пропаганди коју сте ви водили међу радницима на грађевини, о сумњивим типовима, агентима разних интернационалних организација, које сте доводили са стране и запошљавали их на грађевини, да би им прикрили траг.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Господин ће то посведочити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: И много штошта више.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(погледа Новаковића</i> <i>право у</i> <i>очи, па кад ова</i> <i>обори поглед, он му са дубоким</i> <i>презрењем окрене леђа обраћајући се Спасоју):</i> Разуме се да из реда тих беспрекорних сведока неће изостати ни ваш поштовани господин зет?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ни он, господине. И његова ће сведоџба бити од најтежих против вас.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Тако?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ви сте полазећи у емиграцију, а да би уклонили трагове који вас терете, поверили овоме младом човеку извесне ваше рукописе, за вас драгоцене, како сте ви рекли.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Тако је!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ето, видите, ви не поричете основни факат. Па да, истина се не може порицати. После вашега погреба, мој зет, не знајући шта да ради са остављеним рукописима, узео их је разгледати и, на своје велико изненађење, он је ту нашао најповерљивију револуционарну преписку са разним организацијама у иностранству. Преписку која не води у тамницу, већ право на вешала. Млади човек се нашао у забуни није свакојако желео да задржи такве списе код себе а да их преда полицији, нашто, да вас теретити кад сте ви већ били мртви? Мој зет се посаветовао са господином Антом, као човеком од искуства, и они су заједно донели закључак да сву ту коресподенцију спале у интересу вашега мира и спокоја на ономе свету.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(са</i> <i>ужасном одвратношћу):</i> Ваш зет ће то посведочити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: А то ће потврдити и господин Анта?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Господин Анта? Он ће се заклети на суду ако то треба.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Бедник!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(Новаковићу више поверљиво):</i> Ето ти сад, по чему сам ја бедник?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Господине Протићу, ја бих желео да од вас чујем хоћете ли ви збиља смети тако што да тврдите?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(ћути).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Реци му, реци, слободно му реци!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(мучен савешћу једва шапће):</i> Да ... сведочићу тако!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(плаче):</i> Ниткове!</div>
<i style="background-color: #fef9f0;">(општи покрет)</i><br />
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Ја сам мислио ви сте обичан лопов, а ви сте више него то, ви сте друмски разбојник</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Охо!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Немојте се узбуђивати господо, господин се нема чим другим бранити до увредама.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(још увек узбуђен): А</i> ви сте очекивали да ћу се ја бранити? Од чега? Од кога? Од вас, моралних бедника!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(Новаковићу):</i> Ето сад опет, сад смо сви бедници!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(тргне се и</i> <i>прибере):</i> Нисам смео дозволити себи да се узбудим. Овакве појаве и у овој средини нису довољан разлог за узбуђење.<i>(Спасоју)</i> Вратимо се дакле малочашњем ћаскању? Реците ми, на пример, мој драги и најближи рођаче, реците ми, хоћете ли и ви што сведочити?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Какво је то питање? Разуме се да ћу рећи све што знам. Не може се од мене тражити да будем несавестан, и да прикријем оно што знам.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: А шта је то што ви знате и што би евентуално оптеретило вашу савест?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Знам тачно о великим сумама у страној валути, које су вам поверљиво стизале из иностранства, знам...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: И тај ћете исказ потврдити уверењима сличним онима која сте суду подносили о нашем сродству?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја знам како ћу то потврдити, то је моја ствар.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(поново се узбуђује):</i> Боже мој, да ли је могуће све то што чујем да ли сте збиља ви рекли све то што сам чуо? Немогуће је замислити толика неваљалства сабрана код оволико малог броја људи. Људи да, добро сам казао, јер најзад, свако је од вас човек, свако од вас има и једну трунку човечанства.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Има је, уверићу вас да је има;уверићу вас колико смо ми човечански и колико сам ја, у оваквом тренутку, водио рачуна о својим рођачким обавезама. <i>(вади из џепа Шварцов</i> <i>пасош)</i> Ја сам, господине, припремио већ визиран пасош за Немачку и друге земље. Ви се то томе пасошу зовете Адолф Шварц, јер под својим именом ви не би могли прећи границу. На пасошу је ваша слика. <i>(даје му га)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(згранут):</i> Пасош?... Зашто пасош?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Да се можете без сметње и за времена уклонити из земље.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Уклонити? <i>(шчепа пасош)</i> Дајте га, дајте га, дајте ми тај драгоцени докуменат. <i>(трпа хитно у џеп)</i> Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства. Не дам вам натраг овај докуменат, по цену главе вам га не дам!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не тражим га, чувајте га, требаће вам. Кад будете одлучили хоћете ли десет или петнаест година провести усамљени, невиђени, нечувени и под туђим именом у каквој пријатној немачкој или холандској, или ако хоћете шведској вароши, или ћете десет или петнаест година провести усамљени, нечувени и невиђени у каквој тамничкој ћелији, ви ћете тада схватити вредност овога</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: У тамници... У ћелији? Шта ћу ја тамо, зашто? Зато зар што тражим да ми разбојници врате опљачкану част, труд и имање? И зато, је л' те, зато сам ја агент анархистичких ћелија, што хоћу да изобличим вас, отимаче и разбојнике. Зар за вас то значи рушење друштва и друштвеног поретка? Зар једна перверзна жена, један лажан пријатељ, један разбојник на катедри универзитета, један отимач туђе имовине и један кривоклетник зар су то стубови на којима почива тај ваш друштвени поредак? И зар је онај који тражи да му се отета морална и материјална имовина врати, зар је то разоран елемент? О бедни ниткови, који не заслужујете чак ни да честит човек пљуне на вас!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Дозволили смо вам да кажете све што сте хтели рећи, а и чули сте већ све што вам је требало чути; сад треба још и да се уверите да све то није само празан разговор. <i>(звони,</i> <i>пауза, нема тишина)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XVIII СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(појави се).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Софија, чека ли ко напољу?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА: Да, овде је пред вратима један господин од полиције, а у дворишту су два жандарма.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Реците том господину нека уђе.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СОФИЈА <i>(оде).</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XIX</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(гледа запрепашћено све редом):</i> То је дакле истина, је л' те? То је истина?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(ћуте).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Говорите, забога, је ли то истина? Господине Спасоје, господине Протићу, господине Новаковићу, господине Анто, говорите, говорите је ли то истина?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(ћуте).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ: Ја морам у тамницу, је л' те? У тамницу или у изгнанство, да би ви на мојој тековини могли живети? Је л' те... је л' те? <i>(погледа их, али они не дижу</i> <i>поглед са горчином и болом) </i>О<i>,</i> колико много неваљалства, а колико мало храбрости зар нико, нико зар не сме да каже је ли то истина, је ли све то истина?</div>
<h4 style="text-align: left;">
XX ДРУГИ АГЕНТ, ПРЕЂАШЊИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ <i>(Спасоју):</i> Извините, ја долазим службеним послом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: К мени?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: По сазнању, овога тренутка налази се у вашој кући једна особа, за којом се на све стране престонице трага. Сем вас и господина<i>(показује на Новаковића),</i> које лично познајем, ја молим да се остала господа легитимишу. <i>(Анти)</i> Ваша легитимација, господине?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(збуњено чепрка по џеповима):</i> Ја овај ... немам при себи...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: То је мој рођак, ја гарантујем за њега.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ <i>(Љубомиру Протићу):</i> Господин?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР <i>(већ је припремио књижицу и даје му је).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ <i>(враћајући Протићу књижицу): </i>Благодарим! <i>(обраћа се Марићу)</i> Ваша легитимација?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
(општи тајац са извесним узбуђењем)</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(један тренутак мучне борбе и</i> <i>савлађивања):</i> Кога ви у ствари тражите ?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Ја тражим бившег инжењера Павла Марића.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(узбуђен):</i> Ви тражите Павла Марића?...</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Молим вашу легитимацију!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(опхрван и сломљен, малодушно и резигнирано вади из џепа Шварцов пасош и предаје):</i>Ја се зовем Адолф Шварц!</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
<i>(општи дискретни</i> <i>поглед и</i> <i>измена погледа)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(брзо прихвати ситуацију):</i> Господин Шварц је члан управе предузећа »Илирија« и по пословима тога друштва он путује данас... а сад већ <i>(гледа у сат)</i> првим возом у 11 и 10, у Немачку, и даље можда. Као што видите, пасош му је и визиран.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(примајући од агента пасош):</i> Да, ја путујем, првим возом у 11 и десет.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(Марићу):</i> Потребне инструкције добили сте, морали би пожурити да не би пропустили воз.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
МАРИЋ <i>(с презрењем):</i> Пожурићу, не брините, нећу пропустити воз.<i>(погледа их још једном све редом)</i> Да, пожурићу, идем, ја идем! <i>(оде)</i></div>
<h4 style="text-align: left;">
XXI ПРЕЂАШЊИ БЕЗ МАРИЋА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Јесам ли завршио поверени ми посао?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не, још не. Молио бих вас још за једну услугу. Моја су кола доле, седите у њих и идите хитно на станицу, јер нема ни пет-шест минута до воза. Уверите се лично је ли овај господин отпутовао.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ДРУГИ АГЕНТ: Молим! <i>(одлази)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(пратећи га): </i>И известите ме!</div>
<h4 style="text-align: left;">
XXII ПРЕЂАШЊИ БЕЗ АГЕНТА</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(враћајући се од врата докле је испратио агента):</i> Господо, приберите се и да нисте душом.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА <i>(дубоко дахне).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
<i>НОВАКОВИЋ:</i> Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Ја сам веровао у нашу победу, јер сам увек ценио ону народну мудрост, да правда мора на крају крајева победити.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
РИНА: Па добро, куда ће он сада?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Он се враћа у покојнике.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Мислите ли, одиста, да је тиме он сишао с позорнице?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: О, сад више но раније. Пре је емигрирао под својим сопственим именом, сада под туђим. Тиме је сам себе огласио за покојника.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
АНТА: Па јесте... Али овај... Ако се он опет тамо кроз три године јави?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: У том случају твоја година не гине. Што се нас осталих тиче, ми ћемо дотле развити посао, блокираћемо се милионима и тада нико нам ништа неће моћи.</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
НОВАКОВИЋ: Само... Јесте ли ви уверени да ће он отићи?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(гледа на сат):</i> Овог тренутка он је већ у вагону. <i>(дуга пауза)</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СВИ <i>(ћуте).</i></div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ <i>(и даље гледа у сат):</i> Овога тренутка воз је кренуо. <i>(телефон он му прилази)</i> Ало, ало... да, овде Спасоје Благојевић... Да, да, дакле сео у воз и кренуо?... Хвала... хвала на обавештењу! <i>(оставља слушалицу, победоносно)</i> Чули сте извештај агентов. А сад, покојнику нека бог да рајско насеље, а ми наставимо наш редован живот!</div>
<h4 style="text-align: left;">
XXIII ВУКИЦА, АГНИЈА, ИСТИ</h4>
<div style="background-color: #fef9f0;">
ВУКИЦА <i>(оцу):</i> Јесам ли се много задржала?</div>
<div style="background-color: #fef9f0;">
СПАСОЈЕ: Не, не, тачно си на време дошла. Рекао сам вам, господо, ми настављамо редован живот. И почећемо га са једним весељем. Сине, зете, венчање што пре, сутра, прекосутра, најдаље у недељу. <i>(загрли Вукицу)</i> Да, ми настављамо живот ми настављамо живот!</div>
<i style="background-color: #fef9f0;">(општи покрет задовољства)</i><span style="background-color: #fef9f0;"></span><br />
<h3 style="background-color: #fef9f0; text-align: left;">
Завеса</h3>
<h3 style="background-color: #fef9f0; text-align: left;">
Крај</h3>
<div style="background-color: #fef9f0;">
Режија може, према своме нахођењу, ову последњу (XXIII) појаву и изоставити.</div>
</div>
Melancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3346973820893041212.post-23677741158198806572013-04-10T13:26:00.000-07:002013-05-01T13:41:50.481-07:00Бранислав Нушић у карикатури (1)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDsfbRbiWau3ZqzuvV36sow6B0rQDRou4a0vIB9JUFDtnwcpbjzhjzl3tfHpbsnT60jWd4USIqazl_8MDY5N7k9WU63SGgfAYoNmipjIknGIkxQ_ILSNk6DKYWWR7nm-mGgtQeHN-8Udg/s1600/nusic-marko_murat.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDsfbRbiWau3ZqzuvV36sow6B0rQDRou4a0vIB9JUFDtnwcpbjzhjzl3tfHpbsnT60jWd4USIqazl_8MDY5N7k9WU63SGgfAYoNmipjIknGIkxQ_ILSNk6DKYWWR7nm-mGgtQeHN-8Udg/s320/nusic-marko_murat.jpg" width="192" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 13px;">Марко Мурат</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<a name='more'></a><br /><br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrLbhX1ZDXzCnF95w_xnPj96PReObcnfIBxWvD_kWLonVh6JrqKl8g2EtCd3bzMe5bdlOp9Ma-14Nf1Jo49KGQ1iZ4wdrEOJezAYnb2U4OQXIAvvqy9PjFEtZOrhgtAbSteIgqAizexRg/s1600/nusic-beta_vukanovic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="303" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrLbhX1ZDXzCnF95w_xnPj96PReObcnfIBxWvD_kWLonVh6JrqKl8g2EtCd3bzMe5bdlOp9Ma-14Nf1Jo49KGQ1iZ4wdrEOJezAYnb2U4OQXIAvvqy9PjFEtZOrhgtAbSteIgqAizexRg/s320/nusic-beta_vukanovic.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 13px;">Бета Вукановић</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXres8kf68OLTqLyS19OtSrnQAFoQS-_nmkwufkKxKY6eJjQ7A-K-PjGiN90szkrDg7mvJgEdeE1pLpb5BCu-o5W7KFiWk7haOgxCfO8pzxyjH3oH1QIga4sFNybDIS1RxtzJfEBy4DZs/s1600/nusic-vladimir_filakovac.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXres8kf68OLTqLyS19OtSrnQAFoQS-_nmkwufkKxKY6eJjQ7A-K-PjGiN90szkrDg7mvJgEdeE1pLpb5BCu-o5W7KFiWk7haOgxCfO8pzxyjH3oH1QIga4sFNybDIS1RxtzJfEBy4DZs/s320/nusic-vladimir_filakovac.jpg" width="223" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 13px;">Владимир Филаковац</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
Melancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3346973820893041212.post-32720022034288262982013-04-04T16:28:00.000-07:002013-05-01T12:38:58.467-07:00Свет (1906)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<h3 style="text-align: left;">
<span style="font-size: small;">КОМАД У ЧЕТИРИ ЧИНА</span></h3>
<div>
<br />
<div>
<span style="font-size: large;"><i>Бранислав Нушић</i></span><br />
<br /></div>
</div>
<pre></pre>
<pre></pre>
<h3 style="text-align: left;">
Садржај</h3>
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/04/svet.html#ОСОБЕ">Особе</a><br />
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/04/svet.html#ПРВИ_ЧИН">Први чин</a><br />
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/04/svet.html#ДРУГИ_ЧИН">Други чин</a><br />
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/04/svet.html#ТРЕЋИ_ЧИН">Трећи чин</a><br />
<a href="http://branislav-nusic.blogspot.com/2013/04/svet.html#ЧЕТВРТИ_ЧИН">Четврти чин</a><br />
<div style="text-align: left;">
<br />
<a name='more'></a></div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="ОСОБЕ"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
Особе:</h3>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">ТОМА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, чиновник у пензији.</span></div>
<div style="text-align: left;">
СТАНА, његова жена.</div>
<div style="text-align: left;">
НАДА и ЈЕЛКИЦА, њихове кћери.</div>
<div style="text-align: left;">
СИМА ЈЕРЕМИЋ, чиновник у пензији.</div>
<div style="text-align: left;">
ГОСПОЂА ЖИВАНОВИЋКА.</div>
<div style="text-align: left;">
ГОСПОЂА ТОМИЋКА.</div>
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ.</div>
<div style="text-align: left;">
ГОСПОЂА МАРТА, његова тетка.</div>
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ МУЗИКЕ.</div>
<div style="text-align: left;">
ТЕТКА КАЈА и АНА, служавке код Томе.</div>
<div style="text-align: left;">
ДЕВОЈЧИЦА.</div>
<div style="text-align: left;">
ПРВИ НОСАЧ.</div>
<div style="text-align: left;">
ДРУГИ НОСАЧ.<br />
<br />
<br /></div>
</div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="ПРВИ_ЧИН"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ПРВИ ЧИН</h3>
Соба код Томе. На средини и са стране по једна врата. Лево напред прозор. Намештај обичан, какав се виђа у нашим старим кућама. Десно од средњих врата један миндерлук, а над овим виси старински часовник са шареном таблом, жутом шеталицом и гвозденим теговима, што изгледају као мали суџуци. На часовнику казаљке показују тачно три часа. С леве и десне стране часовника по једна слика (каква битка или убиство Максимилијаново, ловчева пратња или људски век). Лево од средњих врата орман, над којим виси икона, под њом босиок и стакоце богојављенске воде. По орману разастрт чист, бео чаршавић од српског платна, а поређане шоље, флашице, чаше, један сапун, две јабуке итд. Иза ових ситница је, ослоњен на зид, па орману још и дубоки рам, у коме је невестински бели венац. Напред лево, где је прозор, стара кожна наслоњача, из које се овде онде види кучина; десно напред је четвртаст сто, покривен куповним чаршавом. На столу су новине, наочари, муштикла, табакера и дуван, растресен на старим новинама.<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>I </b><b>Тома, Јелкица.</b></div>
</div>
<br />
ТОМА <i>(при дизању завесе заваљен у фотељи спава. Новине које је читао испустио је крај себе)</i>.<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(пошто после извесне паузе избије на часовнику три, улази с лева на прсте, погледа још једном у часовник, па прилази Томи. Мазно)</i>. Татице, татице!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(тргне се и трља очи)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Избило је три.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(погледа на часовник)</i>. Јесте, Бога ми. <i>(Вади свој џепни часовник и сравњује)</i>. Опет је тај матори угурсуз измакао.... за пет минута.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А јуче смо га дотерали.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Такав је он: по годину дана добар, добар као добар дан, па на једанпут удари у инат. Дотерај га опет, Јелкице.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(отрчи, попне се на миндерлук и дотерује казаљку)</i>. Је ли добро?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(гледа у свој часовник)</i>. Макни још мало, још за један минут.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(изврши)</i>. Ето.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако, хајде сад сиђи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(скочи с миндерлука, дотрчи до Томе, седне на шамлицу крај фотеље и узме новине, које је он при спавању испустио)</i>. Да наставим?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Чекај, да ти нађем где сам стао. <i>(Узме јој новине и тражи)</i>....Е, ево овде.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(чита)</i> „Немачка се још увек држи резервисано. Њени представници још ничим нису дали познати, да су од своје владе добили...“</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>II </b><b>Нада, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(такођер слева)</i>. А, ви сте већ будни; а ја као бајаги похитала, да вас будим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јелкица је била вреднија.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Треба ли да вам направим коју цигарету?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Види, ако нема у табакери. <i>(Јелкици)</i>. Хајде, хајде настави.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(загледа у табакеру и седне те прави цигарете)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(чита изнова)</i>. „Немачка се још увек држи резервисано. Њени представници још ничим нису дали познати, да су од своје владе добили ма каква упутства. Међутим, Енглеској је стало до тога, да сазна гледиште, које ће према целој овој ствари заузети немачка дипломација.“</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>III </b><b>Сима, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Добар дан и на здравље!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА и ЈЕЛКИЦА <i>(скоче са својих места и прилазе му руци)</i>. Добар дан, Чика-Симо. <i>(Узимају му шешир и штап и остављају)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Јеси ли свршио ту твоју политику?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Чекај, само још да сазнам, шта мисли Русија.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ето ти сад. А која ти је фајда, што ћеш знати, шта мисли Русија?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Није ми никаква фајда, него тако, кад ти не дођеш тачно у три, ја онда морам нечим да се забављам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(седа)</i>. А знаш ли, зашто сам одоцнио?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па купио сам.... гле.... <i>(вади из џепа)</i> нов шпил карата. Рекли смо данас да почнемо да те учим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте, Бога ми. Идите, децо, те нам спремите кафу. Јеси ли ми, Надо, направила коју цигару?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(дајући му табакеру)</i>. Јесам, оче <i>(оде лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(оде за њом)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IV </b><b>Тома, Сима.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Хоћемо ли, а?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па хајде баш? <i>(Припаљује)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(отвара шпил)</i>. Ти знаш већ, како се која фарба зове?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ех, де, де, де, ти опет.... Толико знам ваљада, и ако никад нисам узео карте у руке.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>V </b><b>Стана, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(с лева)</i>. Добар дан, господин-Симо. Рекоше ми деца, да сте дошли.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Добар дан! Дошао, па задоцнио само три минута, а ваш ми муж већ пребацује.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Изволте, седите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(сео и издваја карте)</i>. Дакле, то није као у џандару; овде је кец најстарији....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али зар ћеш истина, Томо, сад под старост да учиш карте? Ја мислим то ви ономад само од шале говорите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А што од шале?.... Да научим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Што ће ти то, за Бога? Нећеш ваљада почети сад да се карташ?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ама не, госпођо, ви ме нисте разумели. Нећемо ми учити карте зато, да ми играмо, не; него да гледамо, кад други играју. Тома, знате, и не уме да живи, као што је ред да један пензионар живи. Завукао се овде у кућу, па плеви башту, храни пилиће, чита новине и тако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Него како ви мислите?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ја сам, видите, саставио нарочити план, како ћемо живети од сад, и претресли смо тај план, па смо га и усвојили. Је ли тако, Томо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Та оно.... нисам баш на све пристао.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Чекај, брате, ево је и госпођа овде, па нека каже и она своју реч.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Да чујем баш тај ваш план.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Молим. Дакле, у шест часова у јутру кренућемо се од куће и ићи ћемо на пијацу. Не морамо ништа пазарити, него онако ићи ћемо, да видимо шта има, а шта нема, да прокрстаримо онуда малко, и онда, око седам часова, свратићемо у кафану на кафу. Ту ћемо се видети с људима, проговорити, чути ако се прошле ноћи образовало ново министарство или ако је прошле ноћи држава закључила нов зајам, или ма шта друго ново, па ћемо за тим читати јутарње новине све до девет часова. У девет часова ићи ћемо у министарство финансија, на касу где се пензија прима, и седећемо у чекаоници све до једанаест часова. Не морамо ми имати ништа да примамо, — ићи ћемо тек колико обичаја ради: нека нас види благајник, а, после, и зато, што се ту, у тој чекаоници, збирају сваки дан и сви остали пензионари, па ту човек може да чује све новости, све и политичке и неполитичке новости.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па мој се Тома не бави политиком.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. То јест, ја волим да чујем само крупније ствари....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Али не бавим се ни ја политиком, него само тако, волим да чујем, много волим да чујем шта има ново.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VI </b><b>Нада, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(уноси на служавнику две шоље кафе и служи прво Симу)</i>. Изволте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Хвала, чедо моје. <i>(Прими кафу и почне савијати цигарету)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(пошто послужи и оца)</i>. Желите ли ви, мајко?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Нећу, сад сам испила.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(повлачи се лево у собу)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VII </b><b>Сима, Тома, Стана.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(наставља, као и да није прекинуо)</i>. За тим ћемо у једанаест часова кући на ручак. <i>(Припаљује цигарету)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Зар већ у једанаест?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Молим. Онај један час до ручка потребан нам је. Сваког дана треба очистити муштиклу, треба цепкати дрвцад за чачкалице, навити кућни часовник, пребројати суво месо у оџаку, прегледати славину на бурету у подруму, истерати муве из собе за спавање и још пуно таквих ситних ствари, које човек, кад дође у пензију, мора сваки дан вршити. <i>(Повуче два три дима)</i>. После ручка мало ћемо прилећи....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е јест, ја то морам....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Молим те, као што кажем: после ручка мало ћемо прилећи, или ћемо узети новине или какав календар или кувар. Не знате ви, како се слатко спава, кад човек заспи читајући кувар.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ваљада сањате какво лепо јело?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А није то, него увек сањам, да ме је ко позвао на ручак. <i>(Испио је кафу, па хоће да остави шољу)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. <i>(прихвата је)</i>. На здравље!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Хвала!.... За тим ћемо после спавања, око три часа, изаћи опет у кафану и увући ћемо се у карташку собу и стаћемо карташима више главе, и то ја ћу стајати уз једну странку, а Тома ће уз другу. Ми, дакле, нећемо играти.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па што вам је онда потребно да учите карте?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Зато, да бисмо разумели игру. Ви још не знате, како је то слатко стајати више главе неком, кад игра карте, али кад разумете по мало игру. Ту се човек бесплатно једи, бесплатно радује и бесплатно игра карте. Знате, ту се често човек и посвађа, и ако га се не тиче, па онда често пута притекне у помоћ и по каквим саветом, и ако му га онај што игра не тражи, па онда човек стрепи, боји се, рескира, — и све га то ништа не стаје.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па тако цело после подне да стојите људима над главом?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А не. Пред вече ћемо ишетати мало Теразијама, те да сретнемо овог и оног, да опет чујемо по нешто ново, да стојимо по мало код каквог ћошка или пред кафаном, да загледамо, ако се каква кућа зида, и да кажемо наше примедбе, да застанемо, ако се каква кола скрхају или ако се двоје свађају, и у опште да исцрпемо сва она задовољства, која пензионарски живот чине тако слатким.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е право да ти кажем, ја се уморих само слушајући то, шта све треба да радимо, а где бих ја све то и радио?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Како то сад? Па јеси ли ономад пристао?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ономад ниси био тако опширан, а, после, и нисам хтео да ти кварим вољу. Али... не могу ја то некако тако... Научио сам на овај мир и тишину, не одлазим никуда, не долази ми нико; живим овде у кућици са женом и децом, разговарамо, плевимо башту, хранимо живину, читамо шта мисли Русија, а шта Енглеска, па тако нам прође дан.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Не кажем да је и то рђаво... Дабоме, кад човек има фамилију...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па јесте, ви сте самац, па вам се и не мили код куће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па, право да вам кажем, и то је истина. Дакле, нема онда ништа од мога плана?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ево, ако хоћеш: све што могу да пристанем, то је, да ме научиш једној игри, па да дођеш, као што си и до сад долазио, сваки дан у три часа, те да одиграмо по неколико партија уз кафу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Добро... Кад већ нећеш друкче, макар и тако. Научићу те шлаге.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. А је л' то за новац?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па јесте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ако је. Ми ћемо играти у једну пару.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па и то можемо, а добит да мећемо у пикслу у корист рањеника.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Којих рањеника?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па, руских рањеника. <i>(Меша карте)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Каквих руских рањеника, кад и нема рата?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Све једно: ако га нема, биће га. Док је Русије, мора бити рата, а кад има рата, мора бити и рањеника. Дакле, збираћемо пикслу у корист тих будућих руских рањеника.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добро, пристајем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али, немојте само данас почети; почните од сутра.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А што не баш данас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ех, тако... Данас имамо у кући једну малу светковину, а кад је светковина, онда се не игра карата.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Светковину?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Дабоме, те још какву.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. <i>(Домишља се)</i>. Чекај... данас је двадесет година, како смо ову кућу купили.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ниси погодио. Од куд данас, кад смо се уселили тек седмог новембра?... Заборавио си.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама данас сам закључио погодбу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Није, вараш се.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, чекај, сад ћу те уверити. <i>(Оде до ормана и узме онај рам, у коме је венац, и обрне га. Сими говори)</i>. Знаш, ово је наш венчани венац, па сам ја остраг увек записивао сваки важнији догађај.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. То је онако, као неки Октоих. Сасвим паметно. Зашто да се заборави?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(пошто је метнуо наочаре, чита с леђа рама)</i>. Ево: „Нека се зна, да смо ја и Стана за наш новац, који смо, провев петнаест година брачнога живота у међусобној љубави и штедњи, данас, 28. октобра 1885. године, купили кућу и у исту се уселили 7. новембра исте године“. <i>(Оставља слику на сто)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ето видиш, а данас је тек 4. септембар.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте, Бога ми. Е па, каква је онда светковина данас. Ваљда није мој рођен дан?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Није.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Него шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Данас је равно петнаест година, како је Каја код нас у служби, а педесет јој је година живота, па ме молила, да почасти децу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, то ли је? Па што ми одмах не кажеш? А јеси ли јој купила што, да јој поклонимо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Требало је да купим, ал', Бога ми, немам кад да изађем у чаршију.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А шта бисте јој узели?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па какву шамију.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па молим вас, ја и онако идем сад у чаршију.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ех, да не буде за вас то терет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Та оставите, молим вас, какав је то терет? Ево мене за пола часа, па да се и ја почастим. Та и ја сам члан ваше фамилије. Нема нигде забележено, али ће бити, мислим, скоро двадесет година, како ја сваки дан увратим и испијем кафу код вас. Чекај... Има ли овоме часовнику двадесет година?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(размишља)</i>. Има.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Е, оног си га дана донео, кад сам ја дошао први пут на ручак. То баш памтим. Хајде, одох ја. <i>(Полази)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е, баш вам хвала, господин-Симо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Молим, молим. <i>(Оде)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VIII </b><b>Стана, Тома,</b> за тим <b>Нада, Јелкица, Каја.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Баш му хвала; увек нам се нађе. Чекај да зовнем Кају: хоће да ти пољуби руку. <i>(Оде до левих врата)</i>. Кајо, оди, сам је господин.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(улази с лева с једним тањирем колача)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(улазећи за Кајом)</i>. А замислите, оче, тетка Каја крила од нас...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(која је такођер ушла)</i>. А данас је равно петнаест година, како је у нашој кући.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(брише очи од суза.)</i> Јесте, па хоћу моју дечицу мало да почастим. <i>(Љуби руку Томи)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, па нека ти је срећно, Кајо, и дај, Боже, да под нашим кровом проведеш цео век.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Ох, кад би Господ хтео да вас чује! Зар ја могу тражити боље господаре и лепши мир, него у вашој кући?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Е, сад тек прими и од мене честитку; оно се у кујни не рачуна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(љуби је)</i>. Хвала, чедо моје. <i>(Осврће се и тражи очима Јелку)</i>. А моје дете, зар ми моје дете неће да честита?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(која се била заиграла)</i>. Хоћу, Хоћу, дадо! <i>(Загрли је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(љуби је)</i>. Зар моје дете, које сам ја прихватила и однеговала? Злато моје! <i>(Љуби је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. А што нам то, тетка Кајо, нисте казали, па бисмо ја и Јелка вас изненадили, а не ви нас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Ех, што да говорим? Није тако важна ствар. Тек паде ми онако на памет, па рекох: Хајде да почастим моју дечицу. Узмите, узмите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКА <i>(узима колаче и једе)</i>. И то дада умесила баш оно, што ја волим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е па, ти си јој најпреча.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. А знате ли, децо, ко је још у овој кући са мном заједно петнаест година?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СВИ. Ко?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Наш мачак, Марко. Тог дана, кад сам се ја погодила код вас у службу, добили смо и Марка од господина Симе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јесте, Бога ми.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па хоћемо ли и њему да честитамо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. А где је Марко?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Ено га у кујни под огњиштем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Хајде да му понесемо по један колач. <i>(Узме колач)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(узме и сама)</i>. Да га нађемо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКА <i>(отрча до ормана и нађе тамо једну црвену пантљику)</i>. Хоћу да му вежем ову пантљику око врата: нека и он изгледа данас свечано. Хајдемо, да га нађемо.<i>(Отрчи)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА и НАДА <i>(оду за њом)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IX </b><b>Стана, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јест, Бога ми, пролазе године, пролазе часом, као да је све то јуче било... <i>(Шета и размишља)</i>. ....Као да је јуче било.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(дотле распрема сто и збира шоље на служавник)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(шетајући дошао је до оног стола, на коме је Нада правила цигарете, извадио цигарету и пали је)</i>. Стано.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Чујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Остави, Бога ти, ову слику на своје место. Бојим се, пашће, па ће се разбити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(узме рам с венцем, који је Тома на тај сто мало час оставио и загледа му задњу страну)</i>. А, видиш, овде ниси записао само кад смо кућу купили, него и још нешто.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Знам, то је кад су се деца родила. Дај овамо. <i>(Чита)</i>. „У овој нашој кући роди нам се и прво чедо 4. фебруара 1887. год., које на крштењу доби име Надежда....“ А ово је за Јелкицу: „15. априла 1890. године роди нам се и друго чедо, које на крштењу доби име Јелена“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(броји на прсте)</i>. Па то ће Нада, Томо, сад скоро да напуни осамнаесту годину.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте.... а Јелица петнаест.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(седне, спусти слику на крило и замисли се)</i>. Бога ми, Томо, осамнаест година! Па то није мало.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Како мало? То је већ девојка.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Девојка за удају, а ми никад нисмо сели, да тако о томе мало промислимо и поразговарамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А што бисмо, Стано, ту имали да разговарамо?.. Што буде суђено, суђено.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Да видиш, није ни тако, Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А како би друкче било?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е па, видиш, девојка је прирасла, постасала је, а ми се некако одвојили од света: нити је куда водимо, нити изводимо; нити је ко зна, нити види. А то не иде тако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама шта не иде?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па тако, то не иде. Ми живимо овако сами за се, одвојени сасвим од света, ни с ким се не мешамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А шта нам фали. Ето, прочитај како ту пише. <i>(Узме слику из њена крила)</i>. „Провев 15 година брачнога живота у међусобној љубави“... То је донде кад смо купили кућу, је ли? Па и од тада зар нисмо мирно и лепо живели? Нити си ти мени рекла зазорну реч, нити сам ја тебе прекорио; деца нам одрасла здрава, добра, волимо се, живимо мирно, тихо и срећно, па шта ће нам другаче да живимо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Та то не кажем. Зар мени и теби треба другаче да живимо? Али, видиш, заробили смо и ову децу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па и деца су задовољна; не траже ни она друкче да живимо. Сви се у кући слажемо и волимо, па чак и ова Каја. Ето, скрасила се код нас и привикла, па не тражи боље.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јесте, ама видиш, Нада је већ дорасла, па морамо о томе промислити. Не можемо због ње ван света. Ако хоћемо да је збринемо, морамо се мало измешати са светом, морамо је увести у свет.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама како да се измешамо са светом?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па ето тако: да одемо овоме и ономе у посету, да изведемо дете на игранку, на свадбу; да призовемо познанике, да нам дођу; да отворимо мало кућу, па да нам свет дође и да му одемо... Размисли, Бога ти, Томо, о томе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(забринуто)</i>. Та не кажем ја да не треба. Треба, знам ја; него сам научио на овај мир, и као најзгодније ми је овако, кад ни ми о свету, нити свет о нама води рачуна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. А то је баш оно, Томо, што свет не води о нама рачуна, а девојка дорасла, па бисмо ми баш требало све и сва да учинимо, да свет води о нама рачуна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(убеђен)</i>. Оно, тако је... Видим да је тако. Морамо, морамо макар и жртвовали наш мир... Само... како ти то мислиш, шта треба да радимо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па... тако... Даћеш мало пара, да скројим Нади какву хаљину за посете, а и за кућу.... А требаће што и за Јелку, па.... онда.... отићи ћу овде и онде у посету.... Ето, има кућа с којима се знамо, али нисмо им ишли и нису нам долазили.... Тако.... одвојили смо се, па сад треба да се опет спријатељимо са светом.... Треба и да призовемо свет, да нам дође, да отворимо мало кућу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(размишља)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ако мислиш да немам право, онда нека не буде, Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Не кажем.... Ко ти каже да немаш право? Размишљам само, да ли ће то бити боље... А кад ти кажеш да је добро.... Колике смо године проживели мирно и лепо и нисам ти никад казао: „Није“, кад ти кажеш нешто да јесте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(пребацујући)</i>. Нисам ни ја теби, Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Боже, сачувај!... Е па, видиш, зашто сад да ти спорим? И, дабоме, мајка си и ја отац... Морамо промислити мало о деци, морамо све учинити за њих и за њихову срећу... Па, дабоме, треба да се познамо мало, да се виђамо, да се измешамо са светом, треба да призовемо мало тај свет и нашој кући, да отворимо кућу... А... треба ли много пара за те хаљине за децу?... <i>(Вади портфељ)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па... не знам да ти кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(вади)</i>. Ја ћу ти дати нешто, па ти види. <i>(Даје јој)</i>. Ако затреба још, ту сам; ако претече, вратићеш ми.... <i>(Размишља)</i>. Ето, нека буде тако; до сад је било друкче, а од сад нека буде тако. Нећу после да пожалим на самог себе.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>X </b><b>Нада, Јелка, Каја, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(смеју се најпре с поља, па онда утрче, Нада напред, носећи мачку којој је око врата везана црвена пантљика, за њом трчи Јелкица и, најзад, Каја)</i>. Ево га Марко.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Како нас је лепо дочекао! Седи на тетка-Кајину кревету, па све овако <i>(жмирка очима)</i>, а ми њему: „Честитамо, теча-Марко, дан“, а он овако <i>(опет жмирка)</i>, па врр....рр....врр....рр.... а ја га онда узмем за шапу, па га продрмусам и викнем: „Честитам ти, теча-Марко, дан“, а он ми онда рече: „Фала“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(милује Јелку)</i>.. А баш ти рекао: „Фала?“</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па да... онако мачјим језиком рекао је: „Мијау!“</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А јесте ли га почастили?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Дали смо му колача.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. И још како је слатко појео! Па се после лепо убрисао.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, баш се убрисао?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па да, овако. <i>(Лиже језиком уснице)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Довели смо га, да му и ви честитате.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(Озбиљним тоном)</i>. Знаш шта је, Надо? Остави ти тога теча-Марка Јелки, за њу је то, нека се она игра, а с тобом има мајка да проговори реч две.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ево. <i>(Даје Јелки мачка)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Врр...врр... теча-Марко, сад ћемо ми играти светковине. Хајде кажи: „Мијау!“. Кажи....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Однеси га у кујну, па нек ти тамо каже све што хоћеш. Хајде, пођи и ти, Кајо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(Јелки)</i>. Хајде, душо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Е, нећу сама; чекај да понесем и моју Нину, и она да честита теча-Марку дан. <i>(Додаје Марка Каји)</i>. Придржи ти, дадо, Марка. <i>(Отрчи до ормана и узме своју лутку)</i>. Хајдемо сад. <i>(Отрчи и Каја за њом)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XI </b><b>Стана, Тома, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Слушај, Надо: ја и отац смо решили овог часа нешто врло важно.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(који је сео)</i>. Да, слушај, дете, што ће ти мајка рећи... То смо заједно решили.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ја слушам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ти већ и сама видиш, дете, да си дорасла и... како да кажем...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(хоће да јој помогне)</i>. Па то... дорасла.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јесте. И сад је већ време, да мало и у свет излазиш. Ти си се овако сабила у кућу с нама, а ми никуда не излазимо, ни с ким се не виђамо, не мешамо се са светом. Па не можеш ти због нас остати тако одвојена од света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ми смо могли, за нас је било друго; али ти не можеш.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Како год ви кажете.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ја и отац смо разговарали и размишљали смо озбиљно о свему, па смо решили, да од сад друкче почнемо. Ми хоћемо да од сад живимо са светом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте, хоћемо да се измешамо са светом, да му одлазимо и да се виђамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Да отворимо мало кућу и да призовемо свет, да нам дође.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(радосно)</i>. То је лепо, то је врло лепо, мајчице. <i>(Грли је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Да, ето, то смо решили ја и мајка.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. И то све због мене.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па, дабоме, није због нас. Нама је и овако било добро. Него због тебе....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Хвала вам, велика вам хвала. <i>(Љуби Томи руку)</i></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А ти се томе радујеш?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Боже, Томо, млада је, мора се радовати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па ја нећу од вас да кријем; дабоме да се радујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е па, видиш, зато сам те и задржала. Сад се лепо спреми, да изађемо мало, да ти наручим једну две хаљине, да имаш с чим изаћи и дочекати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. И нову хаљину ћете ми правити?...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Да, отац ми је већ дао новаца.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. О, како сте ви добри!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е па хајде сад, метни шешир на главу и дај ми мој, па да пођемо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, још сад?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па, ето, имамо времена, а новац си нам већ дао.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Још сад, боље још сад. <i>(Тапшући и певушећи отрчи у леву собу)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XII </b><b>Стана, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Видиш ли, какву си радост учинио детету?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Видим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Жељно је света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па ето, — нека му буде.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIII </b><b>Јелкица, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(утрчи сва задихана, носећи Станин шешир)</i>. Мама, а хоћу ли и ја добити нову хаљину?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(узима шешир и меће га на главу)</i>. Хоћеш, душо. Зар тебе да оставимо без хаљине?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(помаже мајци да намести шешир)</i>. Али ја хоћу плаву. Знаш, од кад сам те молила за плаву хаљину?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА Добро, добро, нека буде плава.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А хоћу ли и ја поћи сад с вама?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е па дабоме. Куд би то и могло бити без тебе?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(отрчи до левих врата)</i>. Дадо, дадо, тетка Кајо, донесите мој шешир... мој шешир.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIV </b><b>Нада, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(обучена)</i>. Ја сам готова.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(навлачећи рукавице)</i>. Ево, душо, и ја сам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(скида са себе кецељу и баца је на патос, дотерује кику и у опште спрема се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Јелкице, и ти ћеш с нама шетати. Водићу те свуд.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А кад нам дођу посете, ја ћу послуживати; ти седи и забављај госте, а ја ћу послуживати. <i>(Опет на левим вратима)</i>. Дадо, мој шешир.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XV </b><b>Каја, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Ево, ево, душице; нисам могла да га нађем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(шчепа шешир и натуче га на главу)</i>. Хајдемо, хајдемо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. До виђења, оче. <i>(Пољуби га у руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(Јелки која је већ отрчала до врата)</i>. А ти?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(врати се)</i>. Јесте, Бога ми. <i>(Пољуби га)</i>. Ја од радости и заборавила.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА, Хајдемо, децо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА, Јелкица <i>(весело поскакујући, попевајући)</i>. Хајдемо, хајдемо, хајдемо!... <i>(Оду на средња врата)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVI </b><b>Каја, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(остала на сред собе и гледа зачуђено за њима, па маше главом и час погледа у Тому, а час за њима)</i>. А куд одоше, Бога вам, господине, овако с хуком?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(који се и сам није измирио с будућношћу, сео на столицу, погледом испратио оне који су отишли, па се замислио, пробуђен Кајиним питањем)</i>. У свет, Кајо, у свет!</div>
</div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="ДРУГИ_ЧИН"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ДРУГИ ЧИН</h3>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
Иста соба, само место старог намештаја нов, модеран. Скинуте и слике с дувара, па метнуте нове. И стари часовник избачен. Још само стоји с леве стране од средњих врата један орман и напред, десио, стара фотеља.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>I </b><b>Тома, Нада, Јелка, Каја, носачи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
<i>(При дизању завесе носачи износе један стари сто. Сви мотре и распоређују)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Ах, како је то лепо! Гледај само ово овде.... Ово.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(враћају се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ово сад. <i>(Показује стари орман)</i>. А овамо донесите оно велико огледало.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(односе орман)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(мало забринуто)</i>. Па, добро, надзирава ли ко год, где се смештају све те ствари?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Не брините ништа, господине. Ја сам све то удесила. Све се ствари слажу на тавану. Ја сам лепо прострла, изабрала сам крај, који никад не кисне и обилазим сваки час, да видим како је што положено. А је л' те, молим вас, хоће ли и ову вашу стару фотељу изнети?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(с резигнацијом)</i>. Да, Кајо, и ту ће фотељу изнети.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Па, за Бога, господине, бар ту фотељу оставите. Та ви ту обично по ручку слатко одспавате по један сан. То је ваша стара фотеља. Где ћете од сад спавати?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Јесте, али ће ту доћи она мала гарнитура за пушење.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А отац ће спавати у нашој соби на дивану.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(опет улазе и уносе велико огледало)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ево овде. <i>(Показује место где је био орман)</i>. Тако....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(гледа из далека)</i>. Још мало лево, још, још, још... Тааа...ко...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. А сад узмите ову фотељу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(боно)</i>. Носите сад ову фотељу. Кајо, иди види, где ће метнути ову фотељу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА. Одох да видим и остале ствари, како су сложили. <i>(Оде)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(износе фотељу)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>II </b><b>Пређашњи,</b> без Каје.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(нежно)</i>. Вас је жао, оче, за вашом фотељом?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Није... Што би ме било жао?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па јесте. Шта би имало да вас буде жао, кад ће овамо доћи лепше ствари?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(уносе мали фини сточић и два табурета)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Овамо, овамо... Тако... Ову столицу овако, а ову овако.... Ето, сад је лепо. <i>(Носачима)</i>. Сад можете ићи, нема шта више.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(одлазе)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако... <i>(разгледа)</i>. Ето вам сад нове собе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Је л' те, оче, да је лепо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Може бити и да је лепо. Ја не знам. Мени је и оно било добро. <i>(Седне на канабе, па скочи)</i>. Па ко може овако ниско седети? Изгледа ми, Боже ме прости, као да сам чучнуо, а не да сам сео. <i>(Стане пред табуретом)</i>. А шта је ово?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па опет столица за седење.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(крсти се)</i>. Па ко ће ту сести? Изгледаће као рода на оџаку. <i>(Седне)</i>. Ето, висе ми ноге, а не може ни да се наслони човек!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ви, оче, као да се љутите, што сте нас послушали и узели овај нов намештај?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА.. Не љутим се. <i>(Диже се)</i>. Шта имам да се љутим? Само кажем, да је био бољи онај стари намештај.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па знам, али кад свет каже да оно није добро?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Због света сам и пристао. А ако је по мени, мени је оно било боље.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>III </b><b>Каја, пређашњи,</b> за тим <b>Стана</b> с једном девојчицом.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(враћа се из десних врата)</i>. Све је добро сложено, као да сам сама својом руком намештала. Не брините, господине, све је лепо сложено. Ево сад баш и госпођа уђе у авлију. <i>(Оде лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(потрчи средњим вратима)</i>. Мама, мама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А где се она то тако дуго задржала?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Е па, имала је данас да начини три посете.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Код госпође Петровићке, Пајевићке и Лаковићке.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IV </b><b>Стана, девојчица, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(улази, а за њом једна девојчица, која носи три кутије са шеширима. Стана, чим уђе, разгледа како је намештено)</i>. Врло лепо, врло лепо... Како то, Боже, сасвим друкче изгледа, сасвим друга соба! Не могу чисто да познам, да сам у својој кући.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јест, и ја не могу чисто да познам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А која је, мајко, она девојчица тамо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. А јесте. <i>(Прилази ближе Томи и као поверљиво)</i>. Ти се ваљада нећеш љутити? Свратила сам успут, те понела шешире, да изберем себи један. Знаш, ја сам била сасвим задовољна и овим који имам; али свет каже: „Шта се ту упреподобила, па се направила пуки сиромах, а овамо хоће да уда ћер? Нема ни честитог шешира?“</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама ко то каже?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па свет, за Бога. Па онда рекох, хајде да им не дам разлога, да ми говоре тако што, те свратих, ако се ти не љутиш?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Молим те, што бих се љутио? Свет има право, треба и ти да се мало обучеш. Обукла си децу, па не можеш ти крај њих ићи таква. Сасвим, узми један шешир. Има свет право, што ти је то казао.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Мамице, ово су шешири, је л' те?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јесте, децо, али за мене; вама сам већ узела.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА и ЈЕЛКИЦА <i>(радосно шчепају из руку девојчице кутије и почну отварати)</i>. Да видимо, да видимо за маму шешир.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(извадила један)</i>. Овај, мамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(извадила други)</i>. Овај, овај, мамице.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(деци)</i>. Добро, добро, сад ћу. <i>(Томи)</i>. Не љутиш се, је ли?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Та, Боже мој, зашто бих се љутио? Узми, Стано, леп шешир. Нећу да свет каже: „Шта се ту упреподобила, па се направила пуки сиромах, а овамо хоће ћер да удаје?“</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(отишла тамо, узела један шешир, метнула га на главу)</i>. Овај?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Тај вам тако добро стоји.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А овај, мамице?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Тај је сувише младачки. Остаћу при овоме <i>(Пакује остале шешире и предаје девојчици)</i>. Кажи госпођи, да сам изабрала овај од 24 динара.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ДЕВОЈЧИЦА. Разумем. <i>(Одлази са шеширима)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>V </b><b>Пређашњи,</b> без девојчице.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(метла шешир на главу, па прилази Томи)</i>. Овај... Томо. Па ваљада ћеш ми и ти рећи, како ми стоји шешир?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А што да ти ја кажем?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ни до сад нисам ништа понела, док тебе нисам запитала, па што бих и од сад?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ех... до сад, то је било друго. Кад би било као до сад, ти не би, по мени, ни скидала онај шешир. Али сад је друго... Свет ти је скинуо онај шешир који се мени свидео, свет ти је казао, да купиш други и купила си, па сад нека ти свет и каже, како ти стоји.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(прилази му ближе)</i>. Ти се канда љутиш? Ако се љутиш, ја нећу понети овај шешир, док сам жива.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Не љутим се. Ко ти каже да се љутим? Мора тако да буде, па шта има да се љутим?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па разуме се, кад смо се већ измешали са светом, не можемо сад мимо свет. <i>(Скида шешир и додаје га Јелкици)</i>. Носи, Јелкице, тамо у собу, па метни у орман.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(узима шешир и оде лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VI </b><b>Тома, Стана, Нада,</b> затим <b>Каја.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Надо, душо, зар не би било боље, да си оно огледало метла с десне стране врата?.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(која се до сад бавила дотеривањем намештаја)</i>. Не знам, мајко. Ја мислим овако је боље. А можемо кога и запитати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Та, запитаћемо свет, за Бога. Свет ће нам то казати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(долази на средња врата)</i>. Госпођа Живановићка.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. О, од куд она?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па је л' јуче казала, да ће нам данас опет доћи?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Изађи јој у сусрет, Надо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(одлази до врата)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(одлази лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VII </b><b>Госпођа Живановићка, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(улази и одмах јој пада у очи намештај)</i>. А... а... <i>(Разгледа)</i>. Опростите, не поздрављам се, толико ми се допало. Добар дан желим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Љубим руке. <i>(Љуби јој руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Жива била, душице. <i>(Љуби је у чело)</i>. Ох, ох, ох, јуче сам те видела, па ми данас већ изгледаш старија. Бадава, девојка кад дорасте за удају, сваки дан расте. Добар дан, госпођо Стано.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Добар дан, госпођо. Како сте добри! Ви нас ни једног дана не заборављате.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(рукујући се)</i>. Па ако ћемо се ми заборављати, хвала Богу, шта ће онда други свет? Добар дан, господине Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(рукујући се)</i>. Добар дан, госпођо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Изволте, изволте седите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та само сам онако свратила.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Али ћете ипак мало сести.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Бога ми, не. Само сам хтела овако с ногу да вас видим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па ипак, седите мало. Послужићу вас слатким, које сам сама кувала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ето видите: ви једнако тврдите, да је Нада већ дорасла да буде домаћица, па седите, да вас бар увери о томе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Седите, госпођо, да бар проговоримо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та већ не могу вам одбити. <i>(Седа и опет разгледа намештај)</i>. Е, ово је одиста лепо. А где сте узели?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Код „Беле Звезде“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Тако? Лепо, одиста лепо. Како, Боже мој, сад већ изгледа сасвим друкча соба!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Ни она соба, ни дај, Боже. А како то, молим вас, да се решите, да ваш стари намештај баците?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Како? Та знате... добар нам је био и онај стари намештај. Служио нас је пуних двадесет година... Стана га је донела.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Та није био рђав. По нама је могао век вековати, али знате...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Свет... Знате, свет је почео да нам замера.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Е, а шта би ту свет имао посла?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па тако, знате, отворили смо кућу, почели смо са светом да се мешамо, да му одлазимо и да нам долази, па свет вели: „Што нас позивају у кућу, кад ни честитог намештаја немају. Нема човек ни где да седне“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А имало је, Бога ми, где да се седне, него... <i>(Погледа и види да је ту још Нада)</i>. Слушај, Надо, ти си обећала да ћеш госпођу послужити слатким, које си сама кувала, па што чекаш? Иди спреми.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ју, извините, одмах! <i>(Отрчи)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VIII </b><b>Пређашњи,</b> без Наде.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па... овај... то сам хтео да кажем... Имало је где да се седне... Ја сам у оној мојој фотељи врло слатко спавао после ручка... Дабоме, могло се чак и спавати на старом намештају... Али друго је нешто, много важније, што свет каже.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А шта то, молим вас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Та, због Наде...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Да, свет каже: „Хоће да удају ћер и обећавају не знам овакав и онакав мираз и не знам какав намештај уз девојку, а овамо види се какав ће намештај девојка донети.... Ваљада онакав, какав је у њиховој кући?“ Па, знате, морали смо да послушамо свет; морали смо због детета, јер због њега ми ово све и чинимо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Тако и јесте, и сасвим сте добро учинили, јер, најзад, свет је свет. Кад се већ мора с њим живети, онда се мора водити рачуна и о томе, шта он мисли. Ето, на пример, ја бих вам још нешто казала, али, Бога ми, нисам рада. Знате, ја не волим те ствари, кад се свет плете у свашта. Нека сваки гледа себе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али молим вас, зашто нам не бисте казали?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А зашто бих вам опет казала! Кад би човек све слушао, шта свет говори, далеко би отишао. У својој кући човек живи, како је њему воља, а не како је свету воља.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па тако је. Ја вас уверавам, да никад нисам био срећнији, но док сам живео, како је мени годило....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(прекорно)</i>. Да, али Нада.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте... Знате, дете стигло за удају, па се сад мора са светом и морамо водити рачуна о томе, шта свет мисли и каже о нама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Е па, нема сумње.... Зато баш и кажем. Ја не волим те ствари, али шта ћете? Мора се водити рачун и о томе, шта свет каже. Ето, молим вас, то што сам хтела да вам кажем, кад би по мени било, та не би ми ни у сну на памет пало, али свет....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. А шта је то, молим вас; је ли то што важно?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та како се узме. Није ни мало важно, а може, Бога ми, бити и важно. Како се узме.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па реците нам, молим вас.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Ви знате већ да се ваша Нада допала. Тек месец дана, како сте је мало извели у свет, и нема ту тамо и овамо, него се баш допала... Па, како чујем, данас вам већ долазе просиоци... Је ли истина?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Није, Бога ми.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Само је било речи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Немојте крити... Цео свет већ то зна... Ја нисам то исисала из прстију. Ја сам то од света чула. Признајте да ће вам још данас доћи г. Стојановић са својом тетком, да проси Наду.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Та... има нешто.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Није то само има нешто, него сам ја то чула од света као целу целцату истину. Има већ десет дана, како се воде преговори, а синоћ сте већ дали и реч... Је л' те? Признајте!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па... оно, тако је. Али то није свршено, не може се рећи да је свршено.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А мислите да ја не знам и то, да вам данас долази младожења у кућу? Хајде, кажите да није тако, ако смете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па... не знамо баш поуздано. Оно има нешто, не могу рећи да нема, кад има. Доћи ће, дабоме, а... може бити и неће доћи. Сваког часа очекујемо одговор од госпође Томићке.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А она је, дабоме, проводаџика? Одмах сам то знала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јест, она је. Хвала јој, својски се заузела.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IX </b><b>Нада, Јелкица, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Извините, задржале смо се мало.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(носећи служавник)</i>. Љубим руке, госпођо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Замислите, морам вам признати, свађале смо се ја и Јелкица. Она каже да је њено да послужи, а ја кажем да је то моје.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(служећи се)</i>. Е па, ако хоћеш, душо, да ти истину кажем, Јелкица има право.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Је л' те? Ето видиш. Баш вам хвала, госпођо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Особито слатко.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Хвала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(држећи чашу с водом)</i>. Али.... Јелкица има право. До данас си и могла ти, душо, служити госте, али од данас, ако Бог да, то ће бити дужност Јелкина.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ја вас не разумем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Ходи, ходи овамо, да ти кажем нешто на уво.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(приђе и принесе уво)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(шапне јој нешто)</i>. Но? А гле како си поцрвенела, је ли?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(постиђено, повуче се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Дакле, ко треба да служи госте?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е па, немојте да ми постидите девојку. Нека Јелка од сад служи; ето, и ја то кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. И од сад неће бити свађе око тога?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Неће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(која је дотле слатким послужила Тому и Стану)</i>. А хоћете ли и мени што шанути на уво?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Е, душице, ти си још мала за шапутање на уво. Доста је теби, што си и то извојевала, да од данас имаш права једино ти да служиш госте. Зар ти то није доста?</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>X </b><b>Учитељ музике, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(укусно одевен, али сметених манира)</i>. Љубим руке, добар дан желим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(погледа га попреко)</i>. Добар дан желим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(прилази Стани и љуби јој руку)</i>. Милостива је у повољном здрављу?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(презриво)</i>. Хвала на питању, добро је. А како сте ви, молим вас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Благодарим, врло добро. <i>(Спази г-ђу Живановићку и клања се)</i>. Пардон, немам среће....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(представљајући га)</i>. Ово је господин учитељ музике.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Предајем виолину, гласовир, флауту... певање такођер.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(представљајући Живановићку)</i>. Госпођа Живановићка.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(љуби јој руку)</i>. Љубим руке... Врло сам срећан... Будите добри упамтити, да предајем певање такођер. О мени се можете распитати по првим кућама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А, господин учи госпођицу Наду?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Не, молим, госпођицу Јелкицу... Госпођица учи само виолину; међутим, ја предајем и гласовир, флауту. Предајем и певање такођер, али госпођица учи само виолину. Но, госпођице, хоћемо ли, дакле, држати наш час данас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(држи још служавник)</i>. Али сад имам пуне руке посла.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па може те и Нада одменити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А ја сам већ и послужена, чедо моје.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(учитељу)</i>. Па изволте. <i>(Односећи служавник, одлази лево са учитељем)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Иди и ти, Надо, и седи тамо. Нека не буду сами.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(одлази такођер лево, одакле се за време идућих сцена чешће чује час правилно, а час неправилно свирање скала на виолини)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XI </b><b>Тома, Стана, г-ђа Живановићка.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Не знам, што не трпим овога човека.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па што сте га узели, кад га не трпите?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Морали смо га, за Бога, узети. Ако не бисмо узели њега, узели бисмо другога, а то је све једно, јер Тома у опште мрзи учитеље музике:</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте, не трпим апотекаре и учитеље музике. Не знам зашто, али их не трпим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А ви сте се то од скора решили, да Јелкица учи музику? Пре извесно није учила?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па јесте. Нада, видите, није музикална, није нам никад било до тога. Тома је увек говорио, да је доста да научи лепо кувати, шити...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па јесте, тако сам мислио, али сад.. сад свет каже да сам напустио децу, нисам их васпитао...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Господе Боже, а шта се то света тиче?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Не знам, шта га се тиче, али... тако, видите, свет је почео говорити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па, за Бога, а што ви водите рачуна о свету?... Шта се вас тиче, шта свет каже?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Морамо, за Бога, водити рачуна... Пре нисмо водили, али сад... Ето, хоћемо са светом да живимо, па онда... због деце.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па оно... и то је истина.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е па, то... Па онда, ко велим, кад сам већ код Наде пропустио, зашто бих и код Јелкице?... Нека бар она научи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Сасвим, сасвим сте имали право. Ју, ја се задржавам. <i>(Устаје)</i>. А кад сам дошла, рекла сам, само ћу с ногу онако, колико да вас видим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Та останите, за Бога; још нисмо ни проговорили.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А не, благодарим; морам ићи. Обећала сам госпођи Јанковићки, да ћу је мало обићи. Она је слаба, не излази из куће, па да је мало разговорим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али, за Бога, и не рекосте нам, што сте хтели?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(будећи се)</i>. Које?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Та хтели сте нам нешто рећи, што сте чули од света, па нас прекидоше у разговору деца и учитељ музике.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(као присећа се)</i>. Ах, да... Та није тако важно. Не би требало готово ни говорити о томе... Свет, знате, хоће свашта да каже... али...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па то јесте. Али ми ипак морамо водити рачуна о томе... Морамо водити рачуна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Кажите нам, госпођо. Боље да чујемо од вас него од света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та оно, истина је и то: боље је да вам ја то кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па реците нам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(поверљиво)</i>. Знате... за ову вашу служавку... Кају... Боље би било, кад бисте је отпустили.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(пљесне се шакама)</i>. Јух, по Богу, госпођо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Каја је код нас већ петнаест година.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па то баш и јесте... Ја вам потпуно верујем, али... ето видите, свет каже, да Вам то и није служавка, већ да је ваша рођака.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ју?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па онда... право да вам кажем... и вашем будућем зету почео је свет да пуни уши, као да је то ваша рођака.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама каква рођака, ако ко Бога зна?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Боже мој, зашто ви то мени говорите? Знам ја, за Бога. Али, видите, свет је свет.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Каја петнаест година верно н поштено служи у овој кући, па нико и никад није рекао....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Да, пре, али пре се ви нисте ни мешали са светом, па није ни чудо, свет није водио рачуна о вама. Али сад је сасвим друга ствар. Видите, такав је свет. А ви, најзад, не треба ни да водите о томе рачуна. Ако је она вама верна и поштена, шта вас се тиче? Нека говори свет шта хоће, а ваш ће зет ваљада бити толико паметан човек.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама, зар и њему почели да пуне главу?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Да, Бога ми, и... ко зна како ће он то примити?... Знате, он је од добре породице, па извесно не би био рад, да свет на њега пружа прст и да му говори, како има тетку или стрину служавку.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па шта да радимо? Шта нам саветујете, драга госпођо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Шта да вам саветујем? Ако хоћете да водите рачуна о томе, шта свет говори, а ви бисте, Бога ми, боље учинили, да је још данас отпустите. Кад дође вечерас будући зет, да проси Наду, да је и не затекне у кући, да је већ отпуштена. А ако нећете да водите рачуна о свету...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Господе Боже... Па докле ће нас то одвести? Ако свет почне да ми намешта собе, да ми купује шешире, да ми натура учитеље музике, да ми истерује служавке из службе!...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Право да вам кажем, ја се чисто кајем и што сам вам говорила.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. А молим.... хвала вама.... Хвала вам на искрености.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Ипак је било боље да вам нисам ништа ни говорила. <i>(Устаје)</i>. Ох, Господе, колико сам се ја то задржала? Реч по реч, па засела. <i>(Покушавају даје задрже)</i>. Не, не, хвала... морам већ ићи... Праштам се, збогом. Сутра ћу вас већ обићи. Не могу проћи крај куће, а да се не увратим, колико да вас видим.... само да вас видим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Хвала вам велика!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Збогом, г. Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(испраћајући је)</i>. Збогом. Па изволте, молим вас.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(на вратима)</i>. Ижљубите ми Наду и Јелкицу, и дај вам, Боже, да се вечерас ствар сврши као што треба, а немојте слушати свет. Шта вас се тиче? Збогом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(код врата)</i>. Збогом, госпођо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(оде)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XII </b><b>Стана, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
<i>(Враћајући се немо и не гледајући се од врата, докле су испратили г-ђу Живановићку. Одлазе једно лево, а друго десно од суфлернице, не дижући главе)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(прва диже главу)</i>. Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(суморно)</i>. Шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Чујеш ли ти ово?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Које?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па то, што свет каже.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Чујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(ћути)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па шта мислиш, Томо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па... то, ето то: послушаћемо свет, па то ти је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ју, за Бога, Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А шта ћемо друго? Ако ти је Каја преча него срећа детиња, онда нека седи Каја.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јух, за Бога, где бисмо отпустили стару жену, жену честиту и ваљану? Па како нас по штује! А и децу нам однеговала!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Све је тако, знам ја да је тако, али морамо, морамо послушати свет. Истераћемо је, па ћемо је и прежалити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. За Бога, Томо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. О томе више нећу ни да говорим. Што мора бити, мора.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ја јој то нећу казати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Казаћу јој ја.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ох, Боже, не знаш како ми је тешко. Ако јој кажеш, Томо, а ти лепим. Реци јој да је то због среће детиње, због света. Ти знаш, колико она воли децу, па ће јој бити лакше. Реци јој да то чинимо, само да запушимо свету уста; иначе је под старост не бисмо дирали.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(полазећи лево)</i>. Па сад већ, како јој кажем, да јој кажем. Помоћи јој не могу, па казао јој овако или онако. <i>(Оде лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIII </b><b>Стана, Нада.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(сама, брижно седне на једну столицу и врти главом. Пауза)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(дотрчи с лева)</i>. Мајко.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Шта је оцу? Оде љутит у кујну, па прође крај мене, а није ме хтео ни погледати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па мора се, синко, љутити; није ни њему лако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. А што мора?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па ето, морамо Кају да отпустимо из службе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Тетка-Кају?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(запуши јој шаком уста)</i>. Не зови је тетка-Кајом. Каква тетка-Каја? Од куд је она теби тетка-Каја?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па, за Бога, тако сам од малена научила да је зовем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Друго је то од малена, али сад је више не смеш тако звати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па добро... Нећу је звати... Али зашто хоћете да је отпустите? <i>(Плаче)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Тако; разумеш ли, мора тако да буде. И мене је жао. <i>(Плаче и сама)</i>. Мислиш, мене није жао, али</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIV </b><b>Јелкица, Нада, Стана,</b> за тим <b>учитељ музике</b> и <b>Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(утрчи плачући)</i>. Је л' истина, мајко? Ено дада плаче у кујни, отерао је отац из службе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Истина је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(с виолином у руци)</i>. Молим лепо, хоћемо ли наставити? I</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Чекајте, молим вас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(спази их све три да плачу)</i>. Шта је ово опет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(не осврћући се на ситуацију, одлази напред свира сâм за свој рачун неку скалу)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(погледа презриво учитеља, па му приђе и тапше га по рамену)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Молим...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Слушајте ви. Ви не мислите ваљада да ће ове женске плакати уз пратњу музике?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(извињава се)</i>. Пардон, молим....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(погледа га презриво, па се врати женски)</i> А ви, овај... немојте плакати, јер... јер... и мени хоће срце да препукне. <i>(Потресен)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XV </b><b>Каја, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(носи собом један завежљај н мачку. Чим уђе собу, бризне у плач)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(осећајући да га нико не гледа, објашњава нешто сам себи на виолини)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СВИ <i>(чим угледају Кају, бризну у гласан плач не изузимајући ни самог Тому, који би хтео то да сакрије)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(не говорећи ни речи, прилази најпре Томи, љуби га у руку, за тим иде редом женскињу и грли их, најзад загрли и учитеља музике. Плачући одлази и стаје врата)</i>. Бог нека вас благослови и нека сте срећни. <i>(Оде)</i></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(одјури у собу плачући)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(одјури за њом)</i>. Молим!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(оде на задња врата и гледа за Кајом плачући)</i>. <i>(После извесне паузе тргне се и утрчи)</i>. Мајко, иде госпођа Томићка.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(прибере се)</i>. Госпођа Томићка?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Јесте, иде овамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Хајде ти одмах у собу, па немој излазити овамо, немој нас прекидати у разговору.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(и сâм се прибрао)</i>. Да, само ако те зовемо, ти дођи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Добро <i>(оде)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVI </b><b>Стана, Тома</b> за тим <b>Томићка.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Немој, Стано, да изгледаш пред женом као да си плакала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Прибери се и ти, Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Да ли нам доноси добар глас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па... даће Бог.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(улази)</i>. Добар дан желим. Ију, слатка моја. <i>(Љуби Стану)</i>. Поломила сам ноге трчећи, Добар дан, г. Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добар дан желим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Изгледате ми весели, мора да је добро.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Нећу ништа да вам кажем, нећу... Хоћу да вас мучим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али, за Бога?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(рашири руке)</i>. Ходите <i>(Стани)</i>. Ходите, загрлите ме.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(загрли је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(Томи)</i>. Ходите, ходите, и ви ме загрлите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(за се)</i>. Ко зна, ваљада је и то свет казао, Да тако мора бити. <i>(Загрли је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. А сад... Сад нећу ништа да вам кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ето ти сад.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Кажите нам бар, је ли добро?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Та како не би било добро, слатка моја? <i>(Грли је)</i>. Та зар оно што Томићка предузме да не буде добро?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е, хвала вам, госпођо, Богу, па вама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ми ћемо се већ одужити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али говорите већ један пут, шта је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Казаћу вам све по реду, само молим да седнемо. О, господе Боже, збунили сте се, па ме и не нудите да седнем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. О, извините.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Седите, молим вас.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Та већ и морам сести. <i>(Седне)</i>. Дакле, слатки моји, одем ја тамо. Да, у мало не заборавих. Кад сам пошла одавде, сретнем успут господина Симу. Пита ме он: куда ћу? И ја му, разуме се, не казујем ништа. Оно, истина, он је пријатељ ваше куће, и те какав пријатељ, али шта знам, можда му нисте ни ви казали, можда му нисте хтели поверити ствар...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Та поверили смо му, морали смо му поверити. Знате, он је мој врло велики пријатељ, па... Ја ништа и не кријем од њега.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Та да, за Бога, а за тим, разуме се, он ће Васи помоћи, је л'те? Он у ствари и даје мираз за Наду... Но, па то и јесте право пријатељство... Није само пријатељ на речи, онако само да се каже, него, ето, хоће и да вам уда ћер...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ју, шта ви то говорите?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама како да ми уда ћер?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па... за Бога, знам ја то... Што бисте ви то крили од мене?.... Као да вам нисам пријатељ?.... Зар вам нисам показала, да сам вам пријатељ?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Та јесте, како да нисте?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Али само... молим вас, реците нам, шта је то, што ми кријемо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па зар у ствари не удаје Наду г. Сима? Он даје мираз, је л' те?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Та шта он даје? Како он даје?!... Зар се ја мучио и крвавио, штедео од уста, штедео од деце, те скрпио неку хиљадицу, па сад ми Сима удаје ћер? И ко то каже, молим вас? Ко то каже?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па свет, за Бога.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Свет? Господе Боже, шта хоће тај свет? Од куд је то сад пронашао свет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Од куд?... Па, Боже, није никакво чудо. Виде да г. Сима не избија из ваше куће, ту је по цели дан, па свет пита: зашто ли то г. Сима једнако у тој кући?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па, разуме се, свет се пита и свет сâм себи одговара. Тако је. <i>(Плане)</i>. Добро... Ја ћу уверити свет, да ја удајем моју ћер и да ми је нико други не удаје. Кажите то свету, да ћу га ја уверити, а сад и не говоримо више о томе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Дабоме, оставимо то, нека говори свет шта хоће. Ми да говоримо о ономе, што је најглавније... Дакле, ствар је свршена.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Дакле... свршена... Па што не говорите, за Бога, него нас мучите?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Пристао је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Не само што је пристао, него... Јух, за Бога, ала време пролази, већ је 4 1/2 часова, је л' те? Господе Боже, па у 4 1/2 доћи ће овамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА, СТАНА <i>(заједно и збуњено)</i>. Ко, за Бога?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па г. Стојановић са својом тетком. Доћи ће, да виде девојку и, ако Бог да, да свршавају. <i>(Скочи и сама)</i>. Тек што није дошао! Боже, тек што није дошао!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Боже мој, а нисам казала ни Нади, да се обуче. <i>(Устумара се)</i>. Надо, Надо. Или не... хајдемо сви тамо у собу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па зар их нећемо овде примити?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Не, Томо; тамо ћемо их примити, тамо у соби.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVII </b><b>Стојановић, Марта, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Добар дан желим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(изненађена)</i>О... O... Молим... Изволте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(изненађен)</i>. А... овај... добро дошли... Добро нам дошли...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ <i>(прилази и љуби руке једном и другом)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. А ви пре но ја?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Па рекли смо у ово доба.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Та да, него... знате, и ја тек што сам стигла, јер сам свратила успут овамо и онамо, па тек што сам стигла.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па изволте, изволте, молим овамо у собу. Изволте ви, госпођо Томићка, напред; ви сте већ овде као у својој кући.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Да. Изволте. <i>(Одлази најпре Томићка, па за њом Марта, Стојановић, Стана, а Тома последњи)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVIII </b><b>Тома, Сима.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(тек Тома пружио корак, да уђе лево и сам, а Сима се појављује на задња врата)</i>. Е, е, брат-Томо...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(застане, окрене се и намргоди се)</i>. Шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ама, је л' истина. У твоју кућу канда просиоци улегоше? Је л' истина, Бога ти?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(једнако на вратима)</i>. Истина је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Е, па нека је са срећом... Нека је са срећом!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(прилази му)</i>. Било са срећом или не било, али бих те ја једно молио: да се не љутиш, али да ми, брате, не долазиш више у кућу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Томо?!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ето, то ти је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ама шта је теби, човече?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. То што ти кажем. Ми смо, брате, били браћа, а не пријатељи. Ја то знам, и не знаш како ми је тешко. Али те молим, више ми немој долазити у кућу. <i>(Полази)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(изненађен, увређен)</i>. Па реци ми бар зашто?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(на вратима леве собе)</i>. Тако, због света! <i>(Оде)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(дубоко увређен, гледа за њим и маше главом, прекрсти се, окрене се и пође на поље, а завеса пада)</i>.</div>
</div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="ТРЕЋИ_ЧИН"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ТРЕЋИ ЧИН</h3>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
— Иста соба. —</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>I </b><b>Јелкица, учитељ.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(у дугачкој је хаљини, седи крај стола на табурету. Пред њом ноте и држи виолину у руци)</i>. Не разумем овај знак.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(који седи на другом табурету за истим сточићем и држи другу виолину на крилу)</i>. Молим! <i>(Скочи, стане иза ње и одсвира једну ноту)</i>. То је де, цело де, цела нота. Свирате чисто на жици, коју и не додирујете вашим прстићима.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(превуче де)</i>. Је л' тако?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Тако, дивно, дражесно, управо нешто мало фалш, ал' ипак дражесно... А сад, одморите се малој молим вас, одморите се мало. Или не... Устаните, молим вас будите добри и устаните, да вас још један пут видим у дугачкој хаљини.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(устаје)</i>. Та већ сам три пут устајала, да видите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Не мења ствар и четврти пут <i>(Оптрчи око ње, гледајући је заљубљено)</i>. Дражесно! А је л' те, молим, сад, кад сте обукли дугачку хаљину, да л' осећате, као да сте већ девојка.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па ја не знам. Дабоме, кад се погледам у огледало, изгледам сасвим као девојка. А кад се сетим да ми је тек петнаест и по година, а мени криво, јер знам, неће нико да ме још сматра за девојку.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Није тако, молим. То зависи од вас. Ако ви себе сматрате да сте девојка, онда ће вас и други сматрати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па шта ми вреди, што ћу ја сама себе тако сматрати?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Вреди, молим. На пример, како сад имате дугачку сукњу, ако још осећате, на пример... како се то каже... да, ако осећате, на пример...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. На пример, љубав.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(престрављено)</i>. Ију!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Молим, ако и то осећате у срцу?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Али, молим, шта је вама? Како ви то разговарате са мном? Као да нисте учитељ. Тако никад до сад нисте разговарали...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Али, молим, ви до сад нисте имали дугачку сукњу, па ми није ни падало на памет. Али сад...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па зар сад, кад имам дугачку сукњу?...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Е, сад, разуме се.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па зар ја сад смем да мислим на такве ствари?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Молим, управо сад треба да мислите, ако хоћете да вас свет сматра за девојку.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(забрине се)</i>. Али... страх ме је!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Чега? Зашто?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(у једаред удара у смеј)</i>. Ха ха ха ха.... А знате шта? Право да вам кажем, ја бих много волела, да се неко заљуби у мене, да видим како је то. Читала сам у романима, и то кришом од оца и мајке, и знам од прилике шта је то љубав, али онако, теоријски.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Дражесно! <i>(С поља се чује ларма)</i>. Седите, седите брзо. <i>(Седну у првашњи положај)</i>. Свирајте, свирајте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Али шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Ге, ге, ге, целу ноту.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(свира)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(пева)</i>. Ге, де, е, еф, ге, ха....</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>II </b><b>Ана, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(улази иа средња врата)</i>. Једно писмо за господина.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(показује гудалом)</i>. Тамо у собу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(као бајаги задубљен у ноте, показује гудалом)</i>. Тамо, тамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(оде лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(пева)</i>. Ге, де, е, еф. <i>(Кад замакне Ана)</i>. Ви кажете, волели бисте, кад би неко био заљубљен у вас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па јесте; да видим како је то?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Молим... ја сам, ја сам, ето, у вас заљубљен. Нисам могао то да вам кажем до сад, јер нисте имали дугачку хаљину, али сад.... сад могу. Ја вас љубим, душо моја, злато моје, шећеру мој, голубе мој и срећо моја, ја вас љубим...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(враћа се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(пева)</i>. Ге, де, е, еф, ге, ха.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Хоћу л' да свирам?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Разуме се.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(у проласку ка задњим вратима врти главом)</i>. Ови ми нешто много танко свирају. <i>(Одлази)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>III </b><b>Учитељ, Јелкица.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(Гледа неповерљиво за Аном)</i>. Ко вам је ово?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. То нам је нова девојка; стару смо отпустили. Хоћу ли наставити да свирам?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Не, за Бога. Дакле, јесте ли чули, шта сам вам казао?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Па да вас волим, да вас обожавам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па зар то тако изгледа. Ја сам мислила сасвим је друкча љубав, а оно само се каже неколико слатких речи, и то је све.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Није то све. Показаћу вам ја још. <i>(Устане и дође јој за леђа)</i>. Ево, видите, и ово је љубав. <i>(Шчепа је и силно је љуби)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Јаој, шта радите ви то? Тужићу вас, Бога ми! <i>(Удари у плач. С лева се чује глас Томин)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Свирајте, свирајте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(кроз плач, хоће да свира, па не може, спусти виолину)</i>. Не умем, нећу, не умем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. <i>(збуњено, пева)</i>. Ге, е, еф, ге, ха...</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IV </b><b>Тома, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(држи писмо)</i>. Јелкице, реци мајци, да одох мало послом; зову ме у банку. А што си ти плакала?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(збуњен)</i>. Молим лепо, ја сам је изгрдио мало; има једна нота коју не може никако да погоди.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, душо, нећу ја да плаћам бадава. Слушај г. учитеља и гледај да научиш ту ноту... То је ваљада нека тешка нота, али гледај да је научиш.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(скромно)</i>. Хоћу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(одлази)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>V </b><b>Пређашњи, Ана.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Па зашто сте плакали?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Било ме је страх, али сад видим и сама, да сам будала. Ја сам мислила, нећу моћи да слажем оца, а оно може.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Па да л' ме сад волите?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(стидљиво)</i>. Волим вас и...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Сад ћу научити ону ноту.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Ох, злато моје. <i>(Загрли је и љуби)</i>. Тако, ви ме сад волите и ја вас и, ето, сад знате шта је љубав.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(прелази споља на лево)</i>. Ови још свирају. <i>(Врти главом и уђе лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Хоћете ли ме вечито волети?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Вечито!</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VI </b><b>Стана, Ана, учитељ, Јелкица.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(прелази преко позорнице и одлази напоље)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(улази)</i>. За данас је доста. Ја бих вас молила, да за данас прекинете час. Имам једну посету: сад ми је пријавила девојка госпођу Живановићку.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. О молим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(Јелкици)</i>. Јеси ли данас што научила, чедо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Много сам научила. Данас сам највише научила.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Да, госпођица особито лепо напредује.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Хвала вам, господине; ви се врло трудите. Хајде иди, Јелкице, у собу, спреми за послужење.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(погледа значајно у учитеља, поклони се и оде)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Данас сте нам скратили час. Ви ћете ми допустити, да се сутра мало дуже забавим с госпођицом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. О молим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Љубим руке, милостива, клањам се.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
<i>(Одлази)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VII </b><b>Стана, Живановићка.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(оставши сама, распрема ноте које су остале на столу и намешта столице које су биле поремећене)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(улази на средња врата)</i>. Добар дан желим и срећно!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Хвала вам! Знала сам да ћете ви први бити, која ће доћи да ми честита. Баш вам хвала!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та зар да ја не похитам, кад је каква радост? Ходите, ходите, мила моја, да се ижљубимо. <i>(Љубе се)</i>. Па дај, Боже, и другу скоро.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ах, мала је она још. Изволте, изволте седите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па где је, где је заручница, да јој честитам?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Сад ће она. <i>(Одлази левим вратима)</i>. Надо, Надо, ходи, душо, овде је госпођа Живановићка. <i>(Враћа се)</i>. Ех, дабоме, сад је мало и збуњена.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Због спреме, ваљада; али не мислите врло хитати са свадбом?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. А не, вероватно чак на зиму. А зашто бисмо и хитали? Боље је зими.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. О, нема сумње, нема сумње да је боље.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VIII </b><b>Нада, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(утрчи и љуби руку)</i>. Добар дан желим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Добар дан, душо, и добра ти срећа! Нека ти је срећно, дај, Боже! <i>(Љуби је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Хвала. <i>(Љуби јој опет руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па како се осећаш, јеси ли срећна, јеси ли задовољна?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. А што да нисам?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Разуме се, душо моја, и треба да будеш срећна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Хајде, Надо чедо, кажи Јелкици нека донесе слатко. Знаш, да госпођа Живановићка воли твоје слатко.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Одмах. <i>(Одлази лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IX </b><b>Стана, Живановићка.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(гледајући за Надом)</i>. Изгледа да је одиста задовољна?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Разуме се да је задовољна. А зашто не?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(Крсти се)</i>. Е, господе Боже, што ти је свет! Па кажи сад, слушај свет!...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Шта, за Бога?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та знате ли, молим вас, шта су ми казали? Веле: Нада је незадовољна, несрећна због ове своје просидбе. Седи по цели дан и плаче, а ја, на против, видим дете весело и задовољно.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ја не разумем, зашто би и била незадовољна? Он је леп, млад човек, врло добра прилика, воли је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та разуме се, али ко ће то свету доказати? Знате ли, по Богу сестро, шта веле? Веле: Нада је заљубљена у учитеља музике, овога што Јелкицу учи, и он је заљубљен у њу, и заверила му се, да ће бити или његова или ничија. Па сад као ви је силом дали за г. Стојановића, а она несрећна. Е, замислите само ви то.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. О, Господе Боже! Та ни помена. Од куд сад учитељ музике? Ко би још и на њега мислио?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Оставите, молим вас. Овај је свет ужасан. Немојте ни водити о томе рачуна, као да вам нисам ништа ни казала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е, драга госпођо, како не бих водила рачуна? Зар заручена девојка у кући, па да се тако што изнесе? А не, отераћемо одмах тога учитеља. Чим дође Тома, казаћу му, нека га исплати. Како не бих водила о томе рачуна?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. А што вас се тиче, кад ви сами знате, да то није тако?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(брижно)</i>. Мора ме се тицати! Како ме се не би тицало?</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>X </b><b>Јелкица, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(носећи служавник)</i>. Љубим руке.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(изненађена)</i>. А, а, а, шта је то? Дугачка сукња? <i>(Стани)</i>. Шта је то, Бога вам?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ето, и то смо морали учинити, и ако му није време.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(служећи се)</i>. Али, за Бога, Јелкица је још врло млада, тек јој је петнаест и по година. Што сте је направили читавом девојком?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па то је истина. Рано је, знам и сама да је рано, али знате, замерају нам. Кажу: Силом је правимо дететом, кад није дете. Кажу да је она маторија, него јој ми облачимо кратку сукњу само зато, да би Нада изгледала млађа.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Али ко то каже, за Бога?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па тако, свет. Кажу: Нада је много старија, али ми лажемо и младожењу и свет, па зато облачимо Јелкици кратке сукње, да би само крај ње и Нада изгледала млађа.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. О, Господе Боже, шта ти још неће измислити? <i>(Јелкици, пошто се послужила)</i>. Хвала, душо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(одлази)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА <i>(гледа за њом)</i>. А лепо јој стоји, обешењица једна. Најзад, добро сте и учинили. Њена се крштеница зна, то је црно на беломе, па носила она дугу или кратку хаљину. <i>(Устаје)</i>. Ви ћете ме данас, драга моја, раније пустити. Данашњи сам дан посветила посетама. Имам да учиним много посета. Разуме се, прва је била вама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Веома вам благодарим. <i>(Прати је до врата)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XI </b><b>Тома, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(наилази кад су оне на вратима)</i>. А... добар дан, госпођо. Па ви сте већ при путу?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Да, свратила сам, само да честитам, а већ доћи ћу мало на разговор, само данас немам кад... Е па честитам и вама. Дај вам, Боже, скоро и деда да будете.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Хвала, госпођо. Што не останете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Не, хвала... морам ићи. Збогом, збогом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА, ТОМА. Збогом, госпођо. <i>(Испрате је)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XII </b><b>Стана, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јух, црни човече; не могу чисто да се повратим од чуда. Једва сам чекала да оде, да ти кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Како шта? Па она је дошла да честита, али уједно и да види, је ли Нада несрећна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Несрећна? А зашто би била несрећна?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Одмах седни, па напиши писмо учитељу музике, да нам више не привири у кућу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Учитељу? А зашто?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Зато, што свет каже, да је Нада у њега заљубљена, да му се заверила, да ће бити или његова или ничија, да смо је силом дали за г. Стојановића, да је врло несрећна и да оплакује судбину...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па ако то још чује зет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Но, можеш мислити, ако он то чује.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Одмах напоље, одмах напоље. А и онако не могу да га гледам, просто не могу више да га гледам очима. <i>(Пође)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па где ћеш га наћи?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Право кажеш, где бих га знао наћи? Написаћу му писмо, онако јасно и отворено. Казаћу му, да ћу му ноге пребити, ако ми само привири у кућу. <i>(Полази лево)</i>. Ноге ћу му пребити. Сад ћу ја то да напишем. <i>(Оде)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIII </b><b>Стана, Ана.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. Госпођо, једно писмо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. За господина ваљада?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. Није, него баш за вас. Донело је једно дете и казало да вама у руке дам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Мени? <i>(Узима писмо и разгледа га)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(повлачи се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(отвара писмо и тражи потпис)</i>. Без потписа? Шта то значи, писмо без потписа? <i>(Чита писмо)</i>. „Поштована госпођо, не изненађујте се овим редовима, пријатељска их рука пише. Не држите у кући лепе служавке. Ваш муж није толико стар, а није ни равнодушан према садањој вашој младој служавци. Свет свашта говори. <i>(Тихо чита, погледајући, даје Ана не слуша)</i>. Напољу се већ много што шта зна; а ако и сами обратите мало већу пажњу, неће бити потребно да вам се каже шта свет све зна.“ <i>(Запрепашћена, пљесне се рукама и седне на столицу. После извесне паузе)</i>. Ана!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. Молим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(погледа је значајно, па за се)</i>. Лепа је, одиста је лепа. <i>(Њој)</i>. Ко је донео ово писмо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. Рекла сам вам, једно дете, па је одмах отишлој вели, не треба никакав одговор.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIV </b><b>Тома, Стана, Ана.</b></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(долази из леве собе, носећи писмо)</i>. Но, ево, написао сам му баш као што треба. Како се оно зваше ова наша девојка?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(јетко)</i>. Ти не знаш, разуме се? Зове се Ана.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Анчице!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(за се)</i>. Анчице?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. Молим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Дедер, душице, узми ово писмо, па потрчи до Дечанске улице број 92. Тамо седи овај наш учитељ музике. Предај му ово писмо; ако није код куће, а ти остави његовој газдарици, да му да. Хајде пожури. <i>(Потапше је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. Молим, однећу одмах. <i>(Одлази)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XV </b><b>Тома, Стана.</b></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(јетко)</i>. Па ипак, свет кад нешто каже, не каже онако у ветар, не каже сасвим бадава.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па дабоме, зато је боље одмах свету запушити уста.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али ти то не чиниш. Ти, кад би хтео свету запушити уста, не би ваљада ову девојку звао: „Анчице“, па: „душице“. Или бар не би то чинио преда мном.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ето ти сад опет. Какви су сад то разговори?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Нису то разговори! Камо срећа да су само разговори, него ја имам црно на беломе, а и уверила сам се. Камо срећа, да се бар нисам уверила! <i>(Удари у плач)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Стано, јеси ли ти при себи?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(кроз плач)</i>. Ево ти, па читај сâм.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(чита писмо у себи и врти главом)</i>. Свет, опет свет!...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па свет, јесте свет. Али би било боље, да тебе под твоје старе дане не узима свет у уста. Одиста би то било много боље, као што би било добро, да ја више не видим својим очима ту твоју Анчицу. <i>(Оде плачући лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(за њом)</i>. Нећеш је ни видети. Њу је бар лако отерати.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVI </b><b>Тома,</b> за тим <b>госпођа Томићка.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(врти главом. Седне, намакне наочари и поново чита писмо. Кад га прочита, он просто пљуне, згужва писмо и баци га. За тим скочи и шета љутито по соби)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(долази с поља)</i>. Добар дан желим. Сами сте?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добар дан. Сад ћу звати Стану.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Не никако. Ово је баш као наручено. Имам разговор с вама у четири ока.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако? Онда, молим изволте седите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(седне)</i>. Јух, драги мој господине Томо, ја не знам да ли већ увиђате, колико сам вам ја пријатељ? Ја мислим, да сте то већ увидели?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесам, како да нисам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Е па, видите, онда бих вас молила, да оно што вам кажем не примите друкче, него као пријатељску реч, као реч која је поникла из чистог срца.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А како бих друкче и примио?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Кад ви мислите да одржите, свадбу, молим вас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па... не мислим да журим... Онако као што смо говорили, тамо на зиму.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. А не, него, на против, да пожурите. Ја вам сасвим пријатељски саветујем, да пожурите.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Али зашто?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Кад вам ја то пријатељски саветујем, онда вас молим послушајте ме, а немојте ме питати зашто.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Нисмо ни готови.... А после.... ја то не могу тако. Волео бих да знам зашто, шта је то?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Не говори ми се, верујте, не говори ми се.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Али, за Бога, боље је увек истину рећи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Не бих била рада, да из мојих уста изађе таква реч. Оно, истина је, нисам ја то измислила, него сам чула, али опет...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Молим вас, реците ми само, ја сам већ нестрпљив.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па ја вам кажем и мислим да је доста, кад вам толико кажем, да је боље да свадба буде што пре. Што пре, ето, шта ћете више?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Али зашто? Ја сад већ морам знати шта је то, јер то изгледа да више није обична ствар.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па да видите и није.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Дакле, онда реците ми, молим вас.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(устане и приђе му)</i>. Видим већ да морам рећи. Немам куд, а, Бога ми, била сам се решила да не проговорим. <i>(Поверљиво)</i>. Ја бих, видите, пожурила свадбу због света....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Опет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Ех, Боже мој, па свет је свет, шта већ неће измислити? Кажу да је пре неки дан ваш зет частио своје другове младиће, па онако код петог шестог пива, а он им се избрбљао, па каже: „Боља мајка, него ћерка“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Како?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Као тиме је хтео рећи, да је управо госпођа Стана онако држећа жена.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама ко је држећа жена?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. А ја сам увек и говорила госпођи Стани, да она греши. Кад дође зет у посету, он дође ради младе; разуме се, сваки зет долази ради младе. Тако је то у целом свету. Е па, то.... кажем... и он, разуме се, дође ради младе, а госпођа Стана, говорила сам јој ја то, седне, па се не одваја и не пусти сироту девојку да проговори реч две са својим заручником. А девојка би, разуме се, и проговорила што год, може бити проговорила би што и на само. Е, а госпођа Стана је ту, не миче се; она разговара с младожењом, она се забавља, а напољу се то чује, свет све то зна, па још и младожења мало напит казао: „Боља мајка, него ћерка“, а што пијан говори, то, Бога ми, трезан мисли. А што је главно, госпођа је Стана онако, како да кажем, држећа жена, и тако.... ја вам саветујем да што пре правите свадбу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(ухватио се за главу, чупа косу, очајно)</i>. Доста, доста, госпођо, ако Бога знате. Ја ово више не могу да издржим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Ја вам као пријатељица кажем, свадбу што пре.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Али каква свадба што пре, за Бога и по Богу, госпођо? Па и после свадбе моја жена остаће држећа жена, па и после свадбе мој зет може рећи: „Боља мајка, него ћерка“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Е, друго је то. То је сасвим друго.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама како друго, ако Бога знате?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Па шта мислите да радите?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ја, је л' те? Шта мислим да радим? Ја мислим да полудим. То ми је најјефтиније и најлакше. Све би друго било и скупље и теже.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Ју, за Бога, како бисте полудели сад у очи свадбе?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Дајем вам реч, то ћу учинити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА <i>(како је била на ногама, погледа кроз прозор)</i>. Ју, ево је и госпођа Марта, тетка младожењина. Не бих била рада да ме затече овде, идем ја у собу госпођи Стани: и онако треба, да и с њом проговорим. Само свадба што пре... Ја ћу и њу преломити. <i>(Пође, па застане на вратима)</i>. Слушајте мене, господине Томо, свадба што пре.... <i>(Оде)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVII </b><b>Тома,</b> за тим <b>Јелкица,</b> па <b>Марта.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(оставши сам, хукне, прошета један пут два преко собе, прекрсти се, па готово падне у наслоњачу, предан судбини)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Татице, татице.... долази госпођа Марта. <i>(Отрчи задњим вратима)</i>. Љубим руке. Изволте.... Изволте. <i>(Љуби јој руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Добар дан, душице... <i>(Томи)</i>. Добар дан, пријатељу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добар дан, госпођо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Изволте седите.... Сад ћу звати маму. <i>(Потрчи лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Немој звати маму, на против, кажи јој, нека остане тамо с гостима. Ја имам мало да разговорим с пријом, па ћу вас звати. Хајде, иди и ти тамо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Идем. <i>(Пође, па на вратима)</i>. А зашто, госпођо, данас још није дошао зет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Та доћи ће већ, доћи ће. Него, ходи овамо ти, мали враже, ходи да видим је ли истина?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(враћа се)</i>. Шта, је ли истина?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Па да си обукла дугу хаљину. Де окрени се, да видим како ти стоји.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(окреће се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(равнодушно)</i>. Лепо, лепо. Можеш сад ићи, душице.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(оде лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XVIII </b><b>Марта, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(гледајући за Јелкицом крсти се)</i>. А шта вам би, Бога вам, пријатељу, те накарадисте ово дете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Које дете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Дошла к мени госпођа Живановићка — она је била јутрос овде, је л' те?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Да, била је пре пола часа.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Прича ми жена, да је видела својим рођеним очима, а ја јој не верујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама шта је видела?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Та да сте детету пустили дугу сукњу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па, овај... пријо... ми то нисмо од своје воље. Јелкица је још дете, није то још за њу, него.... због света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Та... ако је баш и због света, није требало то да чините. Ето, прича ми госпођа Живановићка, шта свет све каже?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А шта каже, молим вас?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Шта каже? Но, још питате? Веле: „Господин Тома, чим му се запросила једна ћерка, а он брже боље другој пустио дугачку сукњу; мисли одмах ће потрчати ко год, да и ову другу запроси“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама зар то веле?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Као што чујете, од речи до речи и, ако ћете мене послушати, немојте се срамотити пред светом, него скидајте те дуге сукње детету, па нека обуче оно, што му личи. Немојте да свет пере уста с вашом кућом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Сасвим, сасвим, истину говорите. Тако ћу и учинити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Послушајте ме, нећете се кајати. Ми смо сад пријатељи и, што кажу, род смо, па вам нико неће искреније рећи од мене.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Сасвим, сасвим. Али молим вас седите, седите за Бога. Ви сте на ногама, а ја бих радо проговорио реч две с вама, онако искрено....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. О, молим, молим. <i>(Седа)</i> Не бежим никад од искрене речи. Ја да нисам искрена, не бих вам мало час ово рекла. Дакле, шта то имате да ми кажете, пријатељу?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(збуњено, неспретно)</i>. Овај... дакле... видите, моја је жена још држећа... онако што кажу, држећа жена... А овај... мој зет, другим речима ваш братанац... он воли може бити да пије са својим друговима пиво и онда... <i>(За се)</i>. Господе, смилуј ми се, ја већ не знам више да говорим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Али ја вас, пријатељу, ни мало не разумем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па то је оно, пријо, што и ја већ више себе не разумем. Којешта, све је то којешта и буди те Бог с нама. Ја већ не знам ни где ми је глава, али једно знам и једно хоћу, а то је да свадба Надина буде што пре, кроз десет дана. Не, не, и то је много: кроз недељу дана... молим вас, кроз недељу дана.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Шта ви то говорите, пријатељу?... Каква недеља дана, какав месец дана? Свадба не може раније бити, до кад смо уговорили... кроз шест месеца... Друкче није ни мислити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта, кроз шест месеца? Ах, таман! Никако, никако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Ја што вам кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Молим вас, свадба мора бити кроз недељу дана или, или, или... <i>(Ломи се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(плане)</i>. Шта: или? Молим вас реците шта: или?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(одлучно)</i>. Па... казаћу, ако је по вољи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(устаје)</i>. Реците, молим вас.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(одлучно)</i>. Па... <i>(Малакше)</i>. То... свадба треба да буде кроз недељу дана.... Мора бити кроз недељу дана.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Не може, ја знам добро да то не може. Можете, најзад, разговарати и с мојим братанцем, али видећете да неће пристати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Онда... ако не пристане... онда неће никако ни бити свадбе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Шта кажете, пријатељу?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(одлучно)</i>. То што кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Пријатељу?!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(још одлучније)</i>. То што кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(љутито)</i>. Па лепо.... Збогом, пријатељу. Ја ћу вам послати зета овамо, па се с њим споразумејте. Моја ствар није, нити ја смем у његово име говорити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. То и јесте најбоље, с њим ћу говорити.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XIX </b><b>Г-ђа Томићка, Стана, Нада, Јелкица, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(улази напред)</i>. Смемо ући, свршили сте ваљада разговор?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(љутито)</i>. Да, свршили смо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(осорно)</i>. Свршили смо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(љуби руку Марти)</i>. Добар дан, тетка. Изволте. Хоћете ли овамо у собу к нама?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(хладно)</i>. Хвала, ја одмах идем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Како, за Бога? Та нисмо ни речи проговориле!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА. Хвала, ал' морам ићи, не могу ни тренутка остати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Али, за Бога, тетка?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па бар да вас послужимо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(хладно)</i>. Не, не, ја одмах идем. Збогом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Поћи ћу и ја с вама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(изненађено)</i>. Али, за Бога?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па зашто идете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
МАРТА <i>(одлучно)</i>. Тако! Збогом, збогом, госпођо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(рукује се и испраћа је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА и ЈЕЛКИЦА <i>(љубе јој руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Г-ђа ТОМИЋКА. Збогом, до виђења! <i>(Одлазе)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XX </b><b>Стана, Нада, Јелкица, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(стоји десно напред без икаквог израза на лицу Стана, Нада, Јелкица испратиле до врата гошће, па се немо враћају и стану у реду лево према Томи, па га посматрају, хотећи погледом да кажу: „Шта је ово?“)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(после извесне паузе)</i>. Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(не осврћући се)</i>. Шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Шта је ово?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(плане)</i>. Шта је, је ли, шта је? Ево, да знаш шта је. Сад ћеш видети шта је? Прво и прво.... овај.... чекај. <i>(Збуњен)</i>. Ја ни сам већ више не знам шта је. Прво и прво.... <i>(Спази Јелкицу)</i>. Ах, да.... Дакле, прво и прво, више да те нисам видео у тој дугачкој хаљини... Ти, ти, Јелкице, теби говорим. Ту хаљину одмах да скинеш и да обучеш кратку.</div>
</div>
<table border="0"><tbody>
<tr><td>СТАНА</td><td></td><td>Томо!</td></tr>
<tr><td>НАДА</td><td><i>(у један мах)</i></td><td>Оче!</td></tr>
<tr><td>ЈЕЛКИЦА</td><td></td><td>Зашто?</td></tr>
</tbody></table>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Разумеш ли што ти кажем? Више ту хаљину нећеш понети.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(плаче)</i>. Али зашто?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(дерња се)</i>. Друго и друго.... разумете ли ви.... друго и друго....</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XXI </b><b>Ана, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(улази)</i>. Однела сам писмо; господин није био код куће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Друго и друго <i>(Ани)</i> ти, девојчуро, одмах напоље из куће! Ниси више у мојој служби.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА. А зашто, господине?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Нећу да чујем ни речи приговора; одмах се пакуј.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
АНА <i>(безобразно)</i>. Ако вам баш нисам по вољи, не мора бити. Марим ја. <i>(Оде лево)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Треће и треће... Да, овај... шта оно беше треће?...</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XXII </b><b>Учитељ музике, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ <i>(долази с писмом у руци)</i>. Пардон... молим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(спази га)</i>. Ах...врло добро... Треће и треће, господине, шта ћете ви овде?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Али, оче, за Бога? <i>(Удари у плач)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Молим лепо, ради објашњења.</div>
</div>
<table><tbody>
<tr><td>СТАНА.</td><td rowspan="2" valign="middle">}</td><td>Томо!</td></tr>
<tr><td>НАДА.</td><td>Оче!</td></tr>
</tbody></table>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Без икаквог објашњења напоље из куће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Господине!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. И по трећи пут, напоље.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Оче, за Бога!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
УЧИТЕЉ. Лепо молим, ја се покоравам, али се ми морамо објаснити. Збогом. Збогом, госпођице Јелкице. <i>(Одлази)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(кроз плач)</i>. Збогом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(Томи)</i>. Има ли и штогод четврто?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Четврто?... Има, има... има и четврто, разуме се да има и четврто, и пето, и шесто, и седмо, ако хоћеш. Јер овако више не иде; рашчистићу ја све, па ћу се смирити. Овако више не иде. Да, четврто и четврто...</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XXIII </b><b>Стојановић, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ <i>(са средине)</i>. Добар дан желим. <i>(Љуби руку Стани, а рукује се с Надом и Јелкицом)</i>. Ја сам баш нарочито дошао, оче, да разговоримо.... Послала ме тетка... Она каже...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Немамо шта да разговарамо, него те питам: може ли кроз недељу дана бити свадба или не може?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ. То је немогуће; али вам морам објаснити и зашто.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Без објашњења... Ако може може, ако не може не може.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ. Немогуће, за Бога!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ако је немогуће, онда је четврто то, да свадбе никако неће ни бити. Били сте ми зет, а сад као и да нисте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо, за Бога, је си ли ти при себи?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Оче, за Бога...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(удари у плач)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ. Ја вас не разумем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ја разумем, ако ви не разумете. Што је било било је, и свршена ствар.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ <i>(увређено)</i>. Па лепо, господине; кад другаче не може бити, онда се праштам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Оче!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Збогом, господине.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТОЈАНОВИЋ. Клањам се. <i>(Удаљава се увређен)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XXIV </b><b>Пређашњи,</b> без <b>Стојановића.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(бесно)</i>. Шта је теби, Бога ти, шта то радиш? Ти ниси више оно, што си био; ти хоћеш кућу да разориш.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Кућу? Јест, добро си казала, то је пето; хоћу кућу да разорим. Волим да је разорим ја, него да ми је свет разори. Јест, хоћу. <i>(Одјури прозору)</i>. Хеј ви, ви тамо... вас двојица... Ходите, ходите унутра.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(грува се у груди)</i>. Шта је, по Богу, човече, шта ћеш сад?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Видећеш шта ћу. Хоћу да живим по своме, нећу више по свету. Нека свет сâм себи наређује и распоређује, а ја ћу сâм себи.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>XXV </b><b>Носачи, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НОСАЧИ <i>(улазе)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Врло добро, ви сте и пре селили, па знате како стоји. Овај намештај, све ово што видите овде, носите на таван, а одозго скините онај стари намештај, онај што је пре овде био.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА и ЈЕЛКИЦА. Оче!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Носите, носите. Што ме гледате? Прво ми скините ону стару наслоњачу, ону наслоњачу у којој сам двадесет и пет година мирно спавао после ручка. Хајде, хајде, носите. <i>(Падне у наслоњачу, женске се прибиле у гомилу и гледају запрепашћено. Носачи узму канабе и понесу напоље. Завеса врло лагано пада)</i>.</div>
</div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=3346973820893041212" name="ЧЕТВРТИ_ЧИН"></a><br />
<h3 style="text-align: left;">
ЧЕТВРТИ ЧИН</h3>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
— Намештај и распоред исти као и у првом чину. —</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>I </b><b>Нада, Јелкица.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(у краткој сукњи као и у првом чину. При дизању завесе стоје обе загрљене и плачу)</i>. Немој, Надо. Ето, кад ти плачеш, морам и ја.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ћути.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Не могу да ћутим. Морам увек да плачем, кад тако други плаче, а тако исто морам и да се смејем, кад се други смеје.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Остави ме. Лакше ми је, кад сам сама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Ето ти сад. А зашто да те оставим?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Кад би ти само знала, колико сам ја несрећна!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(истргне се из загрљаја, кроз плач)</i>. А зар ја нисам? Ето... морам опет да носим кратку сукњу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Зар је и то нека несрећа?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Још каква.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА, Та иди, дериште, ти и не знаш шта је то несрећа.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Ју, Надо, како ти то говориш?... Зар ја не знам шта је то несрећа? Па ето, зар има веће несреће на свету, него то: носиш свега три дана дугачку хаљину, сматрају те као девојку и многи мисле да си ти одиста девојка, па се тако према теби и понашају, па сад... сад опет дете. <i>(Горко плаче)</i>. Ах, не, то се не може издржати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(милује је)</i>. Ћути, лудице једна; то је све само шала. <i>(Бôно)</i>. Моја је несрећа сасвим друкча. Отеран младожења на онако груб начин, па онда срамота од света, и све, све што је најгоре и што се само једној несрећној девојци може десити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па шта ћеш сад?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Шта? Ништа. Остаје ми само да се овако гушим сузама.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А зар није боље, да разговараш са оцем и мајком? Можда је то нека погрешка?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Не смем. Избегавам их. Бојим се, бићу груба према њима, јер нећу умети да се уздржим. Они су ми криви.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Е па, ако су криви, а они нека лепо то и исправе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(реши се)</i>. У осталом, то је и најбоље. Говорићу још данас са оцем и мајком сасвим отворено и озбиљно. Решила сам се, морам то учинити, па ма шта било.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А ја сам се опет најозбиљније решила, да сматрам себе великом девојком, и ако морам носити кратку сукњу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Слушај, Јелкице, ако наиђу отац или мајка овамо, а ти се одмах склони, да ме оставиш на само с њима.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па ево је мајка, долази.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Хајде склони се.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(полазећи)</i>. Склонићу се, али да се после опет састанемо, да заједно плачемо. Ја тако волим, кад заједно плачемо. <i>(Оде лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>II </b><b>Стана, Нада.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(долази из десне собе, замишљена и брижна)</i>. Шта радиш, чедо моје?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ето, оплакујем своју судбину.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Не умем ни да те тешим, јер не разумем шта је све ово, што се око нас збива. Ушао је неки нечастиви у кућу, Боже ме прости <i>(крсти се)</i>, или је Тома.... Не смем чисто ни да изговорим, али код њега не може бити све на своме месту.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Отац никад до сад није био такав.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Толике године, ћерко, читав век сам ја провела с њим, и никад, никад.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Е па, од куд сад то на једанпут да се промени, и то баш онда, кад је требало моју срећу разрушити?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Не знам, а не разумем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Слушајте, мајко. Ја вас молим, ако сте ми мајка, сачекајте га, па с њим отворено и озбиљно разговарајте. Ја нисам тражила да ме изводите; то сте ви и отац хтели. Ја нисам помишљала да се удајем; то сте ви и отац хтели. Ја никад до сад нисам ни покушала да вам своју вољу казујем, али ипак не могу допустити, да ваша воља иде тако далеко, да моју срећу руши и, што је још горе, да ме пред светом срамоти.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Тако је, чедо моје; али зар ти мислиш, ако му будем говорила, да ће то што помоћи? Ја му чак не смем ништа ни говорити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па добро, шта да радим? Шта ми саветујете да радим?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Нити те умем саветовати, нити ти могу помоћи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(плане)</i>. Не можете, дабоме да не можете, али сте могли одмоћи и покварити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Покварити? Зар сам ја покварила? Покварио ти је отац. Иди, па њега питај шта му је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(одлучно)</i>. Ако ви не знате, ја знам шта је њему, и он је у праву, што је тако урадио.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Шта говориш, Надо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(пада у ватру)</i>. А није он ни покварио, него сте ви.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ју, црна девојко, шта је теби?! Ја?! Од куд ја, шта ја? Ни у сну нисам сањала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Мислите ја не знам? Знам ја врло добро, шта говори свет.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Свет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Јесте свет.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(подбочи се)</i>. Па шта говори, Бога ти? Реци и мени, да знам и ја, шта говори свет.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Срамота ме је чак и да вам кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Срамота или не, реци да чујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Свет каже, да сте ви хтели да кокетујете, да сте хтели под седом косом да преотимате младожењу својој рођеној ћери.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(пренеражена, пљесне се рукама)</i>. Надо, ћери моја, шта је теби? Како си могла тако што и да изустиш преда мном, па макар то свет и говорио?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Смела сам... морала сам да вам кажем... морала сам... <i>(Бори се)</i>. Јер... и ја верујем у то.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Надо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Јест, јер отац не би бадава опако урадио; не би он тако поступио, да није био уверен.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(чисто посрће)</i>. Ћерко!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ја знам да је срамота, да вам и овако што кажем и... ето, ја ћу ћутати, оплакиваћу своју судбину, а ни речи вам нећу рећи. Али... не могу вас ни поштовати, не могу вас поштовати више....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(пала у наслоњачу и тешко плаче)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>III </b><b>Тома, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(улази с поља љутит, натукао шешир на очи)</i>. Е... шта је то?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ништа.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Шта је? Срамота ме је и да ти кажем шта је. Не могу ти ни говорити пред њом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Ја се могу и склонити, али бих вас молила, оче, да и с вама после разговарам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добро, добро, разговараћемо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(оде лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IV </b><b>Стана, Тома.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(стане према Стани)</i>. Дакле, шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо, црни Томо, шта се ово учини од нас и наше куће и од нашег лепог мира?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ето, то... Учини се, што се учини.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Хајд све друго, што се начини лом, али да ја доживим, да ме се рођена ћерка одриче.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јест, јест и то, и још горе, још много горе ћеш доживети.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. У очи ми је рекла, да ме више не поштује, и горе, много горе ствари.... Срамота ме је и да ти кажем: да сам јој ја преотела младожењу, да сам ја кокетовала с њим, да је због мене покварена ствар.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Казала ти је истину.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Сушту истину ти је казала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Од тебе зар, из твојих уста то да чујем? Срам те било, Томо! Срам те било, под твоје седе власи! Зар ти мислиш, ако си ти такав, ако си ти кадар под старост, кад ти је већ ћерка доспела до удаје, да трчиш за слушкињама...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама ко трчи за слушкињама?!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Ти... ти...!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. То нећу више да чујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Нећеш да чујеш, је ли? Нећеш да чујеш, а цео свет зна, зашто смо отерали Кају и зашто смо у кућу довели младу и лепу служавку.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Зна, дабоме; али свет зна и то, зашто смо отерали зета. Због тебе... због тебе... Ето, таква си ти.... Имала си и у фамилији једну рођаку.... свастику твога тече, и за њу је много говорио свет, па... једна сте крв. На њу си се ваљада угледала!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Е, ово је већ и сувише, ово се више не може да издржи. <i>(Озбиљно, одлучно)</i>. Да знаш, Томо, да ја ово нећу да трпим. Ја сам свој образ чувала толике године и не дам да се тако олако окаља. Јесте, ја не дам да ми се образ окаља, као што си ти урадио, и то за љубав једне слушкиње.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(нервира га, тресне ногом)</i>. Ама какве слушкиње! О Господе Боже, научи ме. Научи ме, Господе Боже, и кажи ми: шта је ово, каква је ово олуја по мојој кући?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Таква! Сам си је завитлао, сам, сам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ја, је ли?! Јесам ли ја покварио срећу детињу или си ти? Ти, ти... ти, што си под старост почела да се отимаш за младиће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(строго)</i>. Томо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(пркосно)</i>. Шта је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Сад је већ доста. Доста је и сувише. Ја ово нити хоћу, нити могу да поднесем, и да знаш: идем из куће. Дај ми децу, па идем из куће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(показује лево)</i>. Ено ти деце! <i>(Показује десно)</i>. Ено ти и врата!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(очајно)</i>. Зар тако, Бога ти?!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(као и горе)</i>. Ено ти деце... ено ти врата!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо?!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(већ га гуши срџба, не може скоро да изговори шта хоће)</i>. А ено ти врата!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(заплаче се тешко)</i>. Па добро, Томо! <i>(Одјури лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>V </b><b>Тома,</b> за тим <b>Нада.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(извади мараму и брише зној с чела. Припали цигарету. Прошета два три пута по соби, стане, мисли и пушта дубоке димове, за тим хукне и седне у фотељу)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(очајна, изломљена)</i>. Оче!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(тргне се)</i>. Шта је, брате?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Шта је ово, шта се све ово дешава у кући?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. То што видиш.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Је л' истина, да мајка иде из куће?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Истина је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Због мене?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Због своје главе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Али, оче, није само мајка крива мојој несрећи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Него ко је?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(почне да плаче)</i>. Кад бих могла да кажем и кад бих смела да кажем! А ја знам, знам ја све...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта знаш, говори?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па то. Није само мајка крива, него.... него.... <i>(Реши се)</i>. Криви сте и ви.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ја?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Није лепо, знам да није лепо, што вам говорим, али кад сам мајци казала, морам и вама. Ја не бих могла бити мирна, кад не бих и вама казала.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Говори.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па то, немам шта друго да вам кажем, али криви сте и ви.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама зашто ја, шта ја?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Па... због вас смо отерали ону слушкињу.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(скочи као опарен с фотеље)</i>. О, Саваоте, Саваоте! <i>(Чупа косе)</i>. Јаој, мајко моја мила, шта је ово! Ћут'.... Напоље, напоље, па да ми ниси више на очи изашла. Хајде, хајде тамо, па се спреми с твојом мајком... Идите, идите заједно.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА. Оче!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Заједно, заједно... Нећу ни једно више да чујем... Хајде, шта чекаш? Хајде твојој мајци. <i>(Изгура је у леву собу)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VI </b><b>Тома,</b> за тим <b>Јелкица.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(бесно шета. Час стане, мисли, врти главом, па опет шета. Још не попушену цигару баци, па пали другу. Седне у фотељу и одмах се нервозно диже. Пошто подуже размишља, а њему се лице озари благом светлошћу, последњом надом. Прилази левим вратима, нежно)</i>. Јелкице... <i>(Опет прошета, па приђе вратима, те мало јаче)</i>. Јелкице!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(мало је преплашена)</i>. Изволте, Оче.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(нежно)</i>. Ходи, ходи овамо. Ти си татино дете, је ли? <i>(Загрли је и брише сузу, кријући)</i>. Је ли да си ти татино дете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Јесам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(глади јој косу и милује је)</i>. Ти ћеш слушати тату, тебе ми свет неће одвући из загрљаја?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(охрабрена)</i>. А, је л' те, тата, што се спремају мајка и Нада? Куда ће оне?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(мало збуњен)</i>. Па... тако... Спремају се, хоће на пут.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. На пут?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте, тако мало да путују.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А ја?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ти ћеш седети код тате. Је ли да ћеш седети код тате?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А хоће ли они далеко?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па... близу... Али ће се тамо задржати. Ја не знам колико ће се задржати, али ће се задржати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па што и мене не пустиш?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А ко ће оца да разговара? Је ли, голупче моје?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(сасвим охрабрена)</i>. Ја, ја ћу да вас разговарам. Ето и сад имам нешто да вам кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(одводи је за руку до столице, па он седне, а њу привуче и загрли око паса)</i>. Е, имаш нешто да ми кажеш?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Није да вам кажем, него... да вас нешто замолим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Хајде, баш да чујем, шта је то.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Да обучем опет дугачку хаљину.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А зар ти не волиш да си дете?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА Не волим, оче.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па ова ти хаљиница лепше стоји.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А не, дугачка ми много лепше стоји. <i>(Љуби га)</i>. Допустите, оче.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(насмеши се доброћудно)</i>. Па добро, добро. <i>(Пољуби је)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(сва срећна, оптрчава око оца и тапше рукама)</i>. Дугачка хаљина, трајла ла.... Девојка, опет девојка... лалала... лалала... лалала. <i>(Загрли оца и љуби га у оба образа)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(отима се)</i>. Де, де, лудице једна.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. А има још нешто... Хоћете ли, слатки татице, још нешто да ми учините?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Е, а шта је то сад опет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(милује га по образу)</i>. Да ми опет узмете учитеља музике.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(изненађен)</i>. Учитеља музике?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(наивно)</i>. Па јесте... јер он, сиромах, просто не може да живи без мене.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(згранут)</i>. Ама ко то?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(као и горе)</i>. Па учитељ музике. Ево само да видите шта ми пише. <i>(Вади писамце из недара)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(згранут, диже се из столице)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(и не гледајући га)</i>. А, ево. <i>(Чита)</i>. „Мила моја душице. Ја не могу без тебе да живим, ја ћу полудети. Моли оца, да ме опет прими. Грли те и љуби твој Ге-дур“. <i>(Говори)</i>. Знаш, тата, он се увек на писмима, која ми пише, потписује „Ге-дур“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(поражен, малаксао, глупо)</i>. Гедур?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Јесте, а ја њему, кад одговарам, потписујем се „Це-дур“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(као и горе)</i>. Цедур?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Јесте.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(тешко уздахне и прекрсти се)</i>. Господе, господе, преврну ли ти и небо и земљу, шта ли?! <i>(Јелкици)</i>. А гедур, је ли, и цедур?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(видећи да је погрешила, преплашено)</i>... Јесте!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Зар и ти, зар и ти оде у Содому и Гомору, а?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(преплашена)</i>. Па... Овај.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. И ти, је ли? Па добро... Хајде, хајде, напоље... Напоље и ти.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(молећи)</i>. Али, оче......</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(дочепа штап)</i>. Напоље, док се не развитлам овим гедуром, па ћеш очас научити музику.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Опростите...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Напоље, кад ти кажем... Ено, ено, тамо се спрема мајка. Хајде, хајде, спреми се и ти с њом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. И ја ћу на пут, је л' те?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јесте, и ти ћеш на пут, и ти ћеш.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА. Па добро. <i>(Преплашена, повлачи се у собу)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VII </b><b>Тома,</b> за тим <b>Сима.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(стао, дубоко уздахне, брише брижно чело, врти главом, крсти се и мумла час: „Ооооо...“, а час му испадне реч: „гедур“ или „цедур“. Оде и до врата од собе, где му се жена и деца спремају да оду из куће, погледа тамо, па се опет врати, слежући раменима, као човек кога је постигла зла судба, коју не може избећи, већ је мора трпети)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(улази пажљиво и срамежљиво на задња врата, па, пошто га Тома не види нити чује, остаје тамо. После извесне паузе једва тихо проговори)</i>. Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(окрене се, спази Симу, озари му се лице радошћу, притрчи му и загрли га)</i>. Где си, брате, где си, ако Бога знаш?!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. <i>(Потресен, али прекорно)</i> Томо, Томо....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Где си, да ми се нађеш, брате рођени!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Зар смеш да ме питаш?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Опрости, брате!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Не бих ти опростио, али не могу да издржим. Двадесет и пет година ја долазим у твоју кућу као у своју, па.... сад не могу, ето, не могу да прођем крај ње. Увредио си ме... Не могу лако да ти опростим, али... не могу ни да издржим. Ово је десет дана како сам издржао, десет пуних дана пролазио сам крај куће и гледао сам да зажмурим, огледао сам да окренем главу, али бадава... Мучило ме... мучило. А нисам те ни ван куће виђао: нисам виђао ни кога од твојих, па сам хтео само онако, само онде на вратима да останем и да припитам: јесте ли сви здрави и ништа више, само то да питам, па да идем. Кад бих чуо да сте сви здрави, ја бих ваљада могао још десет дана издржати, а да не свратим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А да знаш, како си ми потребан! Седи, молим те седи.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. <i>(Седне)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Потребан си ми као парче хлеба; немам коме да се појадам, нема ко да ме утеши.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А шта је, брате? Зар те је тако зло снашло?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. И зло и горе, Симо... Содома и Гомора.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ех, ех, ех... Није ваљада тако, де...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако је.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Јесте ли сви здрави?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Сви.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Само кад није нико болестан.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Сви смо болесни.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ето ти сад. Ја те не разумем. Кажи ми, брате, јасно.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Хоћу... Слушај. <i>(Хода по соби и домишља се)</i>...Само не знам ни с кога краја да почнем. Дабоме да не знам. Има, видиш, ствари у свету, које и немају свој почетак него само крај. Дакле, крај, само крај ти могу казати. Ја не знам шта је ово, него само то ти је крај, брате: моја кућа пропаде.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ама како?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Видиш: и ја сам неверан мојој жени, и моја је жена неверна мени. Отерао сам жену, отерао сам децу и деца се одрекла и оца и мајке, и неки гедур се умешао ту и... не знам, видиш да ја не знам ни шта говорим... Ја не умем ништа да ти објасним.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ама ја видим и сâм, да се ту умешао неки ђаво, кад си ти потегао мене... мене, болан, да отераш са свога прага. Па шта је то? Говори, брате, ко то све направи?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Само, само се направило.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Не може то само. Ето то, на пример, то што си мене отерао, то се није могло само направити. Па хајде на то ми одговори, зашто си мене отерао?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Због света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А зашто си тетка-Кају отерао?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Због света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А зашто си...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Због света, због света, због света... Разумеш ли, због света, све због света. Док свет није ушао у моју кућу, ми смо красно живели, сви смо се волели, сви смо се поштовали... Знаш и сâм. Али кад свет наиђе, а он поче да уређује и наређује, као да и није ово моја кућа, као и да није ово моја породица. Прво и прво свет је променио мојој жени шешир; па онда свет ми је избацио из собе овај намештај и ову фотељу; она је све до сад била на тавану. Па је онда свет почео да ми мења слушкиње; отерао ми је прво једну, а довео другу; после је отерао и ту другу. Па ми је онда свет довео у кућу неког учитеља музике, па га је онда тај исти свет истерао; па је онда свет детету од петнаест година — Јелкици — обукао дугу сукњу, па ју је после опет тај исти свет скинуо; па је, брате, тај исти свет и тебе отерао; па ми је тај исти свет кћер запросио, па он опет свадбу покварио.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ама Бога ти?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. И није то све, него се, брате мој, у овој кући више не зна свој своме; нити се зна ко је крштен, ни ко није крштен. Замисли само: моја жена ми је неверна....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(прекорно)</i>. Томо!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. А ја сам неверан мојој жени.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. То не може бити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Знам и ја да то не може бити, али.... ето, свет тако каже. Па онда моја деца... Да видиш само, шта се учинило од онако красне деце. Нада мени у очи каже... шта ти не каже; а тако исто и мајци каже. А Јелка, замисли Јелка...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Јелкица?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Јелкица, јесте Јелкица пише љубавна писма и потписује се „Ге-дур“.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(чуди се)</i>. „Ге-дур?“</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА, То јест „Це-дур“, а она битанга се потписује „Ге-дур“. И та писма, љубавна писма, она чита мени, оцу своме?...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(крсти се)</i>. Господе Боже, шта се учини? Па шта си урадио, шта мислиш?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта сам урадио? Отерао сам од куће и жену и децу и све; отераћу најзад и себе, закључаћу врата и бацићу кључ у Дунав, па ето ти!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Томо, немој тако... Прибери се, прибери се. Зар ти није много лакше да отераш свет, а ти с твојима да останеш у кући?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(сину му очи надом)</i>. Па да живимо срећно и мирно, као што смо и живели, је ли?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Тако ће, Томо, бити најбоље.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(раздраган)</i>. Па да ти дођеш сваки дан, да ми причаш новости, да ме учиш карата, а ја с децом да плевим башту, да храним пилиће, да читам новине, је ли, је ли?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Тако ће, Томо, бити најбоље.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(тешко уздахне)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>VIII </b><b>Стана, Нада, Јелкица, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(улази с Надом и Јелкицом. Све су под шеширима, обучене за одлазак из куће. Чим изађе Стана, па опази Тому и Симу, застане код левих врата, а деца за њом)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(погледа их зачуђено, прилази Томи, тихо)</i>. Ама, зар је то истина? Па ја сам мислио ти претерујеш, а оно оне у истини одлазе.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(срамота га је да дигне главу)</i>. Не претерујем... Ето, видиш својим рођеним очима, да не претерујем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(опет тихо)</i>. Слушај; приђи, пружи руку жени.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(и хтео би и не би због срамоте)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(као и горе)</i>. Хајде, хајде, пружи руку жени.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(дигне главу)</i>. Стано!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(пригрлила Јелкицу, гледа га, али не прилази)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Овај... ја нисам хтео... То си ти предложила, да се измешамо са светом, да отворимо кућу свету.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Јесам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па... кажи ми бар искрено, кад ти је било боље, кад си била далеко од света или....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Кад сам само своју кућу и децу гледала.... далеко од света.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Овај... па то... то сам само хтео да те питам.... а.... како да кажем... <i>(Збуни се, повуче за капут Симу, тихо)</i>. Реци ти, најбоље је, реци ти.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па, то, госпођо Стано, да се оставите света и ви и он. Свет је зао пријатељ. У света, видите, има речи, ама нема срца. Милост светска тежа је но душманска рука; свет ником није назидао кућу, а разорио јесте. Него дëте ви, како сте и били.... дëте.... дëте....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Стано!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Томо! <i>(Прилази му, заплаче се горко и пружи му руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА, ЈЕЛКИЦА <i>(такођер тронуте, прилазе и љубе му руку)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(неко лупа с поља)</i>. Опет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ко је то?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ко? Свет, брате, опет свет. Не може се човек без света у својој кући ни посвађати ни измирити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(отрчала до врата и отворила их)</i>. Дада! Дада! <i>(весело пљеска рукама)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>IX </b><b>Каја, пређашњи.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(остала иа отвореним вратима, држећи Марка у наручју)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ходи, ходи овамо...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(снебива се)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Уђи, кад ти кажем.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Уђи, Кајо.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
НАДА <i>(притрчи Каји, па јој узме Марка...)</i> Гле, па и наш Марко....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(притрчи и милује га)</i>. И наш Марко, и наш Марко је дошао!</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
КАЈА <i>(неодважно)</i>. Опростите а ја чула, остали сте без млађег, па знам како је то тешко, те рекох да увратим, ако хоћете да вас послушам дан два... док не нађете...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добро си учинила... Сам те је Бог послао. Јест, јест... и ово је сам Бог овако удесио, да се опет сви овде приберемо. — Ето... ето... и насмејао сам се... Је си л' приметио, Симо, да сам се насмејао? А нисам се насмејао све од онога дана... знаш од оног дана.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Кад си мене...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(меће му шаку на уста, да то више не помиње)</i>. Не помињи... не помињи! Нека ми нико не помиње оно што је било... Од сад ће опет бити све друкче. Дедер, Стано, шта чекаш? Децо, децо моја, што ме гледате; шта чекате, за Бога. Скините те шешире, скините. Ходите, ходите ево овамо; дедер ти, Надо, да ми правиш цигарете. <i>(Вади табакеру, па истреса из ње дуван на сто, а Наду хвата за руку, приводи столу и посађује је силом у столицу)</i>. Тако! А ти, Јелкице, нађи новине... Ама шта чекаш ти, Кајо, што не идеш да нахраниш живину? Мој петао већ пет дана није честито јео, разрио ми све буњиште. Па, носи, носи И Марка. <i>(Узима Марка из наручја Јелкичиних и даје га Каји)</i>, Носи га под огњиште; ено тамо је његов душек, направљен од мог старог зимског капута.... Носи га! <i>(Одгура Кају лево)</i>.</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: center;">
<div style="text-align: left;">
<b>X </b><b>Пређашњи,</b> без <b>Каје.</b></div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Па ено и часовник не ради. Јелкице душо, зар ти не видиш да часовник не ради? А то је твој посао.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ЈЕЛКИЦА <i>(скида шешир и пење се на миндерлук, те удешава часовник)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Стано, дедер, Бога ти, донеси ми ону слику.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Коју слику?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ону де, што записујем на њој нашу историју.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(пошто и сама скине шешир, одлази и доноси му)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако. <i>(Меће наочари и умаче перо)</i>. Како беше оно, Симо?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Које?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Оно што се записује на Октоиху?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Је л' године?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Није, није, него оно: тог и тог љета господњег наиђоше на ову земљу Агарјани....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. А јест... Агарјани и многи варвари...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. И опустише све и разорише....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. И оста народ у беди и сиротињи...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ех, то видиш, то... <i>(Пише)</i> „....љета господњег наиђе у нашу кућу свет и опустоши све и разори, и оста наша кућа у....“ <i>(Досети се)</i>. „...И нанесе на кућу зло и невољу и срам“. Тако... Нека стоји ово записано. На, однеси тамо, Стано. Нека стоји записано, нека се упамти.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА <i>(однесе слику и остави на своје место)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако... А сад... сад ћемо да прекинемо са светом. Закључаћу се. <i>(Сими)</i>. Разумеш, брате, закључаћу се. <i>(Трчи и закључава спољна врата, меће кључ у џеп)</i>. И хоћу да држим у своме џепу кључ од своје куће. Је л' да је тако? Спустићу и завесе; нећу нико ни да ми привири у кућу. У старо доба било је чаробника, који једном једином речи разруше човеку кућу; данас их има и опаснијих: једним погледом разруше ти кућу. Нећу ни тај поглед. Свет је опаснији, кад кроз прозор завирује у туђу кућу, но кад уђе у њу. <i>(Спушта завесе)</i>. Тако, тако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Али, Томо...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Тако, тако ја хоћу... Сад сам се оградио, па сад... ходите, ходите сви око мене. <i>(Намешта столице)</i>. Приберите се, нећу да сте далеко од мене. <i>(Намести Стану па столицу, доведе Јелкицу и Наду крај себе, те седне и сам, држећи их чврсто у наручју. Једино Сима остаје мало у страну и брижно посматра све то)</i>. Тако, Тако, тако ћемо од сад живети, ограђени од света, заклоњени, сакривени....</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(хоће да проговори нешто)</i>.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ћути, молим те; немој сад говорити. Да се одморим, да се одморим. Ти још и не знаш, колико ми је потребно да се одморим. Ћути, ћутите сви... Да се одморим.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА <i>(после врло дуге паузе, за време које јо размишљао, вртео главом и једнако се мучио, да ли да проговори, најзад се одлучио)</i>. Овај... Томо, брате, ја ти морам нешто казати.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ти си, овај, паметан човек, па...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Добро, паметан, па шта?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Не иде то баш ни тако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта не иде?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па тако, не иде то тако, као што ти мислиш... Оно, не ваља ни оно, кад свет почне управљати туђом кућом, али...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Ама шта „али“? Говори...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па то, не може ни тако... Не можеш се ти баш тако ни оградити од света. Родио си се у свету, па, хтео не хтео, мораш и живети са светом.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Није истина, не морам.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Не ваља ни онако, а, овај... не може се ни овако.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Ти имаш женску децу, па и не можеш живети како ти хоћеш, него како мораш.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. И знаш ли шта ће свет казати?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Опет свет?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па да, знаш ли шта ће казати, ако чује да смо се закључали и спустили завесе и овако се оградили?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА. Шта ће казати?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СТАНА. Па... казаће да смо полудели...</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(размишља. Пауза)</i>. Симо,... да ли и ти велиш да ће то свет казати?</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
СИМА. Па.... казаће.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0.75em; margin-top: 0.75em; text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
ТОМА <i>(очајно уздахне, сломљен, побеђен)</i>. Е па, добро!... Дакле, опет ће свет казати... опет се мора са светом! Е па, добро, кад се мора. <i>(Одлучно иде, диже завесу с прозора и отвара прозор широм, одлази и откључава врата и отвара их широм. Најпре на вратима)</i>. Ходи, ходи, свете... Уђи, уђи у скровиште моје среће; уђи, управљај, наређуј, чепркај, разривај!... <i>(На прозору)</i>. Дођи, дођи, свете. Ево има једна кућа, у којој се срећно и мирно живи; остави, свете, своје бриге, па дођи! Туђом је кућом лакше управљати но својом, туђу је бригу лакше бринути но своју; дођи, наређуј, распоређуј, управљај, кад већ нећеш да гледаш своју бригу, кад ти је дража туђа.<i>(Долази пред рампу и говори непосредно публици)</i>. Дођите сви, сви...Господарите... Једите свој хлеб, а водите моју бригу... Ходите, ви госпе, ви комшике, ви прије, ви познанице; дођите и донесите све новости из туђих кућа и размените их овде код мене, па с новим еспапом, који овде у мојој кући накупујете, зађите даље, зађите од куће до куће: има још кућа, где се мирно и тихо живи... Дођите, ви пријатељи, да ме посаветујете: како да живим са женом, како да се облачим, како да васпитавам децу и како да их удајем. Ја ћу их неговати, ја ћу трошити, ја ћу се мучити, а ви саветујте... Зашто не? То је ваша брига!... Дођите, дођите сви, ево су и врата и прозори широм отворени. Уђи, свете, уђи. Дођите, да пребројите тањире; дођите, да чујете шта сам данас ручао и да ми наредите, шта треба сутра да ручам; дођите, да ми завирите у кревет, да видите јесу ли чисти чаршави, дођите, да...<i>(Завеса лагано пада, али његов се глас и за палом завесом чује)</i>. Дођите, наређујте, распоређујте, управљајте, чепркајте, разривајте. Уђи, свете, уђи!</div>
</div>
<pre></pre>
</div>
Melancolia Primahttp://www.blogger.com/profile/07618578563711335755noreply@blogger.com0